Osamnaest miliona Amerikanaca pati od bolesti vezanih za osetljivost na gluten. Prema poslednjim istraživanjima u SAD problem je u gentski modifikovanoj soji i kukuruzu koje ljudi koriste za ishranu. Lekari smatraju da je svet na pragu nove masovne epidemije.

Dijeta bez glutena postaje sve popularnija. To nije moda. Za većinu ljudi to je životna potreba. Ljudski organizam sve češće dobija da usvaja gluten – belančevinu koja se sadrži u žitaricama. Neotpornost na gluten prilikom upotrebe namirnica koje ga sadrže dovodi do smetnji u procesu varenja. Pojavljuje se širok spektar oboljenja od autizma do raka.

Uzimajući u obzir činjenicu da je rasprostranjenost osetljivosti na gluten naglo skočila u poslednjih 20 godina, veza epidemije sa korišćenjem genetski modifikovanih organizama je nesuminjva, ukazuje doktor bioloških nauka, međunarodni ekspert za ekološku i prehrambenu bezbednost Irina Jermakova:

Beleži se sve više ljudi sa onkološkim oboljenjima u onim regionima gde je mnogo genetski modifikovane hrane. Takođe slučajevi gojaznosti i dijabetesa su nekoliko puta učestaliji upravo pošto su u ove regione uvezene genetski modifikovane namirnice. Osim toga otkriva se besplodnost. To je najstrašnije. Pošto to nije samo besplodnost čoveka ili sisara, već praktično svih živih organizama. To može da dovede do razaranja naše biosfere, pošto prestaju da se razmnožavaju i insekti, i korisne bakterije, nestaju biljke. GMO je bomba sa odloženim paljenjem.

Međutim u svetu nema jedinstvene ocene opasnosti GMO. Na primer, u SAD takva produkcija se široko koristi. Tamo čak nema zakona o obaveznom markiranju proizvoda koji sadrže GMO. U kini je dozvoljeno da se uzgajaju genetski modifikovani pamuk i papaja, ali se uvozi i genetski modifikovani kukuruz i pirinač. U Evropi od GMO proizvoda potpuno su odustale Austrija, Nemačka, Francuska, Grčka, Poljska, Bugarska, Luksemburg, Mađarska. A Ukrajina će uskoro popuniti broj zemalja gde raste genetski modifikovana soja, odgovarajuća odluka je već potpisana.

Problem je u tome što do sada nisu bila sprovedena globalna istraživanja uticaja GMO na životnu sredinu i između ostalog na čoveka. Naučnici koji rade u transnacionalnim kompanijama proizvođačima GMO proizvoda i nezavisni naučnici koji ne podržavaju ideju genetskog inženjeringa ne mogu da se dogovore. Eksperimentima onih drugih ne veruju. A pošto je komercijalno GMO žitarice povoljnije uzgajati nego prirodne, u razim zemljama one imaju jak lobi.

Ruska Savezna asocijacija za genetičku bezbednost rešila je da u sporu treba staviti tačku: zabraniti GMO ako je to štetno ili smiriti ljude ako opasnosti nema, objasnila je za Glas Rusije direktor Asocijacije Jelena Šarojkina:

Treba da bude održan eksperiment gde će se za pravila dogovoriti kako protivnici, tako i pristalice GMO, a i oni koji se neutralno odnose prema ovoj tehnologiji. Mi smo tokom ove godine radili sa međunarodnim i ruskim naučnicima. Na leto su nam dolazli stručnjaci iz SAD, Francuske, Velike Britanije. Bila je formirana radna grupa. Na današnji dan pripremljeni su protokoli. Mislim da će takav eksperiment postati svetska senzacija zato što do sada za 20 godina kmercijalno gkorišćenja GMO niko u svetu nije ujedinio naučnike raznih strana i raznih naučnih disciplina kako bi stopostotno i potpuno istražili delovanje GMO na organizam.

2017. godine spisku proizvođača GMO soje može da se pridruži i Rusija. O tome se govirilo u petak na konferenciji Agroholdinzi Rusije u Moskvi. Ali ako podaci ekspermetna budu negativni – a stručnjaci uvreravaju da je za dobijanje oštih rezultata dovoljna godina – onda na rusko tle neće pasti ni jedno mitrano zrno.

Vostok
Natalija Kovaljenko