Skrininzi: Mogući problem sa poglavljem 11 o poljoprivredi

Srpska poljoprivreda može očekivati koristi od pristupanja EU, kroz povećanu konkurentnost, bolji pristup evropskom tržištu i fondove, rekao je šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat. Prema njegovim rečima, na putu prilagođavanja tog sektora evropskim standardima treba se usredsrediti na izgradnju institucija za upravljanje fondovima i isplatu sredstava, kao i za inspekcije i kontrolu. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović kazao je da je "optimista" po pitanju uspeha pristupnih pregovora u ovoj oblasti. Srbija bi, kako je naveo, prva sredstva iz komponente za ruralni razvoj IPARD trebalo da povuče 2015. godine, kada uspostavi sistem za samostalno upravljanje tim novcem. Skrininzi, kroz koje se utvrđuje jaz između zahteva EU i važećih standarda u Srbiji, počeli su i dobro se odvijaju, naveo je on, dodajući da se izvesne teškoće mogu očekivati sa poglavljem 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju zbog kratkog razmaka između dva skrininga.

Golubović je rekao da je skrining za poglavlje 12, na kojem su Srbiji predstavljeni standardi EU u oblasti b ezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, protekao dobro. Očekuje se da u avgustu Srbija dobije odgovore na pitanja u vezi sa ovim poglavljem, a za decembar je predviđen bilateralni skrining, na kojem Srbija treba da izvesti Brisel u stanju u ovoj oblasti. Srbija će, prema oceni Golubovića, imati dovoljno vremena da se pripremi.

Problem bi se, prema njegovim rečima mogao pojaviti u vezi sa poglavljem 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju, budući da je eksplanatorni skrining, na kojem se Srbija upoznaje sa standardima EU, 19. marta, a u bilateralni, gde iznosi stanje i planove, već u maju.

"To može biti problem pre svega u administrativnim kapacitetima, moramo imati Upravu za agrarna plaćanja, nacionalnu laboratoriju, akreditaciju za IPARD, i niz vrlo ozbiljnih stvari, a sve to prati finansijska kriza koja je zahvatila Srbiju, reorganizacija u državnoj upravi, nemogućnost zapošljavanja i niz problema koji moramom da rešimo na nivou vlade i pregovaračkog tima", rekao je Golubović

Skrininzi su, kao sam početak pregovora, značajni jer se tada utvrđuje jaz između standarda koji važe u Srbiji i onih koji se primenjuju u EU i formiraju se kriterijumi za otvaranje poglavlja, odnosno samih pregovora.

Ministarstvo poljoprivrede zaduženo je i za pregovore o poglavlju 13 koji se odnosi na ribarstvo, ali i za primenu dela pravne tekovine iz još 15 poglavlja. Golubović je rekao da je to veliki posao, ali da je optimista u pogledu sposobnosti Srbije da odgovori na sve zahteve i uspešno okonča pregovore.

Vlasti su trenutno angažovanje i na uspostavljanju sistema za koriščenje fondova za EU za poljoprivredu, što je i deo zahteva u pregovorima. Golubović je rekao da je plan da se 2015. povuku prva sredstva iz komponente pretpristupnih fondova za ruralni razvoj IPARD.

"Spremili smo nacrt plana za IPARD koji će ići na analizu i očekujemo da će ako sve bude kako treba prva sredstva iz IPARD-a biti povučena u 2015. godini", rekao je on, dodajući da se za povlačenje novca potrebno uspostaviti sistem za upravljanje sredstvima i imati "zdrave projekte", jer se fondovi ne mogu povlačiti na osnovu prazne priče.

Glavni cilj pristupanja je povećanje konkurentnosti, ali omogućavanje aktivnosti onima koji se ne bave direktno poljoprivredom da se bave drugim aktivnostima na selu, rekao je on, navodeći kao primere seoski turizam ili ručni rad. To podržava i EU, kako bi zadržala što veći broj ljudi na selu, budući da se i tamo beleži problem migracija iz sela u grad.

Pristupanje donosi koristi poljoprivredi

Šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat) rekao je da vlada za uspeh u pregovorima u oblasti poljoprivrede treba da se fokusira na formiranje i jačanje institucija za korišćenje evropskih fondova, ali i za inspekcije i kontrole proizvoda.

"Značajno je imati agenciju za agrarna plaćanja koja će isplaćivati pretpristupna sredstva za poljoprivredu IPARD pre pristupanja, a iz zajedničke poljoprivedne politike kada postane članica, kao i agenciju za upravljanje tim fondovima", kazao je Janmat, istakavši da ove institucije od samog početka treba da imaju dovoljno kadrova kako bi mogle da rade.

Glavni zadatak za poljoprivrednike i agribiznis biće da počnu da zasnivaju odluke na tržišnim pokazateljima, naveo je on, dodavši da Srbija kao jedina zemlja kandidat za članstvo suficitom u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa EU ima dobru polaznu osnovu za stvaranje tržišno orijentisane poljoprivrede.

"Značajna je i strategija za razvoj poljoprivrede. Nakon usvajanja zakona o subvencijama prošle godine, Strategija treba da omogući da sistem bude predvidiviji za poljoprivrednike i firme koje rade", rekao je Janmat.

Prema njegovim rečima, pristupanje konkurentnom evropskom tržištu će biti veliki izazov za srpsku poljoprivredu, ali da je iskustvo iz prethodnih proširenja pokazalo da taj proceš donosi koristi kroz veću produktivnost i veće prihode za poljoprivrednike.

"Koristi su velike, na primer pristup najvećem tržištu od 500 miliona potrošača, pristup direktnoj podršci, kao i ruralnom fondovima za konkurentnost i diversifikaciju proizvodnje", rekao je Janmat, koji je šef sektora za evropske integracije u Delegaciji EU.

U značajne elemente za usklađivanje sa EU Janmat je ubrojao i dobar statistički sistem, uz ocenu da je nedavni popis poljoprivrede bio dobar korak u tom pravcu, kao i učešće svih aktera u pregovorima i dobar sistem informisanja poljoprivrednika o mogućnostima korišćenja evropskih fondova IPARD za prilagođavanje evropskim standardima.

Janmat je istakao da se u Srbiji često govori o usvajanju propisa EU u oblasti genetski modifikovanih organizama kao o opasnosti za Srbiju. Janmat se sa takvim viđenjem ne slaže, i naglasio je da su propisi EU u tom pogledu veoma konzervativni, budući da su pravila striktna u pogledu obeležavanja i praćenja porekla proizvoda, kao i da se za dozvolu za plasiranje GMO na tržište zahteva procena bezbednosti, usled čega je na tržištu relativno mali broj GMO.

"Zakon je i striktniji od sadašnjih srpskih propisa, pogotovo po pitanju označavanja i praćenja porekla", rekao je Janmat.

On je dodao da je u EU trenutno procedura za promenu propisa kako bi se omogućilo zemljama članicama da same odlučuju o tome da li žele da odobre određemu GM kulturu.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Maja Bobić rekla je da EPuS kao veliki izazov u pregovorima vidi koordinaciju, budući da veliki broj tela učestvuje u procesu. Prema njenim rečima, značajno je uspostaviti dobru komunikaciju pregovaračke grupe i vlade sa parlamentom, kao i uključiti sve aktere u pregovore.

Konferencija je organizovana za preduzeća i udruženja iz oblasti poljoprivrede.

ZAVRŠENA PRVA FAZA SKRININGA ZA POGLAVLJE 12

U Briselu je 7. februara završena prva faza analitičkog pregled za poglavlje 12 u pregovorima Srbije i EU koje se odnosi na bezbednost hrane, fitosanitarne i veterinarske politike. Evropska komisija upoznala je srpski tim sa zakonodavstvom EU u toj oblasti. Bilateralni skrining se očekuje krajem godine a do tada Srbija treba da u toj oblasti preduzme neke korake koje će predstaviti Komisiji. Tokom petodnevnog eksplanatornog skriniga za poglavlje 12 razgovaralo se i o GMO. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije rekao je da je važno i da se državna uprava osposobi za efikasno korišćenje sredstava koje će Srbija dobijati iz fondova pretpristupne pomoći IPA 2.

Kako je novinarima rekao državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Danilo Golubović, predstavnike Srbije Evropska komisija upoznala je sa zakonodavstvom i propisima EU koje će Srbija morati da ugradi u svoje zakone.

Golubović je rekao da su razgovori bili vrlo uspešni i da su predstavnici EK bili veoma zadovoljni stručnošću i pripremljenošću srpskog tima.

On je naglasio da je poglavlje 12 jako važno kada je reč o bezbednosti hrane sa ekonomskog i politickog stanovišta, i da je to obimna oblast koja treba da se usaglasi sa propisima EU.

Državni sekretar je rekao da je sledeći korak da Srbija do kraja godine usaglasi sve ono što Evropska komisija očekuje da bude urađeno kad je reč o bezbednosti hrane i pitanjima vezanim za fitosanitarne i veterinarske propise jer će na kraju analitičkog pregleda srpski tim obražložiti šta je učinjeno u toj oblasti.

Poljoprivreda je važan izvozni sektor Srbije i, po rečima Golubovića, već nekoliko godina unazad je poljoprivredni izvoz bio više od 1,4 milijarde evra i to uglavnom na tržišta EU.

Zamoljen da kaže kada će se pitanje prisustva aflatoksina usaglasiti sa propisima EU, on je rekao da se i na tom sektoru domaće zakonodavstvo na kraju mora potpuno usaglasiti sa evropskim standardima.

Ministarstvo poljoprivrede upravo radi na tome, kazao je Golubović i dodao da je uspostavljen nadzor kada je reč o fitosanitarnoj zaštiti i u najkraćem mogućem roku nivo aflatoksina biće vraćen na nivo standarda u EU.

On je rekao da je najvažnije da se pitanje aflatoksina reši celovito, tako da u celom lancu od stočne hrane do proizvodnje mleka sve bude bezbedno.

Golubović je naveo da se razgovaralo i o genetski modifikovanim organizmima (GMO) objasnivši da se moraju poštovati opšta pravila EU kada je reč o GMO, ali je rekao da se podrazmeva i da to mora biti regulisano domaćim zakonima, posebno u delu trgovine.

On je rekao da postoje razlike među evropskim zemljama u toj oblasti, navodeći primer Austrije koja ima najstrože zakone u toj oblasti, i naglasio da je Srbiji cilj da to pitanje u potpunosti prilagodi tržištu EU.

Srpski zvaničnik je rekao da već sad Srbija ima dosta komercijalnih uspeha u proizvodnji genetski nemodifikovanih organizama i naveo primer izvoza semena soje u zemlje EU i druge zemlje.

Golubović je rekao da je važno i da se državna uprava osposobi za prihvatanje i efikasno korišćenje sredstava koje će Srbija dobijati iz fondova pretpristupne pomoći IPA 2.

Upitan da prokomentariše činjenicu da je Hrvatska izgubila nekoliko stotina miliona evra jer nije bila pripremljena da primi novac iz fondova EU, Golubović je rekao da je to tačno i da Srbija mora ozbiljno da se pripremi, uz veći broj stručnjaka, jer će korišćenje tih sredstava EK ubuduće pratiti još više.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede Srbije biće direktno nadležno za tri poglavlja u pregovorima o ulasku u EU: poglavlje 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju, 12 o bezbednosti hrane i veterinarskoj i fitosanitarnoj politici i 13 o ribarstvu, a učestvuje u još 15 poglavlja.

Skrining za poglavlje 11 o poljoprivredi i ruralnom razvoju se očekuje polovinom marta.