Beograd - Možda ne postoji interes da se u Srbiji proizvode četke, metle, pasulj, šibice..., ali daleko od toga da neku od robe koje uvozimo nismo u stanju da napravimo.

Među robom koju bismo u Srbiji mogli proizvoditi, a uvozi se, su i detelina, svinjska dlaka, koje u inostranstvu kupujemo čak 25.000 kilograma...

Po podacima zvanične statistike, u prošloj godini uvezli smo mesa i mesnih prerađevina za 89,1 miliona dolara, a u isto vreme, istih tih proizvoda izvezli smo za 70,8 miliona. Životinjske i biljne sirove materije u svetu smo kupili za 48,2 miliona, a prodali za 38,4, dok smo životinjske masti uvezli za 6,3 miliona, dvostruko više nego što smo izvezli.

Osim onoga što zaista ne možemo nabaviti na našem tržištu, poput nafte, gasa, elektronike, raznih sirovina za hemijsku, prehrambenu, građevinsku industriju, uvozimo i mnogo toga čega imamo na pretek: na tone paprike, paradajza, boranije, kupusa, pa čak i šljiva. Srbija godišnje uveze i više od 3.000 tona crnog luka, uglavnom iz Holandije, Belgije, Češke, pa čak i Australije. Lešnik dolazi iz Gruzije, Nemačke i Turske, smokve iz Albanije, a beli luk iz Kine...

Osim pitanja kvaliteta te robe, nije sporno što je uvozimo, ali pitanje je koliko je sve to rezultat nedovoljne podrške države agrarnom sektoru, izostanka povoljnog kreditiranja da bi se pomoglo domaćim proizvođačima i omogućilo da budu konkurentni na tržištu? Ekonomski stručnjaci ukazuju na to da bi se ulaganjem u informatiku, energetiku i agrar podigao i izvoz pa bi u tom slučaju priča o uvozu proizvoda poput lišća, korala, ljudske kose ili svinjske dlake, bila više kao marketing ili reklama, a ne ozbiljna tema. U svakom slučaju, Srbija i dalje više uvozi nego što izvozi, ali ta razlika između uvoza i izvoza se smanjuje i, po projekcijama, za tri godine će se još više smanjiti. Ako budemo nastavili sadašnjim tempom u rastu izvoza, 2016. godine učešće izvoza u BDP-u biće veće od 50 odsto, procenjuju ekonomisti.

Srbija, inače, ima najmanji izvoz po glavi stanovnika u celoj Evropi od nekih 40 zemalja.

Prva tri mesta na izvoznoj listi Srbije u decembru prošle godine zauzimale su različite vrste automobila, s ukupnom vrednošću od 138 miliona dolara, dok je sirova nafta sa 196 miliona bila prvi uvozni proizvod. Po podacima Uprave carina, najviše para prošle godine dali smo na uvoz ulja dobijenog od nafte i bitumenoznih minerala, 791,4 milion evra, te za prirodni gas (710,7 miliona) i sirovu naftu (696,9 miliona evra).

U Danskoj, vodećem evropskom proizvođaču, to ni slučajno ne bi moglo desiti. "Danska kruna”, tamošnja najveća klanica prodaje svinju – sto odsto: od papaka, repova i ušiju, do iznutrica, masti i krvi, koje se, osim za ljudsku ishranu, koriste za pravljenje hrane za kućne ljubimce te za grejanje objekata i proizvodnju bio-dizela. Ne baca se ama baš ništa.
 

Izvor: Dnevnik