Srbija pod bioterorizmom - uvodi se GMO na mala vrata

Srbija pod bioterorizmom - uvodi se GMO na mala vrata

Zbog antiseljačke i antiprehrambeno-bezbednosne politike bivše i sadašnje vlasti, od 2002. do 2018. ugašeno je 220.000 porodičnih gazdinstava, što bi bilo 2.200 sela sa po stotinu gazdinstava. U tom kontekstu je i prošlogodišnje uvođenje GMO na mala vrata, uprkos zakonskoj zabrani i uprkos šteti koju je GMO tehnologija uzrokovala u SAD, Brazilu, Argentini, Peruu, Indiji i drugde.

To u razgovoru za „Beogradski glas“ kaže dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u penziji i nestranački narodni poslanik, koji je kao protivnik GMO izbačen iz Odbora za selo SANU.

„Predlažem da sve naše partiokratske političare izvezemo po vrednosti po kojoj misle da vrede“, dodaje naš sagovornik, „a onda da ih uvezemo po stvarnoj vrednosti, koja će biti priznata na evropskoj berzi kadrova, pa ćemo tako eliminisati sav spoljni dug!“

„Ko kontroliše hranu – kontroliše ljude“

Zagovornici GMO tehnologije tvrde da ona rešava problem ishrane čovečanstva, za oponente je reč o stvaranju globalističkog monopola za proizvodnju hrane u funkciji profita, a neki pominju tzv. zaveru protiv čovečanstva (tzv. zlatna milijarda). Gde je istina?

Istine ima u sva tri aspekta. Problem je to što nije poznata dominantna funkcija GMO. Kad je o ishrani reč, genetičari se time bave bar teorijski, ako ne eksperimentalno, čak i kod nas, gde je od 2009. zakonom zabranjen uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO i proizvoda od GMO. Ali samo retki pojedinci, poput prof. Miodraga Dimitrijevića, dok su aktivni istraživači i profesori, iznose izrazito veliku sumnju u opravdanost genetičkih modifikacija (GM).

Očigledno je stvaranje globalnog monopola za proizvodnju hrane. Još je Henri Kisindžer, državni sekretar SAD, posle naftne krize rekao da onaj koji kontroliše naftu – kontroliše države, a ko kontroliše hranu – kontroliše ljude. Kasnije je bio rigidniji: ko kontroliše vodu i hranu – kontroliše ljude. Dakle, nije dovoljno kontrolisati Libiju, Irak, Siriju preko nafte, ali ako se kontrolišu voda i hrana, onda ih možete držati u ropskom statusu.

Ima i elemenata tzv. zlatne milijarde odnosno polumilijarde. Vreme će pokazati, ali jedno je sigurno: GMO je u proizvodnju uveden1996. i od tada je izrazita ekspanzija smanjenja biodiverziteta.

Kakve je sve štete tokom ovih četvrt veka GMO naneo zemljištu, organskim kulturama, biljnom i životinjskom svetu, organizmu čoveka?

Prva šteta je smanjenje biodiverziteta onih biljnih kultura koje su genetski modifikovane u zemljama gde se gaji GMO. To znači da će dva, tri laboratorijska GMO modela zameniti sve mnoštvo sorti koje imaju Institut za kukuruz u Meksiku ili Institut za krompir u Peruu. Ako krene po zlu kod ta dva, tri GMO „modela“, čime ćemo zasejavati površine?

Drugo, izuzetno velika šteta po više osnova nastaje zbog primene totalnih herbicida na bazi glifosata, koji je potencijalno kancerogen prema oceni Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, a to je suština neuspeha GMO u EU.

Treće, imamo kontaminaciju zemljišta, vodotokova, divlje flore i faune i kultivisane flore i faune u okruženju. Stravični su snimci muka u kojima umire zec koji je bežao kroz parcelu soje tretiranu totalnim herbicidom. Lovci zapažaju da divlje svinje instinktivno ne zalaze u polja GMO kukuruza dok ima organskog. Zbog primene insekticida u fazi cvetanja voća i suncokreta pčele masovno uništavamo.

Zatim, imamo trovanje poljoprivrednih proizvođača koji ta sredstva koriste nedovoljno obučeni i opremljeni. Kako vetar menja pravac, truje se i stanovništvo oko tih parcela, pogotovo deca, trudnice, a rezidui tih pesticida ostaju na plodovima koji se koriste u ishrani. Ono si što jedeš, rekao je Hipokrat, a čovek je na vrhu lanca ishrane i sve što zadesi bilje i životinje zadesiće i čoveka.

Postajemo deponija GM otpada

Imamo kontroverzu da li je vlast 2019. kriomice, kroz izmene Zakona o bezbednosti hrane kojima je uvela i razne međunarodne standarde, odobrila GMO u Srbiji ili stvorila preduslov za to?

Srbija je pod stalnom presijom SAD i njenih zapadnih saveznika da promeni Zakon o GMO iz 2009. kojim zabranjuje GMO, a kao GMO „ne smatra poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji sadrži do 0,9 odsto primesa GMO“, odnosno 0,1 odsto primesa u semenu. To je u skladu sa standardima EU. Da izbegnu političke probleme menjajući taj zakon, Ministarstvo poljoprivrede i parlament pribegli su obmani, pa su 19. marta 2019. kroz izmene Zakona o bezbednosti hrane na mala vrata prvi put u Srbiji uveli pojam GM hrane (GMH).

U tome je sporno što su sada životinje zaštićenije od ljudi, jer je GMH za ljude neprepoznatljivo definisana kao, citiram, „GMH i GMH za životinje, hrana i hrana za životinje od GMO“. U drugom delu definicije, gde se pominje „hrana“, ne piše ni za koga je, ni od čega je!

Stručnjak Instituta za srpski jezik u SANU bila je zaprepašćena tom nebuloznom definicijom, jezički neispravnom i stanovništvu nerazumljivom. Kriju da je reč o GMH za ljude, dok za životinje ne kriju. Trebalo je da napišu, rekao sam u Skupštini, „GMH za političare i GMH za životinje“! Ta definicija i međunarodni standardi koje pominjete su pravni osnov da, u sledećoj etapi, promene Zakon o GMO i uvedu GMH za ljude tako što će samo prepisati ovu nebuloznu definiciju.

Ako se narod ne pobuni, prema mojim saznanjima, Srbija će postati deponija i za GM otpad, kao što je već deponija za mnoge vrste otpada, od starih generacija automobila koje su nama prodali jer im je bilo skupo ekološko uništavanje, pa do kancerogenih otpadnih materija, koje je mafija u sprezi s političarima zakopavala u zemljištu i naplaćivala kao ekološki bezbedno uništavanje ili izvoz u druge zemlje.

Koliko je otkriveno destinacija zakopanog takvog otpada, nakon curenja i ekoloških katastrofa, a još nema nijedne pravosnažne presude? Nije rečeno ni ko je i koliko osuđen zbog ilegalnog gajenja GM soje u Srbiji, iako Ministarstvo poljoprivrede kaže da godišnje nađu 20‒30 takvih parcela i podnose prekršajne prijave, jer to kod nas nije krivično delo, a i kazne su nam deset puta manje nego u Hrvatskoj.

Lanjskom izmenom zakona uveli su uz GMO i tzv. novu hranu, kao što je nanohrana. Ni to nismo imali.

Niko ne kontroliše uvoznu soju

Čime se američki „Monsanto“, koji je kupio nemački „Bajer“, bavi(o) u Vojvodini i da li je tačno da imamo na hiljade hektara pod GM sojom?

„Monsanto“ ima dva sektora. Jedan, za GM soju, kukuruz, uljanu repicu, suncokret, pamuk i, manje zastupljene, sve druge biljke i životinje, od lososa i svinja nadalje. Drugi sektor je komercijalna proizvodnja. Ima predstavništvo u Novom Sadu preko kog plasira konvencionalna semena. To je zvanično. Međutim, pre pet godina su istraživači novosadskog Instituta za ratarstvo u blizini svojih polja za proizvodnju semenskog kukuruza zapazili sumnjive zasade kukuruza. Uzeli su uzorke, ispitali ih u svojim i drugim našim akreditovanim laboratorijama, pa je potvrđeno da je u 11 uzoraka reč o GMO kukuruzu. Prema superkontroli u inostranstvu, samo jedan od tih uzoraka je genetički modifikovan, a ostali nisu. Kako su naše laboratorije utvrdile da jeste GMO, a stranci da nije? Ili su iz inostranstva date lažne informacije? To je bio klasičan primer bioterorizma: da se zagade naša polja semenskog kukuruza i da se Srbija kao izvoznik marketinški uništi za semenski kukuruz.

Tačno je da imamo na hiljade hektara GM soje. Na osnovu nalaza fitosanitarnih inspektora u uzorkovanim zasadima soje, procenjujem da se godišnje pod GM sojom nalazi oko 5.000 hektara od ukupno 160.000 hektara. To sa uobičajenim prinosom od tri tone po hektaru daje godišnju proizvodnju od 15.000 tona GM soje, a to je konvoj 750 šlepera koje niko ne kontroliše. Najveći deo tako proizvedene GM soje, uglavnom u Mačvi i Sremu, završava u priručnim mešaonama koncentrovane stočne hrane i kod pojedinih preduzetnika.

Zabranjena je i droga, pa u „Jovanjici“ gaje „organsku“ marihuanu. Krši se svaki zakon, pa i onaj o zabrani GMO.

Da li se u Srbiji uzgajaju GM krompir, paradajz, uljana repica ili neka druga kultura i da li nam je zaštićeno stočarstvo?

Verovatno pojedinci unose seme GM biljaka i gaje ih na svojim posedima, ali to nije previše zastupljeno. Daleko je veća opasnost od uvoza biljnih i stočarskih proizvoda iz zemalja gde je dozvoljen GMO u ishrani stoke i prehrambenoj industriji. To se najčešće vidi na konditorskim proizvodima, gde u deklaraciji stoji da sadrži i sirup od GM kukuruza, bez navođenja procentualnog učešća (da li je iznad 0,9 odsto) ili kod uvoza mesa i prerađevina od stoke hranjene GM kukuruzom i sojinom sačmom, za koje naši inspektori kažu da nema osnova da ih tretiramo kao GMH jer su ti GMO prerađeni u probavnom traktu životinja! To je nonsens.

Naime, Srbija ima samo jednog istraživača, on je sa beogradskog Medicinskog fakulteta, koji u SAD radi eksperimente o uticaju GMO u ishrani. Rezultati pokazuju da se i u mleku američkih majki nalaze posledice korišćenja GMO. Dakle, ne razgrađuje se sve u organizmu stoke.

Ugrožena bezbednost države

Koje GMO proizvode uvozimo (donacije, kupovina) i prodajemo građanima?

Uvoze se prehrambeni proizvodi koji sadrže neke dodatke od GMO (kao sirup od GM kukuruza), zatim razne smese sa dodacima GMO, a posebno mleko, meso i njihove prerađevine, od stoke hranjene GM hranom.

Veoma su indikativni podaci ministarstava poljoprivrede i trgovine o tome koliko je u Srbiju uvezeno kontingenata pošiljaka hrane za životinje. Trend je od 43.219 kontingenata u 2013. do 61.827. kontingenata u 2017, a procenat uzoraka uzetih po zakonu o GMO je svega između 4,3 odsto u 2016. i 7,2 odsto u 2017.

Više od 95 odsto pošiljaka uopšte ne kontrolišu na GMO! A od uzetih uzoraka, u svih pet godina, izdato je svega 14 rešenja o zabrani uvoza po Zakonu o GMO, jer su imali GMO iznad dozvoljenih 0,9 ili 0,1 odsto. Da se pitam, uveo bih nultu toleranciju prisustva GMO u semenima jer i jedno zrno od 1.000 može da kontaminira sva druga.

Kakav je kvalitet laboratorijske kontrole uvoza hrane, semena, herbicida?

Uzima se mali procenat uzoraka, posebno kod proizvoda koji sadrže kukuruz, soju, pirinač, uljanu repicu, šećernu repu i njihove prerađevine. Ne postoji metodologija za kontrolu uvezenog mesa na prisustvo GMO. Nijedna naša laboratorija nije akreditovana za kontrolu uvezenog mesa jer se smatra da se GMO razgrađuje u probavnom traktu životinja, što je veoma diskutabilno.

Imamo opremu, ljude, uzorkovanje, ali zvanični podaci pokazuju da kontrole nema. Problem je što kontroli praktično ne podleže roba iz EU ili drugih zemalja sa kojima imamo međusobne sporazume o priznavanju fitosanitarnih rešenja. A znamo da u Španiji ima blizu 100.000 hektara GM kukuruza i određenih vrsta povrća. U pomenutim izveštajima oba ministarstva nismo našli da je uzorkovana nijedna vrsta povrća. Ostaju za promišljanje one paprike babure, zelene, crvene, koje su pod konac istih dimenzija…

Gasi li se semenska proizvodnja u Srbiji u korist GMO?

Naša proizvodnja je potisnuta i na domaćem tržištu najpre ulaskom stranih distributera, a u drugoj fazi su oni krenuli u proizvodnju i doradu semena. To može da utiče na prehrambenu bezbednost stanovništva u nekim vanrednim ili ratnim okolnostima.

Šta bi sa nama bilo pod sankcijama UN 1992‒1996. da nismo imali naša semena? Kako bismo zasejali zemljište, čime? O tome niko ne razmišlja. A ja sam kao asistent sedamdesetih godina s profesorima radio analizu porodičnih domaćinstava na Pešteru koja mogu da uđu u program vojnih rezervi svežeg mesa, da vojska ne čuva zamrznuto i bajato meso. Mladi su ostajali na selu. Sad za deset krava treba 30.000 evra i da se zadužite kod banke, a ovde je vojska stoku davala gratis uz određene obaveze domaćinstvu.

Ima li korumpiranih u SANU?

Zbog čega ste 2014. isključeni iz Odbora za selo SANU?

Na dvodnevnom savetovanju o GMO u SANU, genetičar sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta izneo je da genetičari danas znaju kako funkcioniše jedna trećina gena, za drugu trećinu mogu da naslute, a o trećoj pojma nemaju. Rekao je istinu čim su akademici iz te oblasti ćutali. Pitao sam kako bi se osećao probni pilot aviona za koji zna kako funkcioniše trećina sklopova, za drugu sluti, a o trećoj pojma nema i zašto se to ne primenjuje i na hranu.

U pauzi me Nikola Hajdn, predsednik SANU, pita što sam protiv razvoja nauke jer sam protiv GMO. Ne sporim da su atomski fizičari proizveli atomsku bombu, ali posle Hirošime i Nagasakija niko ne misli da je ona na dobrobit čovečanstva i u skladu sa održivom prirodom. Posle četiri meseca dobio sam dopis o razrešenju u Odboru za selo zbog njegove rekonstrukcije. Ali u tom odboru postoje lobisti za GMO, zna se ko putuje u Argentinu, Kinu, ko im plaća put…

Šta pokazuju rezultati akcije da lokalne samouprave zabrane proizvodnju i prodaju GMO na svojoj teritoriji?

Krenuo sam u to od 2002, kad sam se vratio iz SAD i video da se Amerikancima slapovi sala slažu kao kod piladi, od ramena do lakata i od kukova do kolena. Od 2013. do kraja 2016. oko 7.000 odbornika u 136 opština i gradova jednoglasno su usvojili zabranu GMO. To je 80,5 odsto od 169 opština i gradova (bez KiM).

Vidi se da narod ide drumom, a političari šumom. Dobro je što sam poslušao koleginicu iz Norveške, koja mi je rekla da i kod njih postoji korupcija u establišmentu i da zato sa inicijativom krenem odozdo naviše. Dok su se oni opasuljili, bili smo stigli do 120 opština i gradova.

A Sremska Mitrovica, Kraljevo i Novi Pazar?

U Sremskoj Mitrovici tadašnji gradonačelnik Branislav Nedimović, danas ministar poljoprivrede, nije dao da se inicijativa razmotri. Obnovili smo je prošle godine, još nisu odgovorili. U Novom Pazaru nema odborničke većine zbog konfrontacije više frakcija iste nacionalne manjine. Ali u Tutinu i Sjenici zabrana je jednoglasno podržana jer halal standardi ne dozvoljavaju GMO. U Kraljevu je zbog partijske nesloge i posle natezanja za zabranu GMO bila manjina, niko nije bio protiv, ali je većina bila uzdržana.

Poslanici otuđeni od naroda

I Skupština Srbije je odbila inicijativu. Otkud raskorak između Vlade i poslanika s jedne strane i odbornika u opštinskim i skupštinama gradova s druge?

To je dokaz da su odbornici podložniji uticaju građana i vode računa o njihovim životnim interesima, dok su poslanici otuđeniji od svog naroda i podređeni partiokratskim vođama, koje moraju da slušaju, a vođe su korumpirane zahvaljujući multinacionalnim kompanijama. Upravo to potvrđuje pomenutu sugestiju moje koleginice iz Norveške.

Kad bude rasprava o promeni Zakona o izboru narodnih poslanika, predložiću raspisivanje referenduma za tri pitanja. Prvo, da li ste za ili protiv GMO. Drugo, da li ste za ulazak ili protiv ulaska u EU, da to jednom raskrstimo jer živimo u papazjaniji od propisa koji se usvajaju po standardima Brisela i ne mogu da se primene jer nisu u skladu sa našim Ustavom i zakonima. Treće, da li ste za izbor ili protiv izbora poslanika po imenu i prezimenu po izbornim jedinicama. Građani mogu da pogreše 50 puta, ali ne mogu da pogreše 250 puta. Ovo je partiokratska demokratija, jer sada svog poslanika nemaju četiri grada i 72 opštine od 169 opština i gradova!

Šta piše u odgovoru na vaša pitanja direktoru Departmana za pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), kad od 2018. Maja Gojković neće da ga prosledi poslanicima?

Piše da GMO nije jedino sporno pitanje u vezi s našim prijemom u STO. Naime, države koje su primljene u STO posle 2013, kad je Srbija napustila pregovore, imaju pravo da nam postave svoje nove uslove.

Prihvatanje prometa GMO je uslov SAD da bismo otvorili naše tržište. Maja neće da prosledi ove informacije jer tvrde da nam je GMO jedini uslov za prijem u STO. A Slovenija je postala član pozivajući se na nasledno pravo iz SFRJ, koja je bila osnivač GATT (transformisan u STO), što za Srbiju ne važi. To je politička odluka i još jedna ucena u prednatovskoj agresiji.

Kakva je veza između nametanja GMO i evroatlantskih integracija?

Latentna opasnost jeste uvek – pretnja NATO armadom. Druga je stvar to što je ta pretnja u funkciji „velikog medveda“, iza leđa zapadnoevropskih političara. To je najkraće. Ko neće milom, moraće silom, a zato je bitno da Srbija ostane vojno neutralna. Ali na vlasti nam je sijaset NVO i pokreta koji se finansiraju iz budžeta za evroatlantske integracije ili direktno iz NATO budžeta, a dodatno i od poreskih obveznika u Srbiji.

Ulazimo li, mada nismo član EU, u robovski odnos s korumpiranim Briselom, koji, vidimo ne samo iz protesta nemačkih seljaka, uništava nacionalne poljoprivrede?

Apsolutno ulazimo. Mi smo već u takvom položaju od potpisivanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, i posebno sa potpunom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Omalovaženi smo i zbog nesposobnih ili potplaćenih srpskih pregovarača, koji su prihvatili minorna IPARD sredstva za poljoprivredu, samo 175 miliona evra. To je 25 miliona evra godišnje, koliko je za te namene dobijala i Hrvatska sa dvaput manjim brojem poljoprivrednih gazdinstava, obradivog zemljišta i više nego upola manje grla stoke u odnosu na Srbiju.

Đelićevo maslo i mastilo

Zašto je to prihvaćeno?

Da bi se Božidar Đelić hvalio penkalom kojim je to potpisao, dali su mu ga na poklon, a on je rekao da će to biti eksponat u našem muzeju evropskih integracija. Posle mi je Đelić kazao da nije kriv za prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. „To su potpisali oni pre mene“, rekao je.

Srbija je jedina zemlja koja pristupa EU tako što je prihvatila tu prodaju pre članstva u EU! Hrvatska je dobila pravo da ne prodaje zemljište strancima sedam godina, Poljska i Mađarska 12 godina posle ulaska u EU, ali su Mađari zabranili tu prodaju.

Koliko su minorna sredstva koje je Srbija ispregovarala, ukazuje da je samo Mađarska, kao nova članica EU, za podsticaj svoje nacionalne manjine u Srbiji izdvojila čak 165 miliona evra bespovratnih sredstava ili izuzetno povoljnih kredita, pa je tako mađarska nacionalna manjina u Srbiji ekonomski osnažena i ostali u Vojvodini ne mogu da im budu konkurentni. Tako je modernizovana fabrika stočne hrane „Gebi“ kod Subotice.

Da li propisi EU zabranjuju članicama da koriste autohtona semena?

To se reguliše na nacionalnom i međunarodnom nivou. U praksi još ne postoji decidirana zabrana. Zagovornici nailaze na otpor pre svega proizvođača organskih proizvoda. I nije tu reč samo o sortama tih semena nego i o autohtonim rasama stoke.

Anti-GMO stavove u NVO tumače kao „obmanu javnosti radi dizanja panike i lične promocije“, što prolazi kod nedovoljno obrazovanog i neinformisanog naroda.

Za većinu NVO u Srbiji anti-GMO je prihvatljiv. Za manji broj NVO koje se finansiraju iz prozapadnih izvora, a koje predstavljaju pipke zapadnog oktopoda u Srbiji baš me briga!

Na koji način se Srbija kao deo evropskog tržišta može odbraniti od instaliranja GMO tehnologije?

Na dva načina. Prvo, da umesto mnoštva minornih udruženja formira nacionalno jaka sektorska udruženja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao što su uradili pčelari ili odgajivači koza. Granska udruženja moraju brže da se formiraju i aktivno učestvuju u formiranju sektorske agrarne politike. Drugo, građani Srbije treba da otkažu poverenje partiokratskim poslanicima i podrže najuglednije ljude u svim oblastima privrednog i društvenog života, koji će podržati minornih pet odsto za podsticaj poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Liderska partija sadašnje skupštinske većine obećavala je 2012. ne samo tih pet odsto već i povećanje svake godine za po jedan procenat dok ne stigne do deset odsto. Ali SNS je izdvajao u pojedinim godinama 2,23 odsto, u ovoj izbornoj godini opet stižu budžetska lepa obećanja. U tom kontekstu podsetio bih na stihove Ljiljane Bralović: „Ovo nije molitva, ovo je krik! … Ovo je krik upućen vama što nas predstavljate u zemlji i svetu. Juče je u jednom selu umro poslednji stanovnik, na bespovratni put su ga ispratili mršavi volovi, pas i uplakani voćnjaci u cvetu.“

Čekam promene Ustava

Ako je ovde zaista reč o ciljanom ataku na zdravlje stanovništva, bezbednost zemlje i njenu suverenost, zašto se ne obratite i tužilaštvu?

Čekam promene Ustava i da predsednik republike imenuje sudije i tužioce. Ionako su sve institucije u zemlji derogirane od pojedinaca. Toliko je podnetih prijava od strane opozicionih poslanika, a tužilaštva ne postupaju po njima, samo im još ja nedostajem! Kad im unučad budu dobijala tumore kao pacovi u ekspertimentalnom dvogodišnjem istraživanju francuskog profesora Seralinija, neće im trebati veća kazna za njihovo nečinjenje. Daleko bilo.

GMO bebe i GMO vojnici

Filijala „Monsanta“ je u Francuskoj 2006. osuđena zbog lažne deklaracije na pakovanju totalnog herbicida na bazi glifosata, a pred Sudom u Strazburu nemački farmer dobio je spor protiv Nemačke jer je morao da uništi sav med zato što su mu pčele došle na tuđa polja pod GMO biljkama. To su dva spora u kojima je dokazano da GMO ima štetne posledice i nije u skladu s prirodom.

Od prošle godine u svetu se prešlo na GM sa biljaka i životinja na ljude. Dobijene su prve dve GM bebe u Kini, ne zna se koliko je tek tajnih modifikacija već urađeno, nema pokazatelja da pratimo i saznamo šta su uzroci njihovog budućeg ponašanja ili bolesti.

Posebno je problematično što je biohemičar zaposlen u NASA registrovao svoju firmu za proizvodnju kućnih modela opreme za GM, po ceni od 159,99 dolara. Dakle, dobrovoljno ili prisilno može raditi genetičke modifikacije i na ljudima, npr. drogiranim devojkama, a da oni ne znaju.

Sedište agencije DARFA je 3,5 kilometara od Pentagona. Budžetom od 3,5 milijardi dolara 2018. je finansirala istraživanja, bez ikakvih ograničenja, za oko 200 naučnika. Oni su u oblasti GM istraživali modifikacije vojnika tako da ne osete bol, strah i paniku u slučaju ranjavanja i izdrže nadljudske napore, do toga da su radili na tzv. biljkama koje su dojavljivači promena u okruženju (ako su zasejane po minskim poljima, iz satelita se uočavaju promene boje cveta na mestu gde je eksploziv). To je posle 1995. nuđeno Hrvatskoj, ali zabranio je njihov savet za biološku bezbednost jer se polen sa tih biljaka mogao preneti na prirodne srodnike u okruženju.

Na sajtu Saveta bezbednosti UN su tri obraćanja sirijskog ambasadora, koji je od zapadnih država tražio da sa sirijskog ratišta povuku genetski modifikovane vojnike, uključujući i ubice sa eksplozivom, do dece koja vrše okrutnu likvidaciju zarobljenika nožem.

Niko na svetu ne kupuje vijetnamsku pangu koju kod nas reklamiraju kao filete soma. Na pangu sam naišao u jednom restoranu na Adi Ciganliji, deklarisana je kao naš som.

Izgubljeno milion i po hektara oranica

GMO devastira zemljište jer dovodi do monokulturne proizvodnje, koja stvara rezistentne korove, a zbog primene totalnih herbicida smanjuje se biljni i životinjski svet. Indirektno se masovno uništavaju pčele koje omogućavaju proces oplodnje 90 odsto biljne proizvodnje. Kod nas još niko nije odgovarao ni za jedno masovno trovanje pčela, čak ni kad je u Kikindi prošle godine za jedno popodne uginulo oko 1.700 pčelinjih društava (u svakom je 40.000 do 50.000 pčela).

Devastiranje postoji i mimo GMO. Analiza jedina dva potpuna popisa, iz 1960. i 2012, pokazuje da je Srbija bez KiM za 52 godine izgubila 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Prehrambenu bezbednost 2012. nisu mogli da obezbede osam od 25 okruga i 47 od 169 opština, jer nisu imali 20 ari obradivog zemljišta po stanovniku.

Oteti zemlja, voda, rude, na redu su šume

Srbija je jedna od retkih zemalja koja je od 1960. do1980. zaokružila reprocelinu od proizvodnje kvalitetnog semena, hibrida, preko proizvodnje mineralnih đubriva i pesticida, zatim proizvodnje poljoprivredne mehanizacije i značajnih skladišnih i prerađivačkih kapaciteta, i sve to bez prisustva GMO.

Tokom devedesetih, i posebno posle tzv. oktobarske revolucije 2000, počela je privatizacija u kojoj su najviše stradali radnici i stoka. U agroprivredi je otpušteno više od 100.000 radnika, stočarstvo je desetkovano na tzv. društvenim gazdinstvima. Izgubljena su najkvalitetnija matična stada, posledica je smanjenje kvaliteta priplodnih grla na porodičnim gazdinstvima, time i umanjena proizvodnja mleka i mesa.

Na to dolazi ubrzana liberalizacija tržišta hrane. Preko Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU iz 2008. i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju de jure je fingirana, a defakto realizovana prodaja strancima najvećih, najuređenijih i najkvalitetnijih zemljišnih kompleksa. I to osnivanjem „srpskih firmi“ sa po 500 evra inostranog kapitala, koje su kupile značajne delove teritorije Srbije po bagatelnim cenama, za tepsiju ribe po hektaru.

Tako je Srbija ostala bez mogućnosti planiranja i kontrole plodoreda na tim poljoprivrednim površinama u skladu sa svojim potrebama. Onaj koji je uzeo Zobnaticu, gde su gajeni kukuruz i ovas, zasadio je borovnicu i izvozi je. Ko zna šta se gaji kod najvećeg vetroparka koji su posetili Vučić i Brnabićeva, a novinari nisu pušteni da uđu. Izvršen je land grabbing (otimanje zemlje), uzeta je i voda, kao i rudna bogatstva, sad su na redu šume.

Razgovarala: Dragica Bg. Pušonjić
Izvor: Slobodne novine, 30. 1. 2020. 


KRAGUJEVAC BEZ GMO 2021 - OD JULA DO DECEMBRA NA PPNS


ARHIVA PPNS

O GMO

  • Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
  • Prof. dr Jelena Bošković: GMO i savremena poljoprivredna proizvodnja
  • Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
  • GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
  • Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević

Detaljno OVDE

KRAGUJEVAC BEZ GMO

  • Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)
  • Predavanje ’Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju’ - prof. dr Miladin M. Ševarlić
  • Predavanje ’Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost’ - prof. dr Miodrag Dimitrijević (VIDEO)
  • Predavanje ’Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?’ - prof. dr Tatjana Brankov
  • Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina: Opis problema

Detaljno: OVDE 

GMO: SRBIJA

  • Biotehnologija pruža veće prilike i od potencijala digitalizacije - Brnabić na Kopaonik biznis forumu
  • Nedimović: Nema GMO na teritoriji Srbije ni u proizvodnji, ni u prometu
  • Nastavlja se budžetska eutanazija srpske poljoprivrede i sela i u 2021.
  • Mladi u Srbiji imaju negativan stav o GM hrani
  • Prof. Brankov: Promena stava o uzgoju GMO semena bi bio suicid za domaću proizvodnju

Detaljno: OVDE

GMO: EVROPA

  • Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
  • Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
  • Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena
  • Ombudsman EU kritikovao proceduru EK za odobravanja pesticida
  • Organska proizvodnja u Srbiji na manje od jedan odsto zemljišta, u Austriji na preko 20

Detaljno: OVDE

GMO: SVET

  • U Bangladešu vanila od plastike - uz pomoć GMO bakterija; Prijatelji Zemlje: Sinbio vanilija je ekstremni oblik genetskog inženjeringa

  • Gejts najveći vlasnik zemljišta u SAD, upitno je da li će i dalje da propagira GMO kulture
  • Dvostruki moral Bajer-Monsanta
  • Peru produžio moratorijum na GMO, do 2035: Biodiverzitet je naš identitet!
  • Kina odobrava GMO kukuruz i soju za stočnu hranu, sadnja ostaje zabranjena

Detaljno: OVDE 

GMO: DOKUMENTI

  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
  • Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
  • Zakon o genetički modifikovanim organizmima
  • Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
  • Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog

Detaljno: OVDE 

GMO: VIDEO

  • Seme pobune (Java films 2019)
  • Vikiliks: Rat, laži i videotrake (2011)
  • Težina lanaca 3 (2019)
  • Rat za seme (dokumentarni film)
  • Svet po Monsantu

Detaljno: OVDE


PREPORUKA PPNS

PREDAVANJE ’SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST’ - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)



PREDAVANJE ’SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST’ - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)


PREDAVANJE "KOVID-19 - KATALIZATOR POVEĆANJA PREHRAMBENOG SUVERENITETA?" - PROF. DR TATJANA BRANKOV

Prof. dr Tatjana Brankov: Kovid-19 - katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

ARHIVA PPNS

DREN

ROKENROLER

RADION

MIHAJLO PUPIN

ARČIBALD RAJS

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari