"Kragujevac bez GMO 2021" - naziv je projekta udruženja PRVI PRVI NA SKALI (PPNS) koji će se realizovati u periodu od jula do decembra 2021. godine u onlajn formatu na portalu udruženja. To je jedan od 15 projekata koje je Grada Kragujevac podržao sufinansiranjem ove godine u oblasti zaštite životne sredine.
RTK: GRAD KRAGUJEVAC POTPISAO UGOVORE SA EKOLOŠKIM UDRUŽENJIMA
GMO U STRATEŠKIM DOKUMENTIMA
Cilj projekta je da se unapređuje zaštita životne sredine kroz jačanje svesti javnosti - edukacijom i informisanjem o genetički modifikovanim organizmima (GMO).
GMO se nalazi u više dokumenata Grada Kragujevca, kao što su Strategija održivog razvojа, Lokalni ekološki akcioni plan, Deklaracija o GMO..., uz postojeća akta državnog i međunarodnog ranga, poput Nacionalne strategije održivog razvoja, Strategije zaštite prirode, Strategije biološke raznovrsnosti, Strategije za primenu Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine – Arhuske konvencije, više zakona, pravilnika...
Iz tih zvaničnih izvora saznajemo da smanjenje biodiverziteta u Republici Srbiji nastaje kao posledica nestajanja, degradacije i fragmentacije staništa, smanjenja populacija divljih vrsta, ugroženosti očuvanja genetičke raznovrsnosti autohtonih populacija biljnih i životinjskih vrsta, introdukcije – invazivnih i alohtonih vrsta i GMO, te elementarnih nepogoda, kao i da GMO može da ima značajan uticaj na autohtone vrste i ekosisteme.
Uz to, postoji sve više dokaza da GMO mogu da predstavljaju faktor ugrožavanja autohtonog biodiverziteta u slučaju da namerno ili slučajno dospeju u životnu sredinu. "U nekim slučajevima, kao kod ugroženih vrsta, takve pretnje mogu biti ozbiljne. Rizici nastaju usled mogućnosti protoka gena i ukrštanja GMO i autohtonih vrsta, kao i uticaja koje GMO mogu prouzrokovati na mrežu ishrane ekosistema i na ljudsko zdravlje. Ovi uticaju mogu dovesti do daljih lančanih reakcija i ukupnih negativnih posledica za zaštitu i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti", navedeno je u strateškim dokumentima.
Sprovođenje efektivnih mera kontrole GMO spada u tzv. sektorske ciljeve zaštita prirode i biodiverziteta koje je odredila država Srbija. Zaštita životne sredine od GMO je predviđena Zakonima, pre svih Zakonom o genetički modifikovanim organizmima, ali zakon se krši - to su zvanični podaci koje udruženje PRVI PRVI NA SKALI dobija od ministarstava iz godine u godinu, uključujući i prošlu. Sem negativnih ekonomskih posledica, potencijalno i zdravstvenih, ovo izaziva i rizike za životnu sredinu i stanovništvo.
GMO je i deo uređivanje prava na dostupnost informacija o životnoj sredini u Srbiji, predviđa pomenuta Arhuska konvencija. "Povezivanje ljudskih prava i zaštite životne sredine na međunarodnom planu je koncept utemljen na nivou politike Stokholmskom deklaracijom o čovekovoj sredini (1972) i reafirmisan, između ostalog, i Deklaracijom iz Rija o životnoj sredini i razvoju (1992), a konačno zaokružen sistemom obavezujućih pravnih normi Arhuske konvencije. Direktivom je, između ostalog, definisan pojam ’informacija o životnoj sredini’ koji obuhvata svaku informaciju u pisanom, vizuelnom, audio, elektronskom ili bilo kojem drugom dostupnom obliku koja se odnosi na stanje elemenata životne sredine... Pod elementima se podrazumevaju vazduh i atmosfera, voda, zemljište, pejzaži i prirodni predeli, močvarna i obalna područja, biološka raznovrsnost i njene komponente, GMO i interakcija ovih elemenata", piše u Konvenciji.
Zbog svega navedenog, sasvim je jasan interes žitelja Kragujevca da budu obavešteni o GMO. Ovaj projekat služi da se ta informisanost pojača, upoznavanjem sa dosadašnjim istraživanja, ekonomskim i ekološkim posledicama GM sistema ishrane, a jedna od najtežih je gubitak prehrambenog suvereniteta.
PLAN AKTIVNOSTI PROJEKTA
Za ostvarivanje ciljeva projekta biće organizovane projekcije ekoloških dokumentarnih filmova, tri onlajn predavanja, svakog meseca objavljivaće se članci o GMO - kao u proteklih sedam godina, a naposletku i rezime projekta u TV-formatu. Sadržaji će biti trajno dostupni preko portala PPNS, bez ikakvih ograničenja za korisnike interneta.
Projektom "Kragujevac bez GMO 2021" predviđena su dešavanja svake treće subote u mesecu i biće zasebno najavljena.
ONLAJN PROJEKCIJE 2021
Za jul je zakazana onlajn projekcija ekološkog dokumentarnog filma Vladimira Perovića "Život je". U avgustu je prikazivanje drugog Perovićevog filma "Žeđ kamenog mora".
Vladimir Perović je diplomirao filmsku i TV režiju na FDU Beograd. Njegovi kreativni dokumentarci, prikazivani na najznačajnijim festivalima širom sveta, osvojili su preko 100 nagrada. Kao slobodni umetnik radio je za više producentskih kuća u Srbiji i Crnoj Gori. Zaposlen je kao autor u Dokumentarnoj redakciji RT Vojvodine. Gostujući je profesor Dokumentarnog filma na FDU u Cetinju. Selektor dokumentarne sekcije „Film festivala“ (Herceg Novi); „Festefa“ (Kučevo) i „Srem film festivala“ (Vrdnik). Član je Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije, Udruženja filmskih umetnika Srbije i DOK Srbija. Upravo dovršava selekciju za Beogradski festival etnološkog filma.
Prikazivanje na portalu PPNS organizuje se u saradnji sa autorom koji je ustupio filmove za onlajn projekcije - za šta PPNS iskazuje najdublju zahvalnost.
ONLAJN PREDAVANJA 2021
Posle letnjih termina, naredna tri meseca biće realizovana onlajn predavanja.
Prva tema koja se obrađuje u septembru je "Organska proizvodnja, GMO i zaštita životne sredine", a predavač je prof. dr Snežana Oljača.
Dr Oljača je redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta (oblast: Biotehničke nauke, Agroekologija), šef Katedra za agrotehniku i agroekologiju. Među njenim reprezentativnim referencama je udžbenik "Agroekologija", stručni rad "Čiste tehnologije u agroindustriji i očuvanje životne sredine", kao i monografija "Organska poljoprivredna proizvodnja". Objavila je i saopštila samostalno i u saradnji sa drugim autorima 132 naučna rada i publikacije, šest stručnih radova i učestvovala u 10 naučnih projekta. Kao gostujući profesor, držala je kurs "Organic Farming, from Production to Marketing" na master studijama na Univerzitetu u Bolonji (Italija, 2006).
U oktobru je drugo predavanje na portalu PPNS "GMO - balast moderne poljoprivredne proizvodnje", a predavač je Bogdan Cekić.
Cekić je master inženjer poljoprivrede na Institutu za stočarstvo u Zemunu. Istraživač saradnik je od 2020. godine (oblast istraživanja: Biotehničke nauke, Poljoprivreda, Stočarstvo - Ishrana, odgajivanje, selekcija, genetika i reprodukcija). Stručni saradnik je u Centralnom udruženju odgajivača goveda simentalske rase (CUOGSR), autor i član redakcionog odbora časopisa "Naš simentalac". Usavršavao se od 2014. do 2020. u SAD (Ilinois i Minesota), na Tajvanu, u Francuskoj i Australiji. Član je European Federation of Animal Science, Društva za krmno bilje Republike Srbije i Društva genetičara Srbije.
Završno, treće predavanje je u novembru, a temu "Očuvanje starih sorti – za Srbiju bez GMO" obrađuje predavač dr Ivana Petrović.
Petrović je doktor biotehničkih nauka, zvanje je stekla na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Naučni saradnik je na nacionalnom projektu TR31005 od 2020. godine na Katedri za agrohemiju i fiziologiju biljaka. Osnivač je i koordinator lokalne banke semena starih sorti u Mionici od 2019. godine. Koordinator je projekata "Čuvari semena 2" i "Čuvari semena", finansiranog od strane Nacionalne koalicije za decentralizaciju (2019. i 2020). Autor je 28 bibliografskih jedinica (naučnih publikacija), stipendista Republičke fondacije za mlade talente i dobitnik stipendije Dositeja Fonda za mlade talente za 1.000 najboljih studenata državnih univerziteta. Jedan je od osnivača Društva za biološka istraživanja "Sergej D. Matvejev" i Ekološkog pokreta "Okvir života".
Uvodničar predavanja je Dejan Milošević, osnivač udruženja i kordinator projekta.
Decembar je planiran za video-rezime dešavanja u proteklih šest meseci.
Po završetku projekta plan je da se sva predavanja obrade i pripreme za zbornik radova, kao predlog za štampanje u 2022. godini.
GMO - REŠENJE ZA GLAD U SVETU?
Sprovođenje projekta praktično započinje najavom na Svetski dan populacije - 11. jula.
Globalne informacije o stanovništvu već decenijama prate podaci o gladi i neuhranjenosti. Ujedinjene nacije ponavljaju da se u svetu proizvodi dovoljno hrane za stanovištvo koje trenutno naseljava Zemlju, a to je danas više od sedam milijardi i 870 hiljada ljudi. Problem je, međutim, u neravnomernoj raspodeljenosti hrane, pa zato jedna od devet osoba na svetu gladuje. Kako je Bi-Bi-Si objavio, Centralna Afrika je 2018. godine bila regija sa najviše gladnih, a broj gladnih se od 2000. godine povećao za 27 odsto.
Sve to iako se duže od četiri decenije razvija jedan od najvećih mitova biotehnologije - da GMO iskorenjuje glad.
"Jasno je da čak i kada bi GMO donosili dramatično povećanje prinosa, što nije nedvosmisleno potvrđeno, glad ne bi bila iskorenjena jer se ne bi izmenila koncentracija i distribucija ekonomske moći, posebno pristup obradivoj zemlji i kupovna moć siromašnih (više od dve milijarde ljudi na planeti ima dnevnicu nižu od dva dolara, dok preko 850 miliona ljudi raspolaže sa samo jednim dolarom dnevno). Čak je i Svetska banka zaključila da rapidno povećanje proizvodnje hrane ne znači i automatski smanjenje broja gladnih. Njihov zaključak je da se problem gladi može ublažiti ’redistribucijom kupovne moći i resursa u korist onih koji su pothranjeni’. Ukratko, ako najsiromašniji nemaju novaca da kupe hranu, povećana proizvodnja im doista ništa neće značiti."
Ovo je izvod iz originalnog naučnog rada "Kontroverze oko GM ili transgenih organizama" koji je objavio prof. dr Željko Kaluđerović sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 2009, iste godine kada je u Srbiji donet Zakon o GMO, drugi posle onog iz 2001. godine u vreme SR Jugoslavije. Analize mnogih naučnika pokazuju da teza da će "genska revolucija" rešiti problem gladi u svetu jednostavno nije dokazana u protekloj dekadi, smatrao je Kaluđerović. Situacija se ni dan-danas nije promenila nabolje.
Projekat "Kragujevac bez GMO 2021" je praktično nastavak prošlogodišnjeg projekta "Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina", kada su takođe organizovana tri predavanja:
- "Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?" - prof. dr Tatjana Brankov
- "Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost" - prof. dr Miodrag Dimitrijević
- "Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju" - prof. dr Miladin M. Ševarlić
Snimci predavanja dostupni su OVDE.
O PPNS
Udruženje PRVI PRVI NA SKALI registrovano je 2019. godine. Nastalo je na temeljima istoimenog multimedijalnog portala pokrenutog 2014. godine (domen je aktiviran dve godine ranije).
Posvećenost GMO kao temi datira od 2013. godine kada je Gradu Kragujevcu i formalno predloženo usvajanje deklaracije o GMO, što su odbornici Skupštine i učinili 27. decembra, jednoglasno.
Istraživanja i objave na portalu o GMO, kao i zaštiti životne sredine, donela su PPNS nekoliko priznanja:
Foto: Grad Kragujevac
Autor logotipa "Kragujevac bez GMO": Željko Mališić, 2013.
ARHIVA PPNS
O GMO
- Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
- Prof. dr Jelena Bošković: GMO i savremena poljoprivredna proizvodnja
- Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
- GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
- Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Detaljno OVDE
KRAGUJEVAC BEZ GMO
- Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina (rezime projekta)
- Predavanje ’Agroekonomski pokazatelji štetnosti GMO za Srbiju’ - prof. dr Miladin M. Ševarlić
- Predavanje ’Srbija i GMO - prošlost, sadašnjost i budućnost’ - prof. dr Miodrag Dimitrijević (VIDEO)
- Predavanje ’Kovid-19 - Katalizator povećanja prehrambenog suvereniteta?’ - prof. dr Tatjana Brankov
- Srbija bez GMO - dva zakona, 20 godina: Opis problema
Detaljno: OVDE
GMO: SRBIJA
- Biotehnologija pruža veće prilike i od potencijala digitalizacije - Brnabić na Kopaonik biznis forumu
- Nedimović: Nema GMO na teritoriji Srbije ni u proizvodnji, ni u prometu
- Nastavlja se budžetska eutanazija srpske poljoprivrede i sela i u 2021.
- Mladi u Srbiji imaju negativan stav o GM hrani
- Prof. Brankov: Promena stava o uzgoju GMO semena bi bio suicid za domaću proizvodnju
Detaljno: OVDE
GMO: EVROPA
- Za GMO nema mesta u hrvatskoj poljoprivredi
- Nova genomska tehnika (NGT) mogla bi da zameni GMO?
- Većina Evropljana (86%) želi da hrana koja sadrži GMO bude obavezno označena
- Ombudsman EU kritikovao proceduru EK za odobravanja pesticida
- Organska proizvodnja u Srbiji na manje od jedan odsto zemljišta, u Austriji na preko 20
Detaljno: OVDE
GMO: SVET
Detaljno: OVDE
GMO: DOKUMENTI
- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o genetički modifikovanim organizmima - predlog, 2013.
- Nacionalna strategija održivog razvoja - Vlada Srbije, 2008
- Zakon o genetički modifikovanim organizmima
- Bioetički aspekti istraživanja i korišćenja rezultata u oblasti GMO
- Strategija zaštite prirode Republike Srbije za period od 2019. do 2025. godine - predlog
Detaljno: OVDE
GMO: VIDEO
- Seme pobune (Java films 2019)
- Vikiliks: Rat, laži i videotrake (2011)
- Težina lanaca 3 (2019)
- Rat za seme (dokumentarni film)
- Svet po Monsantu
Detaljno: OVDE
PREPORUKA PPNS
PREDAVANJE ’SRBIJA I GMO - PROŠLOST, SADAŠNJOST I BUDUĆNOST’ - PROF. DR MIODRAG DIMITRIJEVIĆ (VIDEO)
PREDAVANJE "KOVID-19 - KATALIZATOR POVEĆANJA PREHRAMBENOG SUVERENITETA?" - PROF. DR TATJANA BRANKOV
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM
ARHIVA PPNS
DREN
ROKENROLER
RADION
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0