Srbija bi trebalo što pre da usvoji novi zakon o genetski modifikovanim proizvodima i uskladi ga sa evropskim standardima, ali može da zabrani uzgoj GM kultura, izjavio je šef sektora za evropske integracije Frejk Janmat
"Što pre Srbija uskladi zakon o genetski modifikovanim proizvodima tim bolje, jer to zadržava Srbiju na putu ka članstvu u Svetsku trgovinsku organizaciju", naveo je Janmat nakon brifinga o ekonomskom delu Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka EU.
Istakao je da je politika EU o genetski modifikovanim proizvodima "veoma restriktivna" i da postoje jasna pravila u pogledu označavanja i sledljivosti u lancu ishrane.
"Ostavljamo zemljama članicama da odluče da li da uzgajaju GM kulture i imamo veoma stroge procedure naučnog testiranja proizvoda koji sadrže GM" i koji su prijavljeni za dozvolu za tržište EU, rekao je Janmat.
U EU se od ove godine primenjuju novi propisi za GM proizvode. Promet je i dalje dozvoljen za proizvode za koje se utvrdi da su bezbedni, i uz jasno označavanje, ali zemlje članice mogu da zabrane uzgoj na svojoj teritoriji, što je do sada učinilo 19 zemalja.
Na pitanje da li će i Srbija moći da zabrani uzgoj GM kultura prilikom usklađivanja sa evropskim standardima Janmat je odgovorio potvrdno.
U EU se od GM kultura trenutno gaji samo Monsantov hibrid kukuruza MON 810 koji je 2014. gajen na 142.955 hektara, od čega najveći deo otpada na Španiju s 131.537 hektara, navodi se u dokumentu Evropskog parlamenta o uzgoju GM u EU.
Ta kultura gaji se još i u Portugaliji 8.542 hektara, Češkoj na 1.754 hektara, Rumuniji na 711 hektara i Slovačkoj na 411 hektara.
Da bi zabranile uzgoj GM zemlje članice ne moraju da navode bezbednosne razloge, kako je bilo propisano pre zakonskih izmena.
U obrazloženju se mogu pozivati na ciljeve ekoloških i poljoprivrednih politika, kao i na zahteve planiranja gradova i sela, socioekonomski uticaj, korišćenje zemljišta, izbegavanje prisustva GM u drugim proizvodima, navodi se u pregledu Evropskog parlamenta.
Komentara: 0