U trgovinskim pregovorima SAD i EU najteže pitanje će biti pristup američkih genetski modifikovanih poljoprivrednih proizvoda tržištu Evrope

Vašington – SAD i Evropa idućeg meseca počinju pregovore o trgovinskom paktu koji treba da ukloni međusobne barijere i stvori najveće na svetu zajedničko tržište. „Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo”, kako ga je okarakterisao predsednik Barak Obama.

Preko Atlantika se godišnje već razmenjuje roba u vrednosti od oko hiljadu milijardi dolara, a smanjivanje regulatornih opterećenja na obe strane ovo bi trebalo da znatno poveća i obema ekonomijama, još grogiranim od minule ekonomske krize, pruži neophodan doping.

Interes je dakle zajednički, ali to ne znači da će sporazumevanje biti brzo. Naprotiv. I to pre svega zbog najdelikatnije oblasti svake nacionalne ekonomije: poljoprivrede, odnosno proizvodnje hrane.

U ovom slučaju nije reč o sukobu dva uveliko različita sistema i činjenice da evropski farmeri strahuju od konkurencije američkih, koji su najproduktivniji na svetu (prema velikim američkim farmama velike evropske su kao bašte za hobi-poljoprivrednike), nego i zbog različitog pristupa „genetski modifikovanim organizmima” (GMO): proizvodima sa polja čiji je genetski kod promenjen da bi im se povećala otpornost na herbicide, da bi uspevali u sušnim područjima i raznim drugim intervencijama u ono što je stvorila priroda bio ostvaren glavni cilj: povećanje prinosa i prema tome i profita.

Ono što Evropljani smatraju „hranom za Frankenštajna”, u SAD je naime ne samo nešto sasvim normalno, nego i preovlađujuće. Prema podacima Evropske komisije, prošle godine u SAD je u kategoriji GMO bilo 88 odsto proizvedenog kukuruza, 94 odsto pamuka i 93 odsto soje.

U EU, GMO je samo eksperiment na oko jedan odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta, uglavnom u Španiji. Jedina dva genetski modifikovana semena koja su u EU zvanično odobrena jesu jedna vrsta krompira, čiji patent drži BASF, i jedna vrsta kukuruza, glavnog igrača u GMO biznisu, američke korporacije „Monsanto”. Taj krompir se više ne koristi, dok je „Monsantov” kukuruz pojedinačnim odlukama zabranjen u Francuskoj, Nemačkoj i još nekim zemljama.

Kako piše „Vašington post”, uoči početka pregovora na stolu je spisak oblasti o kojima treba da se postignu sporazumi, pri čemu će GMO proizvodi „gotovo izvesno biti deo širih diskusija o smanjivanju restrikcija za protok poljoprivrednih proizvoda u oba smera”.

Očekivanja su da će pritisak američkih pregovarača da EU promeni svoju politiku biti veliki i da će biti potegnut stari argumenat da „Evropljani ignorišu nauku predajući se sujeverju”.

Objašnjavajući ove razlike u pristupu, „Vašington post” konstatuje da se američki regulatori „oslanjaju na kratkoročne naučne studije o bezbednosti novih tehnologija da bi im dali zeleno svetlo”, dok su njihove evropske kolege mnogo opreznije „usredsređujući se više na ono što možda ne znaju nego na ono što znaju”.

Prema (za Amerikance) najpovoljnijem scenariju, po kojem bi EU olabavila postojeće GMO restrikcije, to bi bilo uslovljeno obavezom jasnog obeležavanja namirnica sa GMO sastojcima, što kao praksa još ne postoji u SAD, premda je u toku nekoliko inicijativa za tako nešto.

Prema „Vašington postu”, najspremniji za razgovore o GMO na evropskoj strani su Nemci, britanski premijer Dejvid Kameron takođe kaže da je „sve na stolu”, dok front odbijanja predvode Francuzi, čija je ministarka trgovine Nikol Brik dnevniku „Liberasion” prošlog meseca izjavila da to „nije predmet za diskusiju”.

GMO je ovih dana ovde u vestima i zbog nekoliko drugih povoda. Jedan je inicijativa senatora Džefa Merklija, demokrate iz Arizone, da se amandmanom promeni predlog novog zakona o farmama (koji se ovde obnavlja svakih nekoliko godina), da bi se eliminisao takozvani Zakon o zaštiti „Monsanta”.

„Monsanto”, biotehnološka multinacionalna korporacija sa 20.000 zaposlenih, godišnjim prometom od 13,5 milijardi dolara i profitom od 2,5 milijardi, uspeo je da početkom ove godine izlobira da se u zakon kojim je izbegnuta fiskalna blokada vlade ubaci nekoliko odredbi koje sa tim nemaju suštinske veze, a koje mu omogućavaju da ignoriše eventualne sudske odluke o zabrani prometa genetski modifikovanih semena.

Taj zakon je stupio na snagu u martu, pošto ga je potpisao Obama, na veliko iznenađenje javnosti koja je tek tada saznala šta se krije iza benignog naslova „Odredbe za osiguranje farmera”.

„Monsanto” je dobio i spor pred Vrhovnim (ustavnim) sudom, koji je presudio da Vernon Boumen, 76-godišnji farmer iz države Indijana, vlasnik farme od 120 hektara (minijaturne po američki standardima), nema pravo da od GMO semena koje je kupio od „Monsanta” proizvodi sopstveno, niti da svoje njive zasejava GMO semenom koje se prodaje u silosima kao stočna hrana.

Izvor: Politika
Milan Mišić
Foto: Rojters