(ekskluzivno za udruženje PRVI PRVI NA SKALI - iz udžbenika u pripremi)
Korporativnu glad za kontrolom i monopolizacijom kompletnog prehrambenog lanca dobro ilustruje vizija idealnog sveta u kome je 100 odsto semena genetski modifikovano i patentirano, a koju su predočili predstavnici Monsanto kompanije na jednoj konferenciji u januaru 1999. godine. Vodeći se tom vizijom korporacije sve više osvajaju tržišta semena i hemikalija, često kroz spajanja i pripajanja. U 2015. i 2016. godini desila su se takva tri važna spajanja, u kojima su akteri bili Dow Chemical i DuPont; ChemChina i Syngenta; Bayer i Monsanto1.
Korporativno predatorstvo usmereno je i na posedovanje zemljišta. Jedan od najdrastičnijih slučajeva otimačine zemljišta desio se u Madagaskaru 2008. godine, kada je korporacija Daewoo Logistics sklopila ugovor sa tadašnjom Vladom o zakupu skoro polovine obradivog zemljišta (1,3 miliona hektara). Ovakvo, bez presedana, ignorisanje interesa lokalnih farmera i tradicije izazvalo je masovne proteste, nakon kojih je Vlada svrgnuta, a ugovor poništen. Ipak, Daewoo Logistics je, skrivena iza drugog imena, zadržala više od 200.000 hektara zemljišta u Madagaskaru, a ova i druge korporacije su ubrzale tempo otimačine zemljišta u različitim delovima sveta. Samo u 2016. godini uočeno je oko 500 sumnjivih ugovora vezanih za kupoprodaju čak 30 miliona hektara u 78 zemalja2. Međutim, tempo usvajanja ovih ugovora je usporen zbog otpora lokalnih zajednica. Ozbiljan pravni korak u suzbijanju krađe ovog vrednog resursa učinjen je 2016. godine, kada je Međunarodni krivični sud odlučio da procesuira otimačinu zemljišta kao zločin protiv čovečnosti3.
Korporacije idu korak dalje – ne prezaju ni od ubistava onih koji im najviše smetaju. Izveštaji nevladine organizacije GlobalWitness upozoravaju na eskalaciju nasilja. U 2017. godine ubijeno je 201, a u 2020. godini 227 ekoloških aktivista koji se bore protiv implementacije projekata koji prouzrokuju krađu zemljišnih resursa i zagađenje životne sredine. Veliki broj ubistava povezan je sa multinacionalnim kompanijama iz sektora agrobiznisa4,5.
Aktivisti su naša poslednja linija odbrane. Uprkos višedecenijskom nasilju, nastavljaju da se zalažu za dobrobit svojih država i planete Zemlje. U svakoj priči prkosa korporativnim krađama, otimačinama zemljišta, smrtonosnim zagađenjima i ekološkim katastrofama postoji nada da možemo krizu preokrenuti i naučiti da živimo u skladu sa prirodnom. Sve dok to ne učinimo, nasilje će se nastaviti.
Južna Afrika: Borba moje majke se nastavlja
Mnogi ljudi su mislili da je moja majka luda. Mislili su da je luda jer je upozoravala na bolesti koje će rudnik izazivati. Upozoravala je da će doći do pomora stoke. Da će rudnik izazvati nasilje. Danas je svima jasno da nije bila luda. Bila je u pravu.
Godinama je moja majka Fikile Ntshangase vodila kampanju protiv rudnika uglja Tendele (Tendele Coal Mine). Kao učiteljica, kao majka, kao vođa, počela je da uviđa stvari koje su se dešavale u zajednici. Videla je pukotine u zidovima kuća i pitala se da li su izazvane stalnim eksplozijama iz rudnika. Videla je ugljenu prašinu koja se sakupljala u dnevnim sobama i pitala se da li se takođe sakuplja i u plućima ljudi. Videla je napetost koju je rudnik izazvao, porodice koje su se raspadale, strah koji se širio. Kada je Tendele objavio plan da proširi svoje aktivnosti, moja mama je postala njihova najveća mora. Obrazovala je ljude o njihovim pravima, organizovala i vodila kampanju protiv rudnika.
Jednog četvrtka u njenu kuću su ušla tri nepoznata čoveka... Ubili su je u dnevnoj sobi. Ljudi me ponekad pitaju šta ću, da li ću ostati ovde i održati majčinu borbu u životu. Previše sam ponosan na nju, da bih dozvolio da umre. Znam opasnosti - svi znamo opasnosti. Ali odlučio sam da ostanem. Pridružio sam se borbi...
P.S. Petmin Limited, vlasnik rudnika priznaje da su tenzije u zajednici koje je izazvao rudnik možda bile jedan od faktora ovog ubistva. Kompanija „najoštrije osuđuje svaki oblik nasilja ili zastrašivanje“ i nudi potpunu saradnju policiji u rasvetljavanju ovog slučaja. Izjavili su da je nezavisna treća strana utvrdila da su prijavljene pukotine na kućama uzrokovane njihovom lošom izradom, a ne miniranjima u rudniku. Odgovornost za prijavljene respiratorne bolesti u potpunosti odbacuju kao neosnovane, navodeći da rudnik posluje u skladu sa standardima o emisiji prašine...
Foto: Foko-Madagascar Globalvoice; Protest in Côte d’Ivoire; Prviprvinaskali.com - arhiva Prof. dr Tatjana Brankov, za Prviprvinaskali.com
Stari "GMO" mogli su da se identifikuju, sa "novim genomskim tehnikama" neće biti tako
Šta su stare sorte, šta hibridi, a šta GMO?
Zbog kršenja Zakona o GMO, pod zabranom uvoza i prometa bili Mikros union i Perutnina Ptuj 2018. i 2019; GM soja gajena na 178 hektara od 2012. do 2019. - saznaje PRVI PRVI NA SKALI
GM sistemi ishrane i njihov ekonomski uticaj - Tatjana Brankov, Koviljko Lovre: Srbija
Pitanje suvereniteta u proizvodnji hrane je ključno i za pitanje GMO - prof. Dimitrijević
Komentara: 0