Burkina Faso je prva u svetu digla glas protiv upotrebe opasnih pesticida koji svake godine odnesu čak 200.000 ljudskih života, od toga 99 odsto u trećem svetu.

Od trovanja tim hemikalijama godišnje oboli tri miliona ljudi, ali hemijska industrija zaradi 35 milijardi dolara.

Herbicid parakvat je zabranjen u Evropi – preveliki je rizik po ljude, a ova hemikalija se čak povezuje i sa razvojem Parkinsonove bolesti.

Ni Burkina Faso već pet godina ne uvozi parakvat, ali se ovaj pesticid ilegalno distribuira. Ne radi se o malim količinama – u ovoj zapadnoafričkoj zemlji čak 80 odsto stanovništva živi od poljoprivrede i tržište pesticida je prilično razvijeno.

„Pesticid se ne uvozi, ali postoji crno tržište. Seljaci još kupuju i koriste parakvat. Oni tvrde da hemikalija stiže iz Obale Slonovače, Gane i Nigerije", izjavio je Silvian Ibudo, istraživač na Institutu za farmakologiju u Uagaduguu, glavnom gradu Burkine Faso.

Studija na kojoj je radio potvrđuje da su se brojni seljaci otrovali parakvatom. Ispitano je ukupno 650 poljoprivrednika u tri različita regiona – skoro polovina njih imala je narušeno zdravlje zbog upotrebe pesticida.

Dva ispitanika su kasnije umrla od posledica parakvata, tvrdi hemičar Ilbudo.

„Utvrdili smo da parakvat izaziva više problema od drugih pesticida. Proizvod je veoma otrovan i zato zahtevamo zabranu na svetskom nivou", rekao je on.

Iza ovog zahteva stoji vlada Burkine Faso. Ona traži da se parakvat stavi na svetsku listu otrovnih produkata koju sastavljaju predstavnici Roterdamske konvencije.

Ova konvencija, koju podržava više od 100 zemalja, do sada je stavila 40 hemikalija na crnu listu – od toga su 29 pesticidi. Ovi proizvodi mogu da se prodaju samo pod strogo kontrolisanim uslovima.

Fransoa Majenberg iz jedne švajcarske organizacije takođe se zalaže protiv parakvata. Početkom aprila učestvovao je u diskusiji o zahtevu Burkine Faso pri Roterdamskoj konvenciji.

Toj raspravi su se žestoko suprotstavljali predstavnici proizvođača pesticida.

„Srećom, eksperti nisu imali razumevanja za lobiranje. Ali proizvođač će se u svakoj zemlji boriti da se ovaj otrov i dalje prodaje. Za mene – a i za afričke zemlje – to je šokantno", rekao je Majenberg.

Jedan od proizvođača je švajcarska firma Singenta, koja svoj pesticid prodaje pod imenom "gramokson super".

U toj firmi nisu bili raspoloženi za intervju, ali su u pisanoj izjavi naglasili da „parakvat pomaže milionima seljaka širom sveta i da će kompanija sve uraditi da hemikalija ostane na tržištu“.

Karina Veber iz Mreže za akciju protiv pesticida kaže da švajcarskoj firmi nije stalo do seljaka.

„Pesticid donosi milionske svote novca. Ko bi se dobrovoljno odrekao tolikih para!? To je malo verovatno i zato mora da postoji veliki pritisak javnosti", upozorila je ona.

Konačna odluka o sudbini parakvata biće doneta na leto 2015. godine. Do tada je Roterdamska konvencija izdala samo preporuku. Ipak, sam zahtev Burkine Faso je svojevrsni uspeh – to je prvi put da jedna zemlja u razvoju traži zabranu neke hemikalije.

Izvor: Tanjug 

PPNS/O GMO: HRANA BUDUĆNOSTI ILI BIOTERORIZAM (DELOVI IZ KNJIGE II) - AUTOR: DR TATJANA PAPIĆ BRANKOV

Izvod

U širenju GMO, SAD uživaju veliku podršku u oblasti južne Azije od vlasti Pakistana, u oblasti severne Afrike i Bliskog istoka od Egipta, a u zapadnoj Africi od Burkine Faso.

Oko 125.000 hektara površina u Burkina Faso je pod Bt pamukom, što čini najveće uvođenje GMO u proizvodnju na afričkom kontinentu. Komercijalizacija je ostvarena saradnjom lokalnih kompanija i Monsanto kompanije.

PPNS/O GMO/SVET: SINDŽENTA SUOČENA SA DESETINAMA TUŽBI ZBOG GM SEMENA

GRADOVI I OPŠTINE SRBIJE PROTIV GMO


● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMO, bez prevoda) ● Članci (domaći mediji, strani mediji) ● Dokumenti (domaći izvori, strani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić (nazivi aktiviraju linkove)