Povodom 111 godina postojanja, Centar za negovanje tradicionalne kulture "Abrašević" organizuje nekoliko programa u decembru.
Premijera predstave "Srpska drama" biće izvedena u svečanoj sali PMF u subotu 3. decembra od 20 časova.
Koncert tradicionalne muzike na kojem učestvuju pevačka grupa "Arhaika", veliki narodni orkestar i pevači solisti biće organizovan takođe u svečanoj sali PMF u sredu 7. decembra od 20 časova.
Na dan osnivanja "Abraševića", u nedelju 17. decembra, slede dva koncerta. U hali Jezero od 12 časova nastupiće škola narodnih igara, dečjeg i omladinskog ansambla sa gostima. Na istom mestu u 17 časova počinje koncert folklornog ansambla "Abraševića" sa gostima iz inostranstva.
CZNTK "Abrašević" i portal PPNS poklanjaju 3x2 ulaznice posetiocima koji navedu koje godine je osnovana ova institucija kulture. Odgovore slati kao komentare ispod ove najave na portalu PPNS - do subote u 14 časova, kada će biti objavljeni.
Podsećamo, ova institucija Kragujevca koja neguje srpsku tradiciju i kulturu, osnovana je 1905. godine kao kulturno-umetničko društvo. Kao Centar za negovanje tradicionalne kulture u Kragujevcu slovi od 2006. godine. "Abrašević" predstavlja ustanovu od izuzetnog značaja za očuvanje kulturnog tradicionalnog nasleđa i naših nacionalnih vrednosti.
Osnovna delatnost Centra je umetničko stvaralaštvo, koje se ostvaruje kroz rad velikog broja sekcija:
Škola narodnih igara i narodnih pesama i običaja,
Škola tradicionalnih instrumenata i tradicionalnog pevanja,
Ansambl narodnih pesama i igara,
Veliki narodni orkestar,
Pozorište mladih,
manufakturna radionica Zlatna nit,
književni klub "Abrašević",
izdavaštvo i produkcija Centra.
Polaznici se osposobljavaju za više vidova umetnosti, ali i edukuju kako se na pravi način i kojim sredstvima čuva tradicija, kultura i umetnost.
Centar je iz godine u godinu sve prisutniji na velikim državnim i međunarodnim festivalima, na kojima dobija brojne nagrade i priznanja, i na najbolji način reprezentuje našu kulturu, tradiciju, naš grad i zemlju.
ISTORIJA
Koreni
„Abrašević“ u Beogradu je potekao iz Radničkog društva osnovanog 1897. godine, koje je ugašeno posle „Ivanjdanskog atentata“ (1899). Društvo je obnovljeno 1901. godine i njegova pravila su potvrđena 6/19. marta 1901. godine. Na godišnjoj skupštini 16/29. januara 1905. godine doneta je odluka o rasformiranju Društva. Društvena imovina je prešla u svojinu Glavnog radničkog saveza, od čega je najvažnija bila knjižnica koja je ponovo otvorena 1/14. maja 1905. godine. Brigu o horskoj i pozorišnoj sekciji preuzela je Glavna partijska uprava Srpske socijaldemokratske stranke. Od njih je 30. oktobra (12. novembra) 1905. godine osnovana Kulturno–umetnička grupa „Abrašević“, koja je dobila ime po kratkovečnom pesniku Kosti Abraševiću (1879–1898). Prvi sekretar i horovođa Grupe bio je Stevan Šijački. Posle osnivanja „Abraševića“ u Beogradu prionulo se na osnivanje sličnih društava i po unutrašnjosti Srbije, u Kragujevcu, Valjevu, Šapcu, Nišu, Leskovcu, Čačku, Jagodini...
Osnivanje
Smatra se da je kragujevački „Abrašević“ je formalno postao iz pevačke družine „Sloboda“, koja je ponikla u okviru Radničkog društva, 1904. godine. Međutim, „Sloboda“ je duže vreme egzistirala paralelno sa „Abraševićem“ (čak do 1929), pa se jedino može govoriti o eventualnom spajanju dva društva. Kragujevačko radničko društvo je osnovano 24. juna (7. jula) 1903. godine, na zboru koji je održan u kafani „Park“, u prisustvu dvojice poznatih vođa socijalističkog pokreta u Srbiji, Radovana Dragovića i Dragiše Lapčevića (1867–1939). Među zadacima društva bilo je priređivanje javnih predavanja, zabava i društvenih veselja, uz delovanje na buđenju klasne svesti radnika. To je donelo prvi uspeh par meseci kasnije. Na izborima 8/21. IX 1903. godine, dr Mihailo Ilić je izabran za prvog i jedinog socijalističkog poslanika u srpskom parlamentu (283 glasa). Ovo Društvo je ugašeno u aprilu 1904. godine, a iz njega je ponikla partijska organizacija Srpske socijaldemokratske partije u Kragujevcu.
Podaci o tačnom datumu osnivanja „Abraševića“ u Kragujevcu nisu saglasni. Specijalista za proučavanje rada društava iz okrilja „Abraševića“ Žarko Jovanović je smatrao da je Radnička umetnička grupa „Abrašević“ u Kragujevcu osnovana u prvoj polovini maja 1906. godine. Tadašnji poslanik Srpske socijaldemokratske partije iz Kragujevca i jedan od njenih vodećih ljudi Triša Kaclerović (1879–1964) osnivanje Grupe vezuje za 1906. godinu. Najbolji poznavalac istorije kragujevačkog pozorišnog života, Rajko Stojadinović, takođe smatra da je reč o 1906. godini. Upis članova u „Kooperativi“ vršio je Sima Andrejević. Unutar kragujevačkog „Abraševića“ se kao datum osnivanja ustalio 17. decembar 1905. godine. Kod ovog drugog datuma je bitno izvršiti korekciju prema novom kalendaru, pa bi pravi datum osnivanja morao da bude 30. decembar. R. Jovanović je 1955. godine tvrdio da je Abrašević ponikao iz Radničkog pevačkog društva „Sloboda“, i to u maju 1905. godine, još pre nego što je društvo osnovano u Beogradu. Očigledno je da je došlo do zamene godina i da je Grupa formalno osnovana maja 1906. godine, sledeći primer drugova iz Beograda.
Dalji rad
Kulturno-umetnička aktivnost kragujevačkog „Abraševića“ do 1912. imala je višestruki za socijalistički i radnički pokret Kragujevca. Preko svojih zabava, koncerata i drugarskih večerinki „Abrašević“ je obezbeđivao znatna novčana sredstva za razvoj radničkog pokreta ovoga grada. Preko svojih programa sprovodio je snažnu socijalističku agitaciju i propagandu među radništvom i građanstvom Kragujevca. Takođe je imao vaspitnu i obrazovnu ulogu među radništvom. Bio je jedno od značajnih stecišta radnika svih struka, posebno radničke omladine, koja je u radu po sekcijama provodila svoje slobodno vreme u večernjim časovima, umesto da se kocka i pijanči po kafanama. U „Abraševiću“ je ona razvijala svoje pevačke i glumačke sposobnosti, u kojima su mnogi postigli i značajne rezultate.
„Abrašević“ je samostalno ili u zajednici sa Radničkom pevačkom družinom „Sloboda“, ili bio izvođač programa na koncertima, zabavama i drugarskim večerinkama koje su priređivali Mesna organizacija SSDS, Sindikalno veće, mesni sindikalni pododbori, Socijalistička omladina i dr. priredbe su obično priređivane u sali Kooperative, hotelu „Lazović“ i drugim mestima u gradu.
U prvim godinama posle velikog rata nema izvora koji govore o radu „Abraševića“ u Kragujevcu. Posle donošenja „Obznane“, krajem decembra 1920. godine i Zakona o zaštiti države i društvenog poretka, juna 1921. godine, kojim je zabranjena Komunistička partija Jugoslavije, radnički pokret se počeo postepeno obnavljati i konsolidovati kroz stvaranje Nezavisnih sindikata pod rukovodstvom ilegalne KPJ. U Kragujevcu su obnovljene podružnice obućarskih, krojačkih, abadžijskih, drvodeljskih, stolarskih, građevinarskih, molerskih, sedlarskih, frizerskih radnika i radnika drugih profesija, članova Nezavisnih sindikata. Tu je delovao i Mesni međustrukovni sindikalni odbor čiji su predsednik i sekretar bili sindikalni i partijski aktivisti Ilija Kiković, i Dragutin Savović. Svojom aktivnošću još su se isticali: Dragoslav Zdravković, abadžijski radnik, Kosta Mihailović, abadžijski radnik, Jovan Varagić, krojački radnik, Miladin Adamović, stolarski radnik, Petko Drašković, Radivoje Protić i dr.
Ne postoje pouzdani podaci o tačnom datumu obnavljanja, odnosno osnivanja Radničke umetničke grupe „Abrašević“ u Kragujevcu u okviru Nezavisnih sindikata. Prema zabeleženim sećanjima savremenika radnička umetnička grupa „Abrašević“ u ovom gradu već je delovala maja 1922. godine sa horskom, muzičkom i diletantskom sekcijom. Nažalost, ova sećanja takođe ne daju mnogo podataka o radu Grupe. Ostalo je zabeleženo da su njeno članstvo činili pretežno mlađi radnici i da su u njoj posebno bili aktivni: Mihailo Iveša, advokat, Ilija Kiković, Milan Protić, Darinka Jovanović, Ljubica Filipović, krojačka radnica i dr., koji su učestvovali u prikazivanju pozorišnog komada „Kći“, na radničkoj priredbi novembra ili decembra 1922. godine.
Početkom 1940. godine osnovana je omladinska radnička grupa „Abrašević“ u okviru Grupe „Abrašević“. Na čelu im je bio M. Kolaković, sekretar – M. Mitrović, blagajnik – Ml. Milosavljević i R. Ivanović, kao član. U okviru ove omladinske grupe su delovali: Mirko Milojković (sekretar Okružnog komiteta SKOJ-a za Kragujevac), Jeremija Lazarević, Aleksandar M. Jovanović, Jovan Anđelković i dr. Na poslednjoj strani članskih karata omladinskih članova je pisalo kao moto i poruka i pretnja: „Radnička omladina je prvi borbeni red radničkog pokreta, koja se neustrašivo bori za bolji život svoje klase“.
U decembru 1940. godine zabranjen je rad sindikata u Kraljevini Jugolsaviji, čime se na udaru našao „Abrašević“ koji je prestao sa radom. Na vidiku je bio rat u kojem će se naći mnogi članovi Društva. Mir nisu dočekali svi.
Kragujevac se oporavljao od ratnih posledica. Dobrovoljno ili prinudno, akcijaški, radilo se na obnovi porušenog, stvarala se i nova kulturna klima. Obnova predratnog „Abraševića“ bila je teško iskušenje. Mnogi više nisu bili među živima, a nova kultura je tražila niz manifestacija, kako u gradu, tako i po selima, radnim kolektivima i školama.
Prvo umetničko veče vokalne i instrumentalne muzike „Abrašević“ je održao u sali Doma Svetozara Markovića, 5. juna 1948. godine. U programu su bili zastupljeni savremeni kompozitori i klasičari, domaći i strani. Mešoviti hor je izveo Trudićevu kompoziciju „Oj, zemljo naša“, za čije izvođenje je autor prikaza tvrdio: „Za ljubitelje horske pesme bilo je prijatno da na sceni vide i čuju jedan brojno ojačan i glasovno skladan hor, koji je uložio napora da ovu pesmu muzički pravilno izvede“. „Baladu o Staljinu“ Kovaljova otpevao je „sa toplinom“ neimenovani član horske sekcije. U instrumentalnom delu koncerta bili su zastupljeni: Petar Iljič Čajkovski (violina, klavir), Ludvig van Betoven (violina, klavir), Jozef Hajdn (violončelo, klavir), Volfgang Amadeus Mocart (kvartet) i Franc List (klavir). Aplauz slušalaca bio je „dokaz da naša publika pravilno ceni umetničko izvođenje dela velikih majstora“. Iste godine, kada je došlo do sukoba Staljina i Tita, „Abrašević“ je učestvovao na proslavi Dana ustanka, 7. jula, u sali Narodnog pozorišta, gde je, zajedno sa KUD „Toza Dragović“ izvodio horske pesme, pre svega partizanske. Pozdravni referat imao je general-major Ratko Sofijanić.
Od 1955. do 1970. trajala je kriza amaterizma u Kragujevcu, kada se taj vid kulturne delatnosti borio da preživi i svoju raniju ulogu i sve nedaće vezane za nedostatak prostora i novca. Svaki kolektiv je imao svoje radničko društvo, a do visina umetnosti su dopirali samo izuzetni. I u ovim godinama „Abrašević“ daje programe, putuje po selima i radovima, po fabrikama i ustanovama, pa je 1957. nagrađeno Diplomom grada Kragujevca.
Komentara: 0