Doktor umetnosti, grafičar Bojan Otašević (1973, Kragujevac) osvojio je prvu nagradu na likovnom konkursu "30x30" Kulturnog centra Zrenjanina i autora projekta, mr Milutina Mićića, otvorenom 16. decembra. Žiri je izdvojio Otaševića od 267 umetnika iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Mađarske, Italije, Kine, Australije, Bugarske, Egipta, Turske i Slovačke, čiji su radovi konkurisali za priznanje.
Otaševiću kao prvonagrađenom sledi samostalna izložba u tom prostoru, a nakon Zrenjanina izložba će u 2017. godini biti predstavljena u Kulturnom centru Pančeva, Art centru u Beogradu i Muzeju Srema u Sremska Mitrovica.
Dan ranije, Otašević je bio na još jednom značajnom mestu likovne scene Srbije. Kao član žirija prisustvovao je svečanom otvaranju izložbe Male grafičke forme čiji je organizator Grafički kolektiv već sedam decenija.
Bili su to povodi da svojim razmišljanjem i dostavljenim reprodukcijama Otašević oplemeni prostor portala PPNS prenoseći nam - KAKO JE BILO.
Najpre utisci iz Zrenjanina - o Salonu, ostalim radovima i prvoj nagradi koja ti je pripala?
Otašević: "Salon 30x30" je divna menifestacija koju je Kulturni centar Zrenjanina pokrenuo pre jedanaest godina. Postao je veoma popularan u zemlji, a koliko vidim i u inostranstvu, jer su na salon počeli da se odazivaju i umetnici sa strane.
Kod nas u srcu Šumadije "Salon 30x30" uživa veliko poštovanje među mladim umetnicima. Verovatno je tako zbog karakterističnog kvadratnog formata koji je prvi uslov za izlaganje, koji je dovoljno veliki/mali da može da zadovolji svačiji umetnički senzibilitet.
Na mojim kolegama, profesorima umetničkih fakulteta i meni stoji određena obaveza da se svojim radovima pojavljujemo na ovakvim izložbama kako bi naši studenti i diplomci, sada kolege, shvatili značaj izlagačkog rada i kontinuiranog stvaralaštva, a sa druge strane lepo je izlagati sa svojim đacima, a njima, nadam se, čast da uporede svoje radove sa radovima svojih profesora, mentora, uzora.
Iz tih razloga ja se svojim radovima predstavljam već, čini mi se, osmi put na ovom Salonu. Imao sam prilike već da budem nagrađen drugom nagradom pre nekoliko godina, a ove godine žiri je procenio da je rad koji sam poslao dovoljno ubedljiv u odgovoru na predloženu temu, ali i umetnički, zanatski interesantan da među izuzetno jakom konkurencijom ponese titulu prvonagrađenog.
Zrenjanin je prelep grad, vojvođanski apsolutno drugačiji nego Kragujevac. Žao mi je što nisam više vremena posvetio istraživanju ulica i trgova, kao i prelepih građevina iz austrougarskog vremena. Predložio sam organizatorima da pomere svoj salon na ranu jesen, kada su dani još topli i moguće je po suncu opušteno prošetati gradom i uživati.
Samo otvaranje i dodela nagrada je standardni deo koji mora po protokolu da se ispoštuje. Postavka izložbe obiluje interesantnim likovnim, grafičkim i vajarskim rešenjima.
Umetniku je uvek bitno da oseti odjek svog stvaralaštva, na bilo koji način. Čak i usmene pohvale, ali i negativne kritike veoma znače ozbiljnim umetnicima. Na taj način im se otvara put ka kvalitetnijem i kreativnijem stvaranju sopstvenog likovnog izraza. Normalno, nagrade su deo tog korpusa pozitivnog i ne verujem onom ko kaže da mu nagrada nije bitna i ne znači mu ništa. Jednostavno je prelepo, fantastično ushićenje kada vas organizatori pozovu i saopšte vam lepe vesti. Tada pogledate broj kandidata i izlagača i shvatite da neko vrednuje vaš umetnički rad, oseća ga, razume i sagledava na pravi način. Ta povratna informacija je neprocenjiva.
Druga nagrada u Zrenjaninu pripala je Davidu Mlađoviću, a treću je osvojila Milica Reža. Od Otaševićevih kolega, kragujevačku likovnu scenu predstavljali su još Vladimir Ranković i Milica Antonijević, kao i nekadašnji studenti: Anđela Micić, Nevena Pavlović, Vesna Cvetić, Kristina Pirković...
"30x30" - IZLOŽBENI KATALOG
A, KAKO JE BILO u Grafičkom kolektivu gde si takođe deo događaja, ali u drugoj ulozi?
Otašević: Nagrada Mali pečat Grafičkog kolektiva je jedna od najbitnijih nagrada, prosto pravi fetiš među grafičarima. Veću važnost, možda ima stariji brat Malog pečata, a to je Veliki pečat koji je deo čuvene Majske izložbe u Grafičkom kolektivu.
Pored tog, oficijelnog dela, cela izložba male grafike, odavno tradiconalnog karaktera, ima i drugi, lepši sadržaj. Male grafike se tu prodaju, veoma povoljno. Nekada su bile u funkciji novogodišnjih čestitki, koje su ljubitelji grafičke umetnosti slali svojim prijateljima. U sadašnjoj digitalnoj eri razlozi su se promenili, čestitke su postale ekranske i digitalne, ali male grafike još uvek imaju svoje kupce. Kolekcionari i ljubitelji umetnosti bez velikog ulaganja mogu da imaju original nekog velikog imena domaće likovne umetnosti kod sebe i to za neveliku novčanu vrednost. Zanimljivo je da je jedan od osnovnih uslova za izlaganje na toj izložbi, posle stroge selekcije, dostavljanje tiraža grafike, koji će biti moguće ponuditi ljubiteljima grafike. Video sam stanove sa zidovima koji su bukvalno prepuni malih grafika. Velikih umetnika je tu bilo zastupljeno.
Biti član žirija u toj prestižnoj ustanovi, na toj izuzetnoj izložbi, zaslužio sam prošle godine kada je moja mala grafika dobila nagradu Mali pečat.
Obaveza i odgovornost u tom slučaju su bitniji nego osećaj gordosti i ponosa. Treba pravilno odlučiti, ne pogrešiti. Greške koje se pri dodeli takve vrste nagrade dešavaju su neoprostive. Treba imati u vidu, pored kvaliteta samog grafičkog lista i samog autora, njegov stav o grafici, umetnički staž, zalaganje, kao i umetničku biografiju. Jednostavno takvom nagradom treba nagraditi nekog od pravih, velikih imena grafičke umetnosti u ovom trenutku. Na taj način se tradicija i kvalitet na najbolji način prenose na mlade naraštaje, koji jednostavno mogu razumeti koliki je trud potreban, pored talenta, da bi se osvojilo mesto na izložbi Male grafike u Grafičkom kolektivu, na panelu, pored nekog od iskusnih grafičara, profesora grafike.
Čime je prvonagrađena grafika zaslužila Mali pečat?
Otašević: Grafika Gordane Petrović se sama izdvojila i svojom poetikom, ali i svojom tehničkom realizacijom. Mala grafika Gordane Petrović, redovnog profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti, jednostavno je bila za klasu iznad ostalih. Nagrada je otišla u prave ruke, u posed pravog barda grafičke umetnosti, koja će na ovaj način tradicionalne, ali i nove tehničko-tehnološke postulate ove umetničke discipline prenostiti na nove generacije, negujući i dalje ono što je u svetu prepoznatljivo kao srpska škola grafike.
Treba spomenuti da je i naš sugrađanin, asistent na predmetu Grafika i grafičke tehnike na Odseku za primenjenu i likovnu umetnost Filip Misita dobitnik otkupne nagrade koju daje Ministarstvo kulture i informisanja. Pored njega još veliki broj naših kolega profesora, studenata i diplomiranih studenata FILUM-a učestvuje na ovoj manifestaciji, što je velika čast, ali i pravi pokazatelj kvaliteta koji uspevamo da odnegujemo na našem Fakultetu.
Nije mesto, ali moram da spomenem velike probleme sa prostorom Galerije Grafički kolektiv koji je tu od 1949. godine, a sledeće godine se ne zna da li će uopšte negde biti preseljen i na koju lokaciju, jer je prostor galerije prodat nekim privatnim licima koji će tu da otvore palačinkarnicu. Nemam reči.
Kako karakterišeš sopstvenu misiju - odgajaš neka buduća imena ovdašnje umetnosti, a istovremeno baštiniš višedecenijske vrednosti, kao kada si u žiriju, poput Grafičkog kolektiva?
Otašević: Nekako, sasvim slučajno rekao bih, misija je odabrala mene. Baveći se umetničkim radom, čovek i ne pomišlja u početku da će sledeći korak i to veoma bitan, da bude jedna velika pedagoška aktivnost. Spontano, uvukao sam se u nastavu, u početku kao saradnik, asistent, pa redom. Radeći sa svojim profesorima kao asistent imao sam prilike da od njih, velikih umetnika, naučim dosta o metodologiji, pristupu studentima, ali i budućim kandidatima za umetničke fakultete. Koliko sam primetio, ti ljudi su sasvim iskreni u svojim sugestijama, ozbiljni u korekturi, profesionalni u svojim zahtevima i očekivanjima. Veliko iskustvo je govorilo iz njih, nekada sa puno reči, a sa druge strane nekada, kada je to potrebno, samo ćutanje je dovoljno. Ja pokušavam da postupam na sličan način, opravdavajući verovatno samom sebi tu količinu znanja koju sam do sada uspeo da upijem.
Studentima treba pričati stalno. Željni su razgovora sa nekim starijim, ko se trudi da ih razume, ne da ih ismejava, već da pomogne, pogura. Rezultat koji se pojavi, kao uspešan umetnički rad, je od neprocenjive vrednosti, a mene motiviše da nastavim u tom smeru.
Vrednosti koje spominjete u pitanju jesu višedecenijske i tradicionalne ponajviše. Moja ideja i jeste da baštinim ono što već postoji, ali i da skrenem pažnju na te vrednosti jer su one proverene, jasnog kvalitativnog sadržaja koji mora da se poznaje da bi se išlo dalje.
Vidite, alternativne scene ne može biti bez jasno definisanog mejnstrima. Da bi neko u bilo kojoj oblasti bio u toj mejnstrim liniji mora puno toga da zna i poznaje. Ali i dalje - i alternativna linija, kao vrsta pobune mora da se bazira na dobro utemeljenom mejnstrimu. Znanje je preduslov i za dobru alternativnu scenu kako u slikarsvu, vizuelnim umetnostima, tako i u ostalim segmentima bilo koje od umetničkih dicsiplina.
Glupost i neznanje su, bar meni, neoprostivi. Zbog toga i radim na edukaciji mladih, u najtradicionalnijem smislu, ne odbacujući bilo koji vidi kreativnog izleta van dobro utabanih puteva koji, šta više, podržavam, odobravam i jasno motivišem. Ozbiljno se razočaram kada od nekog očekujem, a odgovor izostane, kreativnost se preda lenjosti i apatiji i sve se završi na nesrećnim pokušajima sa još nesrećnijim opravdanjima kako se nema vremena i slično.
Moja misija je u tom smislu sasvim jednostavna - da bude što više kreativnih ljudi, kojih će biti toliko da će sastaviti sopstvenu umetničku scenu i živeti svoju umetnost ovde, baš u Kragujevcu.
U kojim ćeš poduhvatima da budeš u 2017?
Otašević: Svoju uobičajnu umetničku delatnost ću obavljati istim tempom. Imam planiranih izložbi, ali to sve spada u ustaljenu radnu temperaturu. Svake godine iskrsne po nešto neplanirano i zanimljivo, čemu se iskreno obradujem.
Nastavljam gde sam i stao. U stvari ja i ne stajem, već guram dalje svojim radovima i svojom pozitivnom aktivnošću, taj mračni kamen uzbrdo ne videći vrh. Ali poenta možda i jeste baš u tome.
BIOGRAFIJA
Bojan Otašević (1973, Kragujevac) je diplomirao 1998. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Na istom fakultetu je magistrirao 2001. godine izložbom litografija u galeriji Grafičkog kolektiva, a 2014. godine i odbranio doktorsku disertaciju uz doktorski umetnički projekat i izložbu grafika "Homo Melancolicus". Na Odseku za primenjenu i likovnu umetnost Filološko-umetničkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu zaposlen u zvanju vanrednog profesora. Izvodi nastavu na predmetima Anatomsko crtanje 1 i 2. Izlagao na četrdeset samostalnih i više stotina grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Više puta nagrađivan za svoj umetnički rad.
Foto: Kulturni centar Zrenjanin, Grafički kolektiv, Celus KAKO JE BILO - pitao: Dejan Milošević
Komentara: 0