Premijerno izvođenje predstave "Generali ili srodstvo po oružju", po tekstu Borislava Pekića i u režiji Marka Misirače, zakazano je u Knjaževsko-srpskom teatru za ponedeljak 15. februar, na Sretenje, od 19 časova.

Kragujevačko pozorište tada obeležava 186 godina od svog osnivanja.

U ovoj vojničkoj komediji radnja se zbiva meseca juna, jula i oktobra 1944. godine u kući đenerala Đorđija Njegovana (ulica Lamartinova, Neimar, Beograd).

Igraju:

• Nikola Milojević - Đorđije Njegovan, brigadni đeneral u penziji
• Čedomir Štajn - Rajner Marija Sigfrid Fon Blauring, pukovnik, inspektor vojnih menaža komande za Jugoistok
• Marija Rakočević - Mademoiselle Melanija, domoupraviteljka
• Nenad Vulević - Sergej Mihajlovič Voronjin, major 236. sovjetske streljačke divizije; Borislav Pekić
• Avram Cvetković - Vasja K. Gorkin, vodnik 236. sovjetske streljačke divizije; spiker radio stanice Belgrad Sender I
• Bogdan Milojević - partizan, pripadnik KNOJ-a; spiker radio stanice Belgrad Sender II

U predstavi učestvuje Gradski dečji hor Mali liceum pod rukovodstvom Vesne Jevtić i Branka Mitića. Nastupaju članice hora: Zoja Avramović, Una Arnaut, Đurđa Vidović, Marija Vranić, Jovana Đurović, Katarina Jović, Tamara Jović, Staša Lazić, Ana Mitić, Anđela Nikezić i Nađa Savić.

Prva repriza na repertoaru je u četvrtak 18. februara, a druga u subotu 20. februara, takođe od 19 časova.

Kovitlac rata i uzburkanost vremena i dešavanja donose izuzetnost i dramu ovog komada. Visok nivo naracije i fabuliranja donosi povišeni ton i stilizaciju. Elegancija i duhovitost imaju zaoštrenost i upitnost nad vihorima rata. Pekićeva bravuroznost i majstorstvo i ovaj put doslovno su puni smisla i duha. Naboj i smisao veličanstveno vode ka kraju. A kraj je dvosmislen, kao i u svakom ratu.

Marija Soldatović

Reč reditelja

U Generalima (praizvedba 1972. u Ateljeu 212 u režiji Ljubomira Draškića) se susreću penzionisani general kraljevske jugoslovenske vojske i intendantski pukovnik Vermahta u jesen 1944. u podrumu jedne kuće u Beogradu. Njih dvojica su se čitavog života pripremali za vođenje rata, da bi u momentu kadA je on doista i izbio bili odstranjeni sA bojnog polja. Kroz istoriju susreta ta dva infantilna, ali opasna stvorenja koji, sa zastavicama u rukama i nagnuti nad generalštabnim sekcijama "realizuju" svoju bolesnu strast za stvaranjem istorije, dok oko njih besni stvarni rat, Pekić nam pokazuje da u korenu našeg nesporazuma sa svetom obično leži neka nezdrava opsesija, neka megalomanska ideja koja je u punom raskoraku sa stvarnim životom.

U ovoj komediji strašno je srazmerno smešnom: strašno je to što jedna tako smešna, infantilna situacija ima za posledicu ono što je čovečanstvo doživelo u Drugom svetskom ratu. Tragično koje se iskazuje kao komično, crnohumorni podtekst ovog komada i u podjednakoj meri izuzetno poznavanje jednog mentaliteta – svrstavaju Generale među najvrednija dela srpske komediografske literature.

Marko Misirača

Marko Misirača je rođen 1985. godine u Prilepu. Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je u Beogradskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, Zvezdara teatru, Pozorištu Slavija u Beogradu, Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci, Narodnom pozorištu u Sarajevu, Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici, Pozorištu Prijedor.

U Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu režirao je predstave Čovek, zver i vrlina L. Pirandela, Jelisavetini ljubavni jadi zbog molera M. Jelića, Bašta sljezove boje B. Ćopića, Otac A. Strindberga i Blitva i krompir Z. Egrešija. Režirao je dramsku poemu Igre brojeva M. Demića izvedenu na Velikom školskom času u Šumaricama.

Nagrađivan je za režiju na Susretima pozorišta/kazališta BiH u Brčkom, Pozorišnim/kazališnim igrama BiH u Jajcu i Teatar festu u Doboju.

Borislav Pekić (Podgorica, 4. II 1930. - London, 2. VII 1992) jedan je od najznačajnijih evropskih, jugoslovenskih i srpskih književnika XX veka. Od 1945. živeo je u Beogradu, gde je pohađao Treću mušku gimnaziju i maturirao 1948. Od 1948. do 1953. je bio na izdržavanju kazne u KPD Sremska Mitrovica i KPD Niš kao pripadnik SDOJ. Bio je osuđen na 15 godina strogog zatvora, ali je 1953. pomilovan.

Studirao je eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu Beogradskog univerziteta. Od 1958. do 1964. radio je kao dramaturg i scenarista u filmskoj industriji. Prema njegovom scenariju snimljen je film Dan četrnaesti koji je predstavljao Jugoslaviju 1961. na filmskom festivalu u Kanu.

Prvim romanom Vreme čuda (1965) izazvao je veliko interesovanje široke čitalačke javnosti. Od 1971. živeo je i radio u Londonu. Narednim knjigama svrstao se u vodeće i najplodnije jugoslovenske pisce. Za roman Hodočašće Arsenija Njegovana (1970) dobija NIN-ovu nagradu, sotija Kako upokojiti vampira (1977) donosi mu Prvu nagradu Udruženih izdavača, a fantasmagorija Zlatno runo u 7 tomova (1978-1986) donosi mu Njegoševu nagradu (1987). Nagradu godine za naučnu fantastiku dobija 1985. za roman 1999. Za epos Atlantida 1988. dobija Goranovu nagradu. Krajem 1984, u izdanju Partizanske knjige, izašla su Pekićeva Odabrana dela u 12 knjiga, za koja je dobio nagradu Udruženja književnika Srbije. Za drugi tom Godina koje su pojeli skakavci dobija nagradu za memoarsku prozu Miloš Crnjanski (1989). Za Nova pisma iz tuđine dobija nagradu Sent-Andreje Jaša Ignjatović (1989), a za Poslednja pisma iz tuđine godišnju nagradu Grafičkog ateljea Dereta za najuspešnije izdanje (1991). Počasnu nagradu izdavača BIGZ dobija posthumno za esejističku prozu Sentimentalna povest britanskog carstva (1993).

Autor je oko 30 dramskih dela emitovanih i igranih na našim i stranim radio i TV stanicama i pozorišnim scenama. Dobio je Nagradu za komediju godine na Sterijinom pozorju za Generale ili srodstvo po oružju (1972), Prvu nagradu Radio Zagreba za 186. stepenik (1986) i Prvu nagradu na festivalima u Ohridu i Varni za dramu Kako zabavljati gospodina Martina (1990).

Dobitnik je i brojnih drugih nagrada i priznanja. Dela su mu prevedena na engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, holandski, poljski, češki, slovački, mađarski, rumunski, retoromanski, makedonski, slovenački, albanski.

Od 1968. do 1969. bio je član uredništva Književnih novina, a 1990. učestvuje u uređivanju prvih brojeva obnovljenog opozicionog lista Demokratija, organa Demokratske stranke, čiji je bio jedan od osnivača, potpredsednik i član Glavnog odbora. Bio je dopisni član SANU od 1985, član Krunskog saveta, potpredsednik PEN-a Centar Beograd, član PEN-a Centar London, honorarni komentator srpskohrvatske sekcije Bi-Bi-Sija u Londonu. Bio je član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja filmskih i član Udruženja dramskih umetnika Srbije.