Retki su ljudi sa tako prepoznatljivim potpisom, a još su ređi oni koje taj potpis nadraste, kao kakav nezaboravan stih.
Kada smo objavili vest da je Bole Miloradović odlučio da ličnu biblioteku poveri na staranje Narodnoj biblioteci „Vuk Karadžić“, u njegovom Kragujevcu, sa raznih strana su se ljudi javljali, oduševljeni tim nesvakidašnjim daronosnim činom, i većina ih se setila jedinstvenog potpisa – LEPOTOM KNJIGE BAVIO SE BOLE MILORADOVIĆ – kao zaštitnog znaka ili svedodžbenog pečata.
Još je 1973. godine, u katalogu Boletove izložbe knjiga, pesnik Svetislav Mandić ustvrdio: „Boletova zlatna ruka nije bez korena. Oduvek smo imali ljudi koji su od svake knjige pravili umetničko delo. Takvi su bili prepisivači i iluminatori rukopisinih knjiga, takvi naši štampari s kraja XV i XVI veka... Bole pravi pravi knjigu koja se koliko čita toliko i gleda i zagleda, voli i čuva, skoro kao unikatno a ne kao serijsko ostvarenje.“
Sada sam se setio poznatog imperativa Bogdana Popovića: „Pesma mora biti cela lepa“. I to je to.
Ali ima jedna bolna reč, reč koja Boleta srdi, a to je reč „dizajn“. On kaže: „Kako može jedna kultura, koja hiljadu godina pravi prelepe knjige, da nema u svom rečniku reč koja bi označila ovaj posao, koji je od izuzetnog značaja za negovanje estetske kulture i duhovnog oplemenjivanja.“
S druge strane vidimo da je Bole Miloradović nezasiti biblioman, asketski privržen lepoj knjizi i znalački sakupljač brižno negovanog ukusa.
O tome svedoči legat koji vam danas predstavljamo, legat koji broji preko pet hiljada knjiga. Ali naglašavam da ovo nije legat običnih knjiga. On je više gledalište nego čitalište, jer u njemu se nalaze izuzetno skupocene, luksuzno opremljene monografije vrhunskih slikara, srpskih manastira, istorijskih događaja i, naravno, retko bogata riznica knjiga iz primenjenih umetnosti, njegovog zanata.
Posebnu dragocenost ovog legata čine autorski primerci knjiga koje je on uradio, razume se i raritetna bibliofilska izdanja i rukopisne knjige. Sve ovo je dokaz i potvrda da naša duga tradicija darivanja nije prestala, niti će prestati.
Tako, legat će biti mesto hodočašća svih onih koji znaju šta je lepa i vredna knjiga, a posebno onih koji će nastaviti da se bave ovom respektabilnom a često potcenjenom veštinom.
Legat Boleta Miloradovića biće mesto susreta majstora i šegrta, potencijalnih kalfi i majstora, žarište znanja o umetnosti ilustrovanja knjiga. Pored toga, on će biti i svedočanstvo koliko jedan čovek može da uradi i sakupi za svog života, a pogotovo koliko ima veliko srce, jer želi da plodove svoje strasti prema knjigama, svog truda i talenta, podeli sa budućima.
Zato, neka ova zadužbina Boleta Miloradovića svetli kroz vreme. I neka pali žižak knjigotvorenja i knjigoljublja u srcima generacija koje dolaze!
Komentara: 0