Pomen kragujevačkim žrtvama i komemoracija žrtvama kragujevačkog pokolja

EKSKLUZIVNO

Srbin gleda smrti u oči - Pomen kragujevačkim žrtvama 1942. u Londonu

Muzej žrtava genocida došao je u posed arhivske građe koja je do sada bila nepoznata istorijskoj nauci, a čiji sadržaj daje značajan doprinos celovitijem i temeljnijem sagledavanju konstruisanja kulture sećanja na kragujevački pokolj

^{Foto: Dejan Ristić (lična arhiva)}

Istrajno i temeljno primenjujući kulturu zaborava, Srbi su tokom prethodnih decenija i vekova uspeli da iz svog zajedničkog istorijskog sećanja izbrišu mnoge znamenite ličnosti, događaje i procese. Time su sami sebe, potpuno dobrovoljno, lišili dragocenih i nadasve korisnih istorijskih znanja i identitetskih iskustava koja su tokom burne nacionalne prošlosti možda mogla da u određenoj meri doprinesu makar i delimičnom ublažavanju ili potpunom izbegavanju najtragičnijih segmenata sopstvene istorije.

Snažno, sistematično i na osnovu naučnih istina suprotstavljajući se toj dramatičnoj i opasnoj pojavi, Muzej žrtava genocida već punih 30 godina intenzivno obogaćuje svoje brojne zbirke i fondove, publikuje značajne naučne studije i organizuje mnogobrojne programe u oblasti kulture, prosvete, nauke, umetnosti, izdavaštva i informisanja.

U ove oktobarske dane kad se prisećamo stradalnika koji su brutalno likvidirani tokom nacističkih odmazdi sprovedenih u Dragincu, Kraljevu i Kragujevcu, Muzej žrtava genocida uspešno je realizovao jednu posebno dragocenu i dirljivu akviziciju koja predstavlja prvorazredno naučno otkriće.

Nakon godina istrajnog istraživanja i potrage, upravo ovih dana je u Muzej prispela neobično dragocena i jedinstvena originalna arhivska građa koja svedoči o prvoj zvaničnoj državnoj komemoraciji kragujevačkim žrtvama, održanoj krajem novembra 1942. u Londonu, u organizaciji Vlade Kraljevine Jugoslavije.

Опис фотографије није доступан.
^{Izvor: Muzej žrtava genocida}

Ovaj korpus građe sadrži informaciju o održavanju pomena i komemoracije, njen program, kao i govore jugoslovenskih i inostranih zvaničnika.

Iz sadržaja ove dragocene građe saznajemo najpre da je pomen održan 22. oktobra 1942. u grčkom pravoslavnom hramu u Londonu. Crkveni obred obavio je prota Živojin Ristanović uz sasluženje grčkog arhimandrita Virvasa. Pomenu su prisustvovali jugoslovenski kralj Petar Drugi Karađorđević, predsednik Kraljevske Vlade Slobodan Jovanović sa svim članovima vlade, kao i mnogobrojne zvanice. U propovedi održanoj tokom pomena prota Ristanović je dirljivim i biranim rečima ukazao, pored ostalog, na svu tragediju kragujevačke „krvave žetve”.

Prva zvanična državna komemoracija „đacima viših razreda kragujevačke gimnazije i mučenicima svesavezničke omladine”, kako je navedeno, održana je 25. novembra 1942. godine u londonskom hotelu „Hajd park”.

Programom komemoracije bilo je predviđeno da govore jugoslovenski ministri inostranih poslova i prosvete Momčilo Ninčić i Miloš Trifunović, zamenik belgijskog ministra prosvete J. Hoste, čehoslovački ministar unutrašnjih poslova i prosvete dr Juraj Slavik, državni komesar za pravdu i prosvetu Boračke Francuske (francuskog Pokreta otpora) Rene Kasin, britanski ministar prosvete R. A. Batler, grčki ministar pravde S. Dimitrakakis, nizozemski ministar prosvete G. Bolkštajn, poljski ministar propagande Stanislav Stronski i sovjetski otpravnik poslova u Ujedinjenom Kraljevstvu A. Bogomolov.

Komemoraciji su prisustvovali jugoslovenski kralj Petar Drugi Karađorđević, ministar dvora, predsednik kraljevske Vlade Slobodan Jovanović sa članovima vlade, brojni članovi Gornjeg i Donjeg doma britanskog parlamenta, istaknuti pojedinci, javni delatnici i druge značajne ličnosti.

Опис фотографије није доступан.
^{Izvor: Muzej žrtava genocida}

Prisutne zvaničnike pozdravio je ministar inostranih poslova Ninčić, nakon čega je pročitano pismo kraljice-majke Marije od Jugoslavije. Potom su se okupljenima obratili jugoslovenski i britanski ministri prosvete Miloš Trifunović i R. A. Batler, a nakon njih i svi predviđeni govornici koji su predstavljali savezničke države.

U svom opsežnom govoru jugoslovenski ministar prosvete Miloš Trifunović detaljno se osvrnuo na brojne posledice okupacije zemlje i zločine počinjene nad civilnim stanovništvom. Tom prilikom posebno je istakao da je Kragujevac „oličenje nemačkog varvarstva”. U na momente potresnom obraćanju, ministar je citirao segmente dva svedočenja dobijena od očevidaca, iz kojih saznajemo i kako je direktoru jedne od kragujevačkih gimnazija (ne navodeći njegov identitet) bilo ponuđeno da se spase, ali da je on odbio da to učini, te da je junački stradao sa svojim đacima, kao i da su ta mlada bića koja su slana u smrt na streljanje odlazila „pevajući i kako je streljanje vršeno u leđa hrabro su se okretala i gledajući hrabro u mitraljeze govorila Srbin smrti gleda u oči i sa uzvicima Živela Srbija i Živeo kralj”.

S druge strane, britanski ministar prosvete posebno je, pored ostalog, ukazao i na to kako su „ovakvi događaji strašna lekcija koju smo naučili o posledicama doktrine sile i nastojanja da se narodima vaspitanim u tradicijama ljudske slobode nametne tuđi im poredak. Ovakvi događaji najbolje pokazuju kako se nacistički sistem vladavine teško ogrešio o zakone prirodnog poretka i prirodne pravde”.

Zamenik belgijskog ministra prosvete J. Hoste ukazao je na to da je „orgija kasapljenja” u samom Kragujevcu potrajala čitav jedan dan, 21. oktobar 1941. godine, tokom kojeg su „Nemci odlučili da pokolju 2.300 žrtava”. „Okupili smo se ovde da se s uzbuđenjem setimo žrtava ovog pokolja, koji predstavlja izazivanje svim osećanjima čovečnosti”, naglasio je izaslanik kraljevske belgijske vlade, koji je, pored ostalog, dodao i da je „krv ovih mučenika jemstvo slobode Jugoslavije i svih onih naroda koji čekaju zoru nove ere mira zasnovane na zakonima koji će sprečiti ponavljanje ovakvih nedela”.

Čehoslovački ministar unutrašnjih poslova i prosvete dr Jurij Slavik, u izrazito dirljivom govoru, posebno je naglasio da se njegovi sunarodnici i te kako sećaju Kragujevca, još iz 1918. godine, kada je u tom srpskom gradu došlo do pobune austrougarske jedinice, koju su mahom činili Slovaci. „Ono što se dogodilo u Kragujevcu oktobra 1941. godine za nas je pretpostavljalo najveću strahotu, najdublju žalost. Ono što se dogodilo tamo nas boli isto toliko kao da su naša sopstvena braća, naši sopstveni sinovi poklani. (…) Još pred svojim očima vidim decu kako zajedno sa svojim starim učiteljem gledaju grotla nemačkih pušaka. U Kragujevcu, gde je najbolja srpska krv potocima tekla, kapljice vrele čehoslovačke krvi prolivene u prošlome ratu još nisu bile potpuno osušene.”

„Kragujevac, Lidice, Varšava, bezbrojni gradovi i sela Sovjetske Unije, Koventri, Perl Harbur, Pariz, Oslo, strašne žrtve koje podnose Belgija, Holandija, Grčka, sve to je zajedno jedan jedini lanac solidarnosti. Krv čini ovaj lanac sloge među narodima jačim od ikakvog čelika”, naglasio je čehoslovački ministar.

GALERIJA PPNS VELIKI ŠKOLSKI ČAS 2022

„Zločini ovakve vrste ne predstavljaju jedan slučajan simptom, niti pak jedinstveni fenomen u današnjem ratu, već naprotiv predstavljaju izraz jednog novog principa, principa novog poretka”, istakao je, pored ostalog, grčki ministar pravde S. Dimitrakakis. „Nevine žrtve kolju se na hiljade. (...) Ponižavaju i streljaju danas episkope i sveštenike, intelektualce i radnike podjednako. Starce i žene vuku na gubilišta na kojima streljaju njihovu decu. Čitava sela sravnjena su sa zemljom (...) dok sa druge strane buduće žrtve, osuđene na smrt, moraju same da kopaju svoje grobove”, podsetio je grčki ministar.

U obraćanju povodom obeležavanja prve godišnjice kragujevačkog pokolja nizozemski ministar prosvete Bolkštajn podsetio je prisutne na reči nemačkog ministra prosvete Bernarda Rusta, koji je godinu i po pred početak rata naglasio: „Cilj vaspitanja nije kultura, nije duhovna sloboda, nije emancipacija uma. Vaspitanje je vežbanje za život Sile.”

Ukazujući na istovremene strahote, koje je, poput srpskog, preživljavao i njegov narod, poljski ministar informisanja Stanislav Stronski naglasio je: „Mi znamo da je nažalost potpuno tačno ono što drugima izgleda nemoguće ili barem preterano. Mi to znamo iz sopstvenih teških iskustava. Iste takve zločine učinili su i čine Nemci i u Poljskoj.”

U sličnim tonovima i uz izraze istinskog pijeteta, o kragujevačkom pokolju govorili su i zvanični predstavnici SSSR-a i Boračke Francuske.

Da zaključimo, vrednost arhivske građe koja svedoči o pomenu i prvoj zvaničnoj državnoj komemoraciji u spomen na srpske đake koje su Nemci streljali u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine, a koji su priređeni u Londonu 22. oktobra i 25. novembra naredne godine u organizaciji jugoslovenske kraljevske vlade, jeste prvorazredna i primarna. U pitanju je građa koja je do sada bila potpuno nepoznata nauci, a čiji sadržaj daje značajan doprinos celovitijem i temeljnijem sagledavanju konstruisanja kulture sećanja na kragujevački pokolj.

Muzej žrtava genocida će i u narednom periodu, podjednako prilježno i posvećeno, nastaviti da obogaćuje svoje zbirke i fondove artefaktima, arhivskom i bibliotečkom građom, što će sve zajedno doprineti obogaćivanju i objektivizaciji naših (sa)znanja. Polazeći od svesti da samo oni pojedinci i društva koji su utemeljeni u znanju mogu uspešno da se odupru sve učestalijim i agresivnijim pojavama potpune ili delimične distorzije (krivotvorenja) prošlosti, Muzej svih ovih godina posebnu pažnju posvećuje prikupljanju autentične i istorijski prvorazredno dragocene građe koja svedoči o brojnim ratnim i zločinima protiv čovečnosti počinjenim nad pripadnicima srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata, a pre svega o hrvatskom genocidu sprovedenom nad Srbima na celokupnom području Nezavisne države Hrvatske.

PRILOG: DOKUMENTI MUZEJA ŽRTAVA GENOCIDA

Dejan Ristić
Istoričar, direktor Muzeja žrtava genocida
Izvor: Politika, 21. 10. 2022.

ARHIVA PPNS KRAGUJEVAČKI OKTOBAR
VELIKI ŠKOLSKI ČAS

Veliki školski čas