Prvi Prvi na Skali
  • Advertisement

 
 

Prestoni Kragujevac

20.10.2019

Prestoni Kragujevac: U javnom prostoru - Obštestvo kragujevačko; Obrasci ponašanja

Prvi Prvi na Skali
http://www.vfphysical.rs/ http://www.prviprvinaskali.com/clanci/apeli/za-nedin-oporavak-i-bolju-buducnost.html http://prviprvinaskali.com/clanci/dom/roditelji/amber-alert-da-li-ces-pomoci-ako-znas-da-mozes.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/prestoni-kragujevac.html http://prviprvinaskali.com/clanci/kg-vodic/sumadija-i-pomoravlje-dusa-srbije.html http://prviprvinaskali.com/strane/donacije-i-sponzorstva.html

PRESTONI KRAGUJEVAC - RADOMIR J. POPOVIĆ, ALEKSANDRA VULETIĆ, PREDRAG ILIĆ

  • PREDGOVOR; IZ SADRŽAJA; BELEŠKE O AUTORIMA
  • RAĐANJE PRESTONICE
  • DVOR
  • KNJAZ I PRAVITELJSTVO SRPSKO U KRAGUJEVCU
  • KRAGUJEVAC - VOJNA PRESTONICA
  • PRESTONICA PO VOLJI NARODA 1840-1841. GODINE
  • PRESTONIČKI SLUŽBENICI
  • ŽIVETI U KRAGUJEVCU

Detaljnije



U javnom prostoru


Koncentracija stanovništva i prostorno sažimanje u varoškim naseljima podrazumevali su složeniju organizaciju života i rada od one koja je postojala u seoskim sredinama. Društveno organizovanje, staranje o javnom redu i miru, ličnoj i imovinskoj sigurnosti, higijenskim i sanitarnim prilikama – neki su od aspekata života u urbanim sredinama koji su u Kragujevcu bili aktuelni već 20-ih godina 19. veka. Država je rano počela da interveniše na polju komunalne organizacije; politika državne intervencije, koja je bila naročito intenzivna tokom 30-ih godina, ogledala se prvenstveno u izdavanju sve većeg broja propisa kojima je regulisan život u varoši. Njihovo sprovođenje nailazilo je, međutim, na mnoštvo prepreka, od tehnološke zaostalosti i siromaštva do mentalitetskih osobenosti koje se nisu dale lako menjati.

Obštestvo kragujevačko

Varoško stanovništvo predstavljalo je društvenu celinu – opštinu, koja je u izvorima nazivana obštestvo ili, nešto ređe, obština.176 Opštinu su činili svi varošani – i čaršilije i stanovnici kragujevačkih mala. Knez i predstavnici vlasti su se u različitim prilikama obraćali obštini kragujevačkoj, obštestvu kragujevačkom ili obštestvu čaršije i varoši ovdašnje. Na primer, u jesen 1820. godine, činovnici su izvestili kneza da su „jutros svu Obštinu Kragoevačku pred Muselimov Konak sobrali i poslate Buruntie točno pred Narodom pročitali”. Na opštinu se apelovalo u slučajevima kada je bilo potrebno obratiti pozornost na neku opasnost u varoši, kakvu su predstavljali požari, epidemije, razni krivični prestupi i sl.177 I opština se u različitim prilikama obraćala knezu. Tako je, na primer, opština molila kneza da joj postavi učitelja u „gornjoj školi”, kao i da se u varoši otvori više kasapnica; članovi opštine umeli su i da se požale knezu na ponašanje njegovih činovnika, a verno obštestvo kragujevačko redovno je knezu čestitalo praznike.178

Svaki potencijalni stanovnik varoši prolazio je kroz inicijaciju: pred Kragujevačkim sudom se obavezivao na primereno vladanje, a jedan član opštine je tom prilikom za njega jemčio. U sudskom protokolu bi potom bila napravljena zabeleška kao u sledećem slučaju: „Obvezuje se Đorđe Banković koji je prie nekoliko dana iz Kruševca doselio se ovdi, s kućom svojom, da neće ni u kakvo rđavo delo stupiti nego da će raditi kao i ostali ljudi domaći posao. Jemac za njega Sava Vučković meandžija”.179 Znatan broj doseljenika, često privremenih, bili su muškarci u potrazi za poslom, koji su kao sluge stupali u službu kod kragujevačkih majstora i trgovaca. Nestalnost njihovog položaja u opštini bila je element koji ih je, bar u očima varošana koji su već bili „ukorenjeni” u Kragujevcu (kao porodični ljudi i/ili vlasnici imovine), činio potencijalnom opasnošću po sigurnost, najčešće imovinsku. Stoga je svaki majstor – „gazda”, po prijemu sluge u službu morao da jemči za njega da neće „ni u kakvo rđavo delo stupiti”. Ukoliko bi sluga rđavo delo ipak učinio i iz varoši pobegao, krivična odgovornost i nadoknada za učinjenu materijalnu štetu padali bi na teret gazde.180 Odgovornost čitave opštine i svakog njenog člana za red i mir u varoši često je naglašavana. Na primer, u jesen 1834, zbog pogoršane bezbednosne situacije u varoši, Kragujevački sud je našao za shodno da se obrati opštini: „Budući da se od nekog vremena u varoši ovdašnjoj na nekoliko mesta poara pojavila, zato je sud naš za dobro našao obštestvu čaršije i varoši ovdašnje preporučiti da bi svaki o tom dobro pozor imao, da bi se lopovi pronaći mogli, odmah sudu prijaviti, no pri tom kmetovima, trgovcima i majstorima strogo se nalaže da svi složno i svaki u svom esnafu sve dobro motri i izvidi i da jemče za svoje članove – majstore, kalfe i sluge”.181

Kragujevačka opština imala je važnu ulogu u proslavama državnih praznika i održavanju različitih svečanosti u prestonici. Masovno učešće stanovnika Kragujevca uveličavalo je svaku državnu ceremoniju i doprinosilo slavljenju srpskog kneza. Naročito svečani bili su dočeci kneza po njegovom povratku iz diplomatskih misija. Od svog osnivanja, 1834. godine, Novine srbske su građanima Srbije dočaravale velelepnu atmosferu koju su stanovnici prestonice u takvim prilikama priređivali svom vladaocu. Doček kneza u Kragujevcu u novembru 1834, po povratku sa puta na kojem je dobio visoko tursko odlikovanje, detaljno je opisan u zvaničnom srpskom glasilu. Deo varošana izašao je knezu u susret do Maršića, drugi deo ga je dočekao i pozdravio na Mečkovačkom polju, a najveći broj varošana ga je svečano dočekao u čaršiji:

„Svim putem kroz čaršiju stojali su i pozdravljali Knjaza i Kragujevčani i Kragujevčanke, i staro i mlado, i malo i veliko, sve živo želivši, viditi Knjaza, koji nam se vraća ukrašen milostju carskom”. Preostali varošani su svog vladaoca dočekali pred njegovim konakom, a „uveče i noću osvetlili su Kragujevčani domove svoje za znak veselja svoga, što im se knjaz zdrav vratio s onolikoga i onako važna puta u sred[in]u njinu”.182 Navedeni model ponašanja građana – iskazivanje poštovanja i privrženosti vladaocu, kao i medijska prezentacija tog modela u cilju njegovog promovisanja i učvršćenja vladaočeve vlasti, postali su sastavni deo politike svakog budućeg režima.183

Obrasci ponašanja

Sastavni deo državotvornog procesa bilo je i formiranje poželjnih modela ponašanja u javnom prostoru. Kao motiv za njihovo uspostavljanje navođena je potreba usvajanja kulturnih standarda koji su odlikovali evropske narode. Osim naglašene želje i namere da „narod naš u svačemu prosveštenima [prosvećenim] narodima približi”, država je kao motiv imala i uspostavljanje kontrole nad građanima; ona im nije samo preporučivala određene obrasce ponašanja, već ih je u znatnom broju slučajeva i obavezivala na njihovo praktikovanje, preteći kaznama onima koji bi se o njih oglušili.184

Jedna od prvih mera koje su u cilju „vaspitavanja” građana preduzimane u modernoj Srbiji bilo je njihovo pozivanje da ispunjavaju svoje hrišćanske dužnosti i da poštuju pravila ponašanja koja je propisivala crkva. U vremenu u kojem crkva i država nisu bile odvojene, država je, kao moćnija institucija, preuzela na sebe obavezu da građane obaveže na pokornost crkvi, a na taj način i na pokornost državnom autoritetu. Pred početak svakog crkvenog posta predstavnici lokalne vlasti dobijali su nalog da stanovništvo opomenu na obavezu „da za vreme posta prilježno idu u crkvu i da se svaki ispovedi i pričesti”; predstavnici civilne vlasti imali su obavezu i da nadgledaju prilježnost građana u izvršavanju hrišćanskih dužnosti, kako nijedan od njih ne bi ostao neispoveđen i nepričešćen.185 Osim države, očekivanja od svojih članova da ispunjavaju hrišćanske dužnosti imala su i esnafska udruženja. U već pominjanom nacrtu pravila dunđerskog esnafa u Kragujevcu iz 1841. godine, članovima esnafa se, između ostalog, preporučivalo i da nedeljom redovno idu u crkvu i da se mole: prvo za predstavnike vlasti, potom za svoje bližnje, a na kraju i za sebe.186

Redovno prisustvo činovnika nedeljnoj liturgiji se podrazumevalo. Nemački putopisac Vilhelm Rihter ostavio je opis „jedne zimske crkvene parade nedeljom u Kragujevcu”, naročito svečane zbog hrišćanskog praznika koji se tog dana slavio, a kojoj je prisustvovao i knez Miloš. S obzirom na to da je crkva mogla da primi ograničen broj varošana, mnogi su za vreme službe stajali ispred crkve. Rihterovom oštrom oku nije promaklo da je tek na zvuk crkvenih zvona koja su oglašavala početak službe, „činovnik zaključio da je za njega došlo vreme da se uputi crkvi i da se smesti ispred nje, kako Knez u povratku ne bi primetio nečije odsustvo i da bi mogao o svakome da ima čvrsto uverenje religioznosti”.187

Učvršćivanju hrišćanskih obrazaca ponašanja trebalo je da doprinese i ukidanje postojećeg običaja trgovanja u čaršiji i na pijaci nedeljom. „Naš narod često svetu nedelju, a i još neke zapovedne praznike često božijoj volji protivno provodi, i to tako što po varošima i kasabama čaršiju otvara i javni pazar drži”, pisalo je u obrazloženju uredbe kojom je 1839. godine zanatlijama i trgovcima zabranjeno da nedeljom i na zapovedne praznike otvaraju dućane.188 Tako je kragujevački pazar, koji se godinama održavao nedeljom, od 1839. godine počeo da se održava subotom.

Rad na hrišćanskom obrazovanju i prosvećivanju stanovništva uključivao je i borbu protiv raznih praznoverica, od kojih su neke predstavljale ozbiljne izazove javnom redu i miru. Takav jedan slučaj desio se uoči Sv. Ilije 1836. godine, kada se po Kragujevcu i okolini raširila glasina „da će zemlja na kojoj varoš i sela leže propasti, i da će narod tom prilikom u propast otići”.189 Čim je ovaj glas počeo da se širi po čaršiji i sokacima i da uznemirava nedovoljno prosvećeno stanovništvo, predstavnici vlasti dobili su nalog da objašnjavaju zastrašenim varošanima „da je taj glas budalast i da dolazi od nekog budalastog čoveka”, kao i da je protivan kako hrišćanskoj veri, tako i zdravom razumu. Direktor kragujevačke policije celu noć je s patrolom po čaršiji išao, pokušavajući da smiri uplašene varošane. Uprkos njegovom trudu, „narod je ustrašivši se od tog sujeverja onu noć gomilama u polju noćio”. Policija je dobila nalog da vinovnika tih glasina pronađe i kazni, a ko god bi o tom „sujeverju i budalaštini” i dalje govorio, trebalo je da se privede sudu.190

Početkom 30-ih godina počeli su da se uobličavaju poželjni obrasci ponašanja građana u kontaktu s predstavnicima vlasti. Stari podanički rituali, koji su podsećali na tursko vreme, postepeno su se povlačili pred novim modelima ponašanja, nastalim po uzoru na evropske standarde. Osim modernizovanja forme, novi obrasci ponašanja reflektovali su i društvenu hijerarhiju koja je u to vreme u Srbiji uspostavljana. Godine 1832. je, na primer, stanovništvu i činovnicima Kragujevačke nahije preporučeno kako treba da se ponašaju u određenim situacijama:

„Da se ukorenjeni među narodom običaj ukine po kojem se činovnicima i njihovim suprugama ljube skut i ruka, jer to samo njegovoj svetlosti, kao vladajućem knezu pristoji. Činovniku je pak dužnost da knjaza u skut i ruke ljubi kao znak poštovanja i to o praznicima – Danu rođenja knjaževog, Vaskrsu, na Duhove, Božić, Novo leto, po dolasku kneza s dalekog puta [...], po primeru drugi prosvešteni evropski naroda, kojima u svemu što je dobro, sve većma i većma približavati se valja [podvukla A. V.]. Pred starima našim kapu da skinemo, pristojno njima poklonimo se, i običnim pozdravom pozdravimo i[h] i učtivo pred njima stanemo. A činovnika dužnost će biti koju im i sama učtivost nalaže, podčinjene svoje i mlađe, posle uzvraćenog pozdrava, opomenuti da kapu na glavu metnu”.191

Poželjno ponašanje građana prema lokalnim predstavnicima vlasti podrobnije je opisano u uputstvu koje je izdato naredne, 1833. godine. U njemu je navedeno „da svako malo i veliko, staro i mlado, kad bi koji starešina narodni, bio on mirski ili duhovni pored njega prošo, na noge ustane, kapu skine i učtivo pozdravi ga. Pored visočajše volje i sama učtivost i pristojnost na to nas poziva, da tako starešinama čest odamo, i njih kao naše poglavare i starešine počitujemo”.192 Poštovanju građana prema predstavnicima vlasti trebalo je da doprinese i oblačenje činovnika u uniforme. Sjaj činovničkih uniformi kod pojedinaca je, međutim, više doprinosio želji za oponašanjem činovničkog odevanja, nego ulivanju poštovanja prema njima. Već 1836. primećeno je da su pojedini žitelji Kragujevca samovoljno počeli da nose uniforme; stoga su upozoreni da je nošenje uniformi dozvoljeno samo vojnim licima i članovima Državnog saveta, dok je svim ostalim građanima zabranjeno, a naročito đacima, „koji jake [okovratnike] crvene ili crvenim gajtanom okružene nose”.193 I posle ovog upozorenja, pojedini elementi uniformi, oni najsjajniji, mogli su se videti na građanskoj odeći. Stoga je dve godine kasnije zabranjeno i nošenje zlatnih i srebrnih gajtana na odeći, kao i crvene čoje „na kapama i drugim aljinama”.194 Kao što u stara turska vremena hrišćanima nije bilo dozvoljeno da nose sve elemente odeće koje su mogli da nose muslimani, tako ni u novim političkim okolnostima običnim građanima nije bilo dozvoljeno da nose delove odeće koji su smatrani privilegijom visokih činovnika.

176 Opština kao upravna jedinica sve do 1839. godine nije bila zakonski regulisana, R. Ljušić,
Kneževina Srbija, Beograd 2004, 240–241.
177 Knjažeska kancelarija. Kragujevačka nahija 1815–1839, 119; AS, SOK, DP, 1834/341.
178 Na primer, Kragujevačka opština se 1834. žalila knezu na ponašanje Sime Paštrmca prilikom plastidbe sena, AS, SOK, DP, 1834/259. Slično i: 1839/357; AS, KK, XV/1594, 1980, 2105.
179 AS, SOK, DP, 1829/394.
180 Isto, 1829/506.
181 Tom prilikom je iz svakog esnafa izabrano nekoliko viđenijih članova koji su morali da jemče za ostale pripadnike esnafa, videti: isto, 1834/401.
182 Novine srbske, br. 45, 10. novembar 1834.
183 Termin građanin koristimo u značenju državljanin, odnosno u smislu političkog subjekta, iako bi u izvesnim slučajevima adekvatniji termin bio podanik; period o kojem pišemo bio je vreme tranzicije podanika u građane.
184 AS, SOK, DP, 1833/818.
185 Isto, 1834/62; 1835/48; 1836/82.
186 Arhivska građa za zanate, XLV.
187 V. Rihter, Prilike u Srbiji pod knezom Milošem do njegove abdikacije 1839. godine, Kragujevac 1984, 103–104. Nićifor Ninković je u svojim memoarima zabeležio da je knez Miloš primetio da njegova žena ne dolazi nedeljom na liturgiju i da ga je grdio zbog toga, N. Ninković, nav. delo, 196.
188 Od ovog pravila bile su izuzete samo bakalnice, koje su njihovi vlasnici mogli da otvore po završetku liturgije, „i to ne sa čaršije, već iznutra u avliji”. I mehane i kafane mogle su biti otvorene po završetku liturgije, Zbornik zakona i uredaba, I, 113–115.
189 AS, SOK, DP, 1836/452.
190 Istragom se došlo do dva moguća izvora glasina: jedan su bili trgovci iz Jagodine, koji su na putu za valjevski panađur prolazili kroz Kragujevac, a drugi je bio jeromonah manastira Vraćevšnice, AS, KK, 1808, 1818; AS, SOK, DP, 1836/452.
191 AS, SOK, DP, 1832/533.
192 Kao i u prethodnim slučajevima, i ovog puta je kao motiv za izdavanje uputstva navedena želja da se stanovništvo prosveti, videti: isto, 1833/818.
193 Isto, 1836/442.
194 Isto, 1838/571.

PRVI PRVI NA SKALI 022 Prestoni Kragujevac Veliki konak (snimak Anastasa Jovanovica)

PREDSTAVLJANJE KNJIGE: TONSKI SNIMAK (29:36)

PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 



PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano

DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

APELI

KG VODIČ

Print Friendly and PDF

Komentara (0)



Dodaj komentar