Naša zemlja za prvih šest meseci ove godine od južnih suseda uvezla 3.872 tone omiljenog povrća. Preko Prokletija otišlo 36.000 tona kukuruza i pšenice. Proizvođači loše organizovani
Srbija je za prvih šest meseci ove godine, prema podacima Uprave carine, uvezla više od šest hiljada tona paradajza. Od toga, 3.872 tone došlo je Albanije! Osim iz Albanije, velike količine paradajza nam stižu i iz Makedonije. Takava je statistika, kako kažu poznavaoci prilika, gotovo svake godine, i da je u odnosu na naš izvoz Albaniji, uvoz od njih zanemarljiv.
Osim paradajza, iz Albanije smo uvezli i 1.081 tonu krastavaca, 209.000 kilograma kupusa, 84.000 kilograma sveže paprike, ali i 172.000 kilograma praziluka i ostalog luka. Albancima smo, s druge strane, prodali više od 23.000 tona kukurza, 12.000 tona pšenice, 5.137 tona belog šećera i čak 1.229 tona suncokretovog ulja.
I dok je domaći paradajz "uzrio" i "juriša" ka srpskom tržištu, strano povrće preplavilo je domaće kvantaške pijace, ali i velike markete. Jedan od razloga, lošeg plasmana i većeg uvoza, svakako je i nepostojanje kontinuiteta kod naših proizvođača, tačnije, nema domaće proizvodnje tokom cele godine.
- Jedan od vodećih razloga povećanog uvoza povrća jeste loša organizovanost proizvođača u udruženja, kako bi imali zajednički nastup na tržištu - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. - Recimo, proizvođači ne mogu da isporuče dovoljne količine krastavaca u jedinstvenom pakovanju, kvalitetu i ceni, iako raspolažu tom robom. Zbog toga, trgovinski lanci i industrija, umesto da nabavljaju krastavac od većeg broja malih proizvođača u zemlji, uvoze povrće ujednačenog kvaliteta i pakovanja iz susednih zemalja.
U resornom ministarstvu ističu da je bitan i sezonski karakter srpske poljoprivede, odnosno da povrće stiže u određeno doba godine. Van sezone, trgovci posežu za uvozom, kako bi nadomestili potrebne količine.
- Poslednjih nekoliko godina, upravo zbog toga, povećava se proizvodnja povrća u plastenicima, ali je to još nedovoljno - kažu u Ministarstvu.
- Država nema mehanizme kojim može direktno da utiče na formiranje cena na slobodnom tržištu, ali možemo da pomognemo proizvođačima u smislu boljeg plasmana i kvaliteta robe, ali i zaobilaženja nakupaca i nelojalne konkurencije.
Prema rečima Evice Mihaljević, iz Asocijacije "Plodovi Srbije", našeg paradajza ima već mesec dana, razlikuje mu se ukus i kvalitetniji je od uvoznog.
PREDNOST DOMAĆEM
Kompanija "Delez Srbija", kako kažu, trudi se da ima povrće iz Srbije. Ipak, kada nema dovoljne količine, ova roba se uvozi.
- Sami uvozimo povrće, jer na taj način možemo da obezbedimo kvalitet i bezbednost, ali i povoljniju cenu - priča Martin Petrović, portparol kompanije "Deleze Srbija". - Kada nema dovoljne količine paradajza iz Srbije, uvozimo iz Makedonije, Italije...
MINISTARSTVO: GRADIĆEMO HLADNJAČE
MINISTARSTVO poljoprivrede finansijski pomaže pri izgradnji skladišnih kapaciteta poljoprivrednih proizvoda, kako bi bili dostupni tržištu i van sezone. Maksimalan iznos za izgradnju novih i adaptaciju postojećih hladnjača je pet miliona dinara.
- Subvencionišemo nabavku nove opreme, mehanizacije za obradu zemljišta, setvu, sadnju, pakovanje i čuvanje povrća - pričaju u Ministarstvu. - Proizvođači krastavaca mogu da koriste i direktne podsticaje za biljnu proizvodnju, koja se za registrovana gazdinstva sastoji od 6.000 dinara, regresa za gorivo od 3.000 dinara, đubrivo isto toliko i za osiguranje poljoprivredne proizvodnje na nivou 40 odsto od iznosa premije osiguranja.
J. Subin - D. Marinković
KOMENTAR - PARADAJZ
Iz Albanije nam ne stižu samo dronovi, već i - paradajz. Poražavajući je podatak da je Srbija od početka godine uvezla 3.873 tone ovog povrća od južnog suseda.
Kada se na ovoj vrućini najedemo albanskog paradajza, zube možemo da iščačkamo čačkalicama. Uvoznim, naravno! Tačno je, uvozimo čak i čačkalice.
Ovde se prave paneli, okrugli stolovi, forumi, na kojima defiluju nalickani srpski biznismeni, što je uglavnom metafora za miljenike tranzicije i svih mogućih režima.
Iz svojih aktovki vade "spasonosna" rešenja, na rečima podižu posrnulu privredu, ulažu u kule i gradove... A, ogromna većina nije u stanju da napravi, recimo, najobičniji fen.
Priča o Albaniji, trustu tajkunskih mozgova i paradajzu samo je paradigma srpske propasti i tmurne ekonomske panorame u kojoj nam se nudi pasulj iz Kine, meso iz Brazila, suncokretovo seme i jabuke iz Moldavije, mleko iz Bosne, ulje iz Makedonije...
Nijedna vlada, nijedan ministar, nijedna biznis-tribina, evo decenijama, ne može da reši otužnu srpsku jednačinu u kojoj su naša država i naš seljak stalno na gubitku.
Pobogu, zar je moguće da u plodnoj Mačvi ili Vojvodini nema grumen zemlje koji bi mogao da nam izrodi tu jadnu jabuku, da ne moraju da nam je prodaju Moldavci ili Poljaci?
Jesmo li zaboravili da orezujemo i kalemimo, očekujući blagodeti od uslužnog sektora i silikonskih čipova? Ljudi, pa u Ivanjici su nedavno bacili na tone svog krompira, jer godišnje uvezemo 30.000 tona ovog povrća?!
Gde su nadobudni srpski japijevci, gde su brižni ministri da seljaku pruže ruku? Da mu podignu plot i dostojanstvo, nagrade trud? Ništa od toga. Samo nas dobar sok od paradajza može izlečiti od ovog mamurluka. Srpski, naravno.
Komentara: 0