Pojedini bankari počeli su da nude klijentima nagodbe u rešavanju problema prethodno naplaćenih rata. Klijentima daju i duplo veći iznos od onog u tužbenom zahtevu da bi odustali od sudskog postupka
DOK neke banke u Srbiji čekaju da im korisnici kredita sami zakucaju na vrata i traže izlaz iz problema, bilo da je to zaduženost u "švajcarcima", ili neosnovano zaračunate kamate i kursne razlike, pojedine pokušavaju da rešenje pronađu u nagodbama sa klijentima.
Tako klijenti Eurobanke, koji su se nameračili da pravdu dobiju na sudu, tvrde da im banka sama nudi nagodbu. Reč je o tužbama po osnovu neosnovanog podizanja kamatnih stopa i naplate rata po neodgovarajućem kursu. Banka im nudi da odmah isplati neosnovano naplaćeni iznos, u zamenu za odustajanje od tužbe. Odgovor banke po pitanju ovih nagodbi nismo dobili do zaključenja ovog broja, a Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" potvrđuje da među njihovim članova ima onih koji su ovakve nagodbe prihvatili.
- Eurobanka nudi našim članovima, koji su podneli tužbe po navedenim osnovama, da im isplati duplo veći iznos od onog u tužbenom zahtevu kako bi povukli tužbu - ističe Gavrilović. - I ne samo to, nego se traži i da se odreknu buduće tužbe za poništenje ugovora, gde korisnik svakako ostvaruje veću korist.
Gavrilović ističe da je udruženje svojim članovima predložilo da te nagodbe ne prihvataju.
- Većina ih je poslušala - tvrdi Gavrilović. - Ipak, negde oko petnaestoro njih je prihvatilo i nagodilo se sa bankom, čime su izgubili pravo da se bore za konačno rešenje svog problema kroz poništenje celog ugovora.
Gavrilović podseća da su i ranije pojedine banke nudile slične nagodbe.
- Prvo je KBC banka u trenutku prodaje drugoj banci isplatila desetak naših članova u potpunosti. Zatim je Hipo banka isplatila određeni broj članova koji su tužili, ali ne sve, te se ostatak sporova još vodi - navodi naš sagovornik.
U ovom trenutku preko "Efektive" je, kako kaže Gavrilović, podneto oko 1.500 tužbi zbog povećavanja kamate i naplate kredita po višem kursu, kao i oko stotinak za poništenje ugovora.
- Do sada imamo oko 10 pravnosnažnih presuda za kamate i nekoliko prvostepenih za naplatu kredita po višem kursu i poništaj ugovora - zaključuje Gavrilović.
Osim rešavanja problema u vezi sa neosnovano podizanim kamatnim stopama i različitim obračunima kursa prilikom odobravanja i otplate zajmova, svoju muku pokušavaju da reše i građani koji otplaćuju stambene zajmove vezane za švajcarski franak. Narodna banka Srbije je, podsetimo, dala preporuku sa četiri modela rešavanja problema zaduženih u "švajcarcima". Prvi zbirni rezultati analize koja će pokazati za šta su se građani opredelili biće poznati tek posle sednice izvršnog odbora NBS, zakazane za 13. avgust. Međutim, sudeći po podacima iznetim na predstavljanju izveštaja o finansijskoj stabilnosti Srbije - mali broj ovih dužnika opredelio se da sa franka pređe na evro.
- Građani su pokazali doslednost u svojoj odluci da zadrže zaduženje u francima, jedan broj se opredelio za konverziju, vrlo brzo posle ponude banaka, ali taj broj nije onoliki koliko smo očekivali. To samo govori o jednom psihološkom efektu: da ljudi najviše veruju sebi - istakla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković, odgovarajući na pitanje kako teče rešavanje probema zaduženih u francima.
Ona je naglasila da je posao centralne banke da na najbolji način pruži određeni broj pravovremenih informacija kako bi građani mogli da odluče kod koje banke će, i pod kojim uslovima, da uzmu kredit.
- Niti više postoji država dadilja koja za ruku treba da vodi bilo kog građanina koji je samosvestan i dovoljno obrazovan, niti centralna banka želi da bude neko ko će sugerisati - ističe Tabaković. - Na nama je da obezbedimo postojanje više banaka, i njihovo poslovanje u konkurentskim uslovima, da nema kartelskih dogovora koji bi bili na štetu naših građana. I da kao regulator obezbedimo da mere koje su objavljene, zaista ne budu sa bilo kakvim "šumovima" predstavljene građanima, kako bi oni za sebe mogli da izaberu najbolju opciju.
"ŠVAJCARAC" - DVOSTRUKI RIZIK
OD četiri modela za rešavanje problema građana zaduženih u švajcarskim francima, oni se, prema rečima Ane Ivković, generalnog direktora sektora za finansijsku stabilnost NBS, najviše opredeljuju za poslednje dve opcije.
- Mi smo negde "naginjali" ka konverziji iz franka u evro, koja jeste malo skuplja, ali podrazumeva izlazak iz dvostrukog deviznog rizika. Klijent ostaje izložen kursu evra, na koji možemo da utičemo intervencijama, dok baš na odnos evra i franka ne možemo da utičemo. Na klijentima je da odluče i izaberu ono što procene da im je dostupno i najprihvatljivije. Neka građani razmisle i o mogućnostima konverzije ako im plata to dovzoljama, kako bi izašli iz dvostrukog deviznog rizika - zaključuje Ana Ivković.
Komentara: 0