Plagijatorima najunosniji mobilni telefoni i oprema za njih, a onda odeća i obuća. Falsifikatori nepažljivi, pa su česte slovne greške i nepravilni nazivi
Carinici su ove godine sprečili uvoz više od 11.500 različitih odevnih predmeta, 3.000 modnih dodataka i skoro 1.500 pari patika i cipela. Iza nalepnica sa imenima čuvenih svetskih brendova krili su se falsifikati. Na meti plagijatora, govori iskustvo Uprave carina, najviše su mobilni telefoni i oprema za njih. Slede kopije odeće i obuće, koje čine čak četvrtinu otkrivenih povreda prava intelektualne svojine. Ubedljivo najčešće krivotvore se "Adidas", "Najk", "Helo Kiti", "Polo", "Armani", "Lakost", "Tomi Hilfiger", "Barberi" i "Bos".
Kada se pogledaju izveštaji Tržišne inspekcije, situacija s krivotvorenjem robe pokazuje da je značajno smanjena zaplena falš robe. Za prvih devet meseci 2014. zaplenjeno je 210.033 raznih komada falsifikovane robe - najviše odeće, obuće, alkoholnih pića i slatkiša, a u istom periodu ove godine 92.044 komada.
S druge strane, broj uništenih falsifikata sve je veći. Na zahtev zastupnika prava intelektualne svojine, onih koji štite interese čuvenih proizvođača, prekršajni sudovi odlučuju da li će zaustavljena roba biti uništena. Lane je takva sudbina zadesila 400.000 krivotvorenih artikala. To je četiri puta više nego u 2013. godini.
- Ključ naše efikasnosti je kada od nosioca prava dobijemo sve relevantne podatke o originalnoj robi, odnosno falsifikatu - objašnjava Danka Jovanović, načelnik u Odeljenju za zaštitu prava intelektualne svojine u Upravi carina. - Činjenica je da falsifikatori ne poklanjaju mnogo pažnje detaljima, pa tako falsifikat najčešće može da se prepozna po finalnoj obradi. Česte su slovne greške na pakovanjima, kao i nepravilni nazivi na stranim jezicima, a o uputstvima koja su kod originala napisana na više svetskih jezika da i ne govorimo. Država i nosilac prava trpe finansijsku štetu, ali proizvodi kao što su parfemi, kreme, a pre svega hrana i lekovi, predstavljaju mnogo veću opasnost zbog pitanja kvaliteta.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova potvrđuju da do kupaca stiže sve manje krivotvorenih proizvoda.
- Smanjen je promet krivotvorene robe, posebno u registrovanim prodajnim objektima, zahvaljujući opsežnim akcijama inspekcije, Uprave carine i MUP-a - kaže, za "Novosti", Goran Macura, načelnik Sektora tržišne inspekcije. - Istovremeno, povećava se promet falsifikovanih proizvoda putem prodaje preko interneta.
URADITE VEŠTAČENJE
Centru potrošača Srbije svakodnevno stiže veliki broj potrošačkih prijava. Jedan deo svakako se odnosi na sumnje potrošača u kvalitet i autentičnost robe.
- Potrošači se često žale da je ono što su kupili kopija - tvrde u CEPS-u. - Ono što mi, kao potrošači, savetujemo u tim situacijama, jeste da kupci urade veštačenje u nekoj od akreditovanih kuća ili da se obrate nekoj od inspekcija u čijoj je to nadležnosti.
I ALKOHOL LAŽAN
Ministarstvo trgovine svake godine obavi oko 3.000 posebnih kontrola. Na vrhu lestvice zaplenjene krivotvorene robe su alkoholna pića - čak 66 odsto. Sledi obuća i tekstil sa po 16 odsto.
- Količina falsifikovanih proizvoda koje svake godine otkrijemo predstavlja veliki rizik za potrošače zato što su u strukturi zaplenjenih krivotvorenih proizvoda uglavnom proizvodi namenjeni za ličnu upotrebu - kažu u Ministarstvu trgovine.
Komentara: 0