Nova francuska vlada podržala je ovih dana u nadležnom komitetu pri Evropskoj komisiji "tolerantnu" definiciju hormonskih ometača kakvu zagovara krupna industrija. Prethodna vlada u Parizu odupirala se izglasavanju ove definicije, zajedno sa Danskom i Švedskom. Tri zemlje su se složno suprotstavljale industrijskom interesu da se definišu granice opasnih doza otrovnih hemijskih supstanci.
Zbog francuskog glasa, jezičak na vagi prilikom glasanja u nadležnom komitetu prešao je na drugu stranu. Sada definicija još treba da prođe ispitivanje i glasanje u Evropskom parlamentu koji ima četiri meseca da donese odluku.
Prevrtljivci
Promena stava Pariza dokaz je da nova francuska vlada jedno govori, a drugo radi kada je reč o zdravstvu i ekologiji. S jedne strane premijer i predsednik se zaklinju u politiku za očuvanje okoline, javnog zdravlja i protiv klimatskih promena. Sa druge, međutim, izlaze u susret interesima industrije, a ne građana.
Francuska se, posle godinu dana suprotstavljanja "industrijskoj" definiciji, zapravo priklonila Nemačkoj. Berlin je od početka zagovarao donošenje pravila koje bi odgovaralo industriji i sada je nadomak pobede.
Hormonski ometači nalaze se u hiljadama proizvoda od plastike - od plastične ambalaže za hranu do plastičnih igračaka i takozvane vodootporne odeće. Ima ih takođe u kozmetici, UV filterima protiv sunca, u sredstvima za čišćenje, u hrani koja je gajena uz upotrebu pesticida.
Reč je o sintetičkim molekulima. Kada uđu u organizam bilo preko hrane, bilo preko direktnog dodira s kožom ili udisanjem - ovi molekuli "varaju" organizam koji u njima prepoznaje prirodni hormon estrogen, poznat kao ženski hormon, iako ga imaju i muškarci.
Protest iz Danske
Vjentenis Andrijukaitis, evropski komesar za zdravlje, izjavio je da se EU nalazi nadomak prvog sistema pravila oko zabrane hormonskih ometača, bilo u pesticidima, bilo u drugim materijama.
Danska ministarka Karolina Skog, ogorčena zbog "izdaje" Francuza, suprotnog je mišljenja. "Doze koje se navode kao dozvoljene previsoke su. Traže se dokazi za štetnost, umesto da se primeni načelo predostrožnosti", rekla je ona.
Štetan učinak
Posledice ovog trovanja su kancerogene bolesti i hormonske smetnje, prerani pubertet kod dece, ženske telesne odlike kod dečaka, kao i smanjena plodnost kod žena i muškaraca.
Krupna industrija sada je uspela da nametne definiciju u kojoj se govori o granici od koje počinje štetno dejstvo hormonskih ometača. Više od stotinu najpoznatijih francuskih naučnika uoči sastanka nadležnog komiteta poslalo je pismo Evropskoj komisiji u kome izričito kažu da je određivanje štetne granice potpuno nenaučno. Naučnici naglašavaju da i najmanja količina hormonskih ometača ima štetan učinak. To, međutim, nije sprečilo francusku vladu da promeni politiku u odnosu na prethodnu administraciju i prestane da podržava Dansku i Švedsku.
* * *
Tragom najave nove francuske vlade: Pčelari protiv lobista
Zamislite da jedan stočar izgubi trećinu svog stada. Ovako je Žil Lanio, predsednik francuske unije pčelara, pred novinarima opisao situaciju u kojoj su se našli on i njegove kolege zbog toga što su im košnice masovno otrovane pesticidima. Još prošle godine je izgledalo da će tadašnja francuska vlada zabraniti da se u poljoprivredi upotrebljavaju pesticidi koji sadrže neonikotionide odgovorne za sterilizaciju pčela. Ovih dana, međutim, stigla je vest koja je razjarila pčelare. Novi ministar poljoprivrede Stefan Traver izjavio je da bi insekticid nazvan ubica pčela mogao ponovo da dobije dozvolu za upotrebu.
Predsednik vlade Eduar Filip i ministar ekologije Nikola Ilo požurili su da demantuju ministra, ali pčelari se ne smiruju. Zar i samo ministarstvo poljoprivrede nije priznalo da su neonikotinoidi uzrok smrti 30 odsto pčela u Francuskoj? Prethodna francuska administracija donela je zakon o zabrani insekticida počev od iduće godine. Među njima su i neonikotionoidi čija je zabrana trebalo da stupi na snagu počev od 2020.
Poljoprivrednici masovno upotrebljavaju insekticide sa neonikotinoidima kako bi uništili korov koji napada žitarice, voćke i povrće. Čak i obični baštovani, koji vole da im sve bude pod konac, u baštama upotrebljavaju ove otrove. Problem je što su njihovom dejstvu izložene i pčele. Studije sprovedene u Kanadi i u Evropi koje je u poslednjem broju objavio ugledni naučni časopis "Sajens" potvrdile su da su neonikotinoidi zaista ubice pčela i da uništavaju kako divlje, tako i gajene košnice. Neonikotinoidi, pokazala je studija, posebno negativno utiču na "divlje" pčele koje su zaslužne za 60 odsto polenizacije. Što se tiče pčelara, oni se bore kako mogu i pokušavaju čestim preseljenjem košnica da spasu pčele. To je komplikovan posao, povećava troškove pčelarima i zahteva veliki rad.
Žil Lanio, predsednik francuske unije pčelara, rekao je novinarima rekao da je moć industrijskih lobija veoma velika i da su mu poslanici priznali da zbog njihovog pritiska ne mogu mnogo da učine. U isto vreme, Lanio priznaje da nema ništa protiv poljoprivrednika koji upotrebljavaju neonikotinoide jer shvata da su i oni žrtve sistema poljoprivredne industrije. Paradoksalno, a upravo to i jeste glavni argument novog francuskog ministra poljoprivrede Stefana Travera koji tvrdi da "moramo da se snalazimo situacijama u kojima nema zamene za neke proizvode insekticide".
Desetkovani mužjaci
Insekticidi truju biljke preko kojih se zatim truju pčele. Evropski deo ove studije sproveden je na 33 mesta u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Mađarskoj. To je prva studija o uticaju insekticida na pčele koja traje više meseci i obuhvata ovako široko područje. Rezultati su nedvosmisleni: mužjaci su desetkovani i u "divljim" i u "gajenim" košnicama u Velikoj Britaniji. Neonikotinoidi sterilizuju mužjake. U Mađarskoj takođe. Iznenađenje su rezultati u nemačkim košnicama gde su pčele ostale u dobrom zdravlju.
Žan Danijel Šarijer, stručnjak za pčele iz Agroskopa u Bernu, ima uverljivo objašnjenje. Površina izložena insekticidima u Velikoj Britaniji i u Mađarskoj znatno je veća nego u Nemačkoj. U prve dve zemlje poljoprivreda je orijentisana na jednu kulturu i to na velikim prostranstvima. U Nemačkoj poljoprivredni pejzaž nije tako jednoličan. Tamo voćnjaci presecaju livade, a pašnjaci su u blizini polja.
- Tako su pčele imale mogućnost da traže polen na raznolikim područjima - objašnjava ovaj stručnjak.
Komentara: 0