Zbog želje za profitom, na srpskom tržištu postoje viršle, paštete, salame i druge mesne prerađevine pune štetnih sastojaka poput aditiva, hormona i antibiotika, koji dovode do ozbiljnih zdravstvenih problema, tvrde u potrošačkim organizacijama. U veterinarskoj inspekciji demantuju takve tvrdnje.
Poznavaoci kažu da nije moguće da neke kobasice ili parizeri, na primer, u maloprodaji koštaju između 200 i 300 dinara, kada troškovi proizvodnje koštaju mnogo više.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da posebno treba izdvojiti velike mesare koje jeftino prodaju prerađevine kao relativno opasne, odnosno rizične po samom kvalitetu mesa.
- U Srbiju je prošle godine ušlo preko 35.000 tona nekvalitetnog mesa treće kategorije, koje je završilo upravo u tim proizvodima. Druga kategorija po rizičnosti, po opasnosti su zapravo sva ona prodajna mesta na kojima ne poznajete proizvođača. To je na pijacama - rekao je Papović.
Mesni otpad?
Neki stručnjaci tvrde da se već desetak godina u Srbiju uvozi mehanički separisano meso i mesni otpad u kome se nalaze hormoni, antibiotici, teški metali i druge opasne materije.
Od toga se, kažu, proizvode i neke mesne prerađevine, a sastojci koji ulaze u sastav takvih proizvoda ne koriste se ni u ishrani životinja u pojedinim zemljama Evropske unije. Najviše ih ima u pilećim proizvodima.
- To su, u stvari, mlevene kosti, šije, trtice, leđa sa kostima, ako je stara živina i cele kokoške. To se sve kasnije sa kostima melje i pušta kroz mašine na kojima se nalaze sita i cedi. To je vrlo opasno za ljude - ističe bivši načelnik veterinarske inspekcije, doktor veterine Miroslav Stojšić.
Jedino Srbija u Evropi nema agenciju za bezbednost hrane
U Republičkoj veterinarskoj inspekciji kažu da samo zdrave životinje mogu ući u lanac ishrane i da se uvoz i proizvodnja hrane u Srbiji redovno kontrolišu.
Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Sanja Čelebićanin kaže da je jako važno da se čita sastav proizvoda, nutritivne vrednosti i da potrošači treba da biraju proizvode u skladu sa potrebama i mogućnostima.
- Možda neko od nas voli proizvod koji sadrži više masnoće, neko više proteina, ali to su svakako vrednosti koje stoje na deklaraciji i zato je jako važno da se na to obrati pažnja - dodaje načelnica Sanja Čelebićanin.
Ovakvi problemi posledica su i toga što je Srbija jedina zemlja u Evropi i u regionu koja nema agenciju ili stručni savet za bezbednost hrane, što je bila zakonska obaveza iz 2009. godine kada je zakon donet, kažu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.
Veterinarske inspekcije: "Bez brige"
Veterinarske inspekcije kažu da redovno kontrolišu čitav lanac ishrane i uvoz mesnih prerađevina i demantuju optužbe da zbog želje za profitom na tržištu postoje štetni sastojci u hrani. Napominju da su meso i mesne prerađevine u Srbiji bezbedni za ljudsku upotrebu.
Komentara: 0