Hrana u Srbiji puna je pesticida, odjeknula je nedavno vest kao grom iz vedra neba, uz podatak da se čak 70 odsto proizvedene hrane prska opasnim hemikalijma, većinom sumnjivog kvaliteta. U Srbiji je samo tokom šest meseci prošle godine u 29 uzoraka voća i povrća iz uvoza i iz zemlje otkrivena nedozvoljena količina pesticida.
Limun, pomorandža i mandarina iz Turske i spanać su bili najotrovniji, ali su štetne hemikalije u nedozvoljenoj količini otkrivene i u grožđu, šljivama, pasulju, ali i u malinama, paprikama i krastavcima.
Najviše pesticida sadrži kora jabuke, a slede celer, čeri paradajz i krastavci, dok ih je najmanje u luku i kukuruzu. Stručnjaci ukazuju da se jabuka prska i do 14 puta, a šargarepa 12. Na pitanje kako izbeći prskano voće i povrće, savetuju da se na pijacama biraju sitne i kvrgave šargarepe koje su različite veličine i crvljivo voće, jer crv neće u prskano voće.
Stručnjaci s Univerziteta Ročester, koji se bave istraživanjem uticaja hemikalija na ljudsku reprodukciju, tvrde da je problem u tome što većina pesticida koji se danas naširoko koriste nije odgovarajuće testirana.
Tako su britanski naučnici utvrdili pre nekoliko godina da mnogi pesticidi koji su se dotad smatrali bezopasnim loše utiču na muške hormone. Testovi su pokazali da 30 od 37 testiranih pesticida blokira delovanje muških hormona.
Nimalo nije prijatan podatak da Srbija prema potrošnji hemikalija spada u vodeće evropske zemlje i dok Ministarstvo poljoprivrede stalno ponavlja da je voće i povrće bezbedno, predstavnci multinacionalnih kompanija za proizvodnju pesticida ističu da se 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i dalje prska pesticidima sumnjivog kvaliteta.
Hemikalije za obradivu zemlju
Više od 50 odsto obradive površine u Srbiji tretira se sredstvima za zaštitu bilja. To se čini na osnovu minimalne dokumentacije, prema zakonu o zaštiti bilja iz 1998. godine.
Ove hemikalije se u tlu zadržavaju dve decenije, a najgori je DDT koji izaziva rak i neplodnost i koji je u drugim zemljama odavno zabranjen. Poznato je da i brojni "legalni" pesticidi uzrokuju hronični umor, kancer, ali i razaraju endokrini sistem.
Prošle godine ponovo odložena primena novog zakona usvojenog još 2009. koji predviđa kompletnu toksikološku dokumentaciju za pesticide, pa se pesticidi dalje registruju prema zakonu iz 1998.
Izvršni direktor Udruženja inostranih proizvođača sredstava za zaštitu bilja u Srbiji (SECPA) Dragana Dimitrijević kaže za "Vesti" da se još čeka na amandmane novog zakona.
- Za sada se ne zna se kada će taj posao biti gotov. Nadamo se da neće biti priča bez kraja - objašnjava naša sagovornica. - Čak 45 odsto proizvedene ishrane u Srbiji potencijalno je opasno. Takvi pesticidi mogu da se koriste samo u Srbiji gde se registruju s minimumom dokumentacije, ali ne u EU čije zemlje imaju mnogo strožu proceduru. Srbija hoće u EU, pa očekujemo da će se Ministarstvo poljoprivrede potruditi, jer poglavlje 12 u pregovorima sa Briselom Srbija mora da ispuni.
Opasne isporuke
Neke isporuke opasne su po zdravlje zbog visoke količine pesticida. Poslednji primer su jabuke iz Srbije, upozorio je 2013. godine premijer Rusije Dmitrij Medvedev. Ruska služba za kontrolu poljoprivrednih proizvoda Roseljhoznadzor otkrila je tada da oko 60 tona jabuka iz Srbije sadrži previsok nivo pesticida.
Inače, Rusija je 2009. uvezla 145 tona srpskih jabuka s previsokom količinom pesticida, a 2011. oko 77 tona. Zato je uvoz jabuka iz Srbije smanjen više od 2,5 puta u odnosu na 2012. godinu. Rusija je prethodnih godina bila najveći kupac jabuka iz Srbije, na to tržište išlo je 90-95 odsto ukupnog izvoza ovog voća.
Već godinama kolaju priče da u Šumadiji postoji selo poznato po neumerenoj i nekontrolisanoj upotrebi pesticida u voćnjacima i vinogradima. Proizvođači jabuka, bresaka, šljiva i grožđa u tom selu 16 do 23 puta (umesto dva-tri) prskaju i zaprašuju voćke da bi uništili korov i štetočine, pa ih seljaci iz susednih sela kolokvijalno zovu "veseli trovači".
Da nema redovne analize i kontrole hrane, za "Vesti" ukazuje i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda. On objašnjava da ne samo da se ne kontroliše na pravi način prskanje voća i povrća u Srbiji, već se u zemlju uvozi ono koje je tretirano pesticidima i herbicidima.
- Nažalost, naše udruženje nema mogućnosti da ispita količine tih hemikalija, a nadležni koji treba da urade i obaveste javnost, to ne čine - kaže Bogosavljević. - Tim podacima je moguće i manipulisati, pa bi bilo dobro da se deo tih poslova prebaci na nevladin sektor koji pokazuje veću odgovornost. Mora se uspostaviti sistem kontrole namirnica, jer se u protekloj godini desilo više trovanja hranom, od kojih su neka odnela više ljudskih žrtava, kao u staračkom domu u Čačku.
Nakon pomora orlova beloperana, prošle godine dogodio se pomor jata sivih ždralova. Jato 19 ptica pronađeno je otrovano pesticidom fluradanom koji je u Srbiji zabranjen. Mrtvi ždralovi pronađeni su na državnoj parceli kukuruza, koja je izdata u zakup nedaleko od Čoke.
Srbija je crni evropski šampion u nekoliko kategorija: 50 odsto poljoprivrednog zemljišta zasejano je proizvodima koji sadrže pesticide, ima najviše registrovanih pesticida - 800, a problem je što su samo 300 originalni proizvodi, a niko ne zna šta se nalazi u 500 kopija koji se uvoze i prodaju u Srbiji jer su dovoljna dva papira da se registruje kopija originalnog pesticida i može da se uvozi.
Crna statistika upotrebe hemikalija u svetu
Nebezbedna hrana je uzrok smrti oko dva miliona ljudi godišnje
Od posledica pesticida godišnje u svetu umre 200.000 ljudi
Godišnje se otruje pesticidima 500.000 ljudi
Godišnje pojedemo 500 kilograma hrane, a od toga tri kilograma otrova
Zagađena hrana može prouzrokovati više od 200 bolesti.
Otrovna repa ubila kera
U Srbiji od pesticida sve češće stradaju životinje, a osim velike štete zbog pomora faune, takve nesreće su siguran znak koliko su pesticidi opasni za zdravlje ljudi do čijeg tanjira stignu putem voća, povrća i žitarica. Lovac iz okoline Srbobrana Zoltan Berger ispričao je Zelenoj patroli, grupi za preventivno i reaktivno delovanje u oblasti zaštite životne sredine, kako je od hemikalija u roku od 20 minuta uginuo njegov pas.
- Izveo sam ga u šetnju, kilometar od sela, i po povratku prošli smo kraj parcele s repom prskane fungicidima. Tek što smo je prošli na 100 metara dalje, moj pas je pao, nije mogao ni da hoda, ni da guta, ni da diše. Uginuo je, a veterinar mi je rekao da se otrovao hemikalijama kojima su te biljke prskane - priča ovaj lovac.
U emisiji "Jedan je prskao repište", kako objašnjava za "Vesti" Milica Alavanja, koordinatorka projekta Zelena patrola na delu, građani javljaju mnoge divlje životinje stradaju od pesticida.
- Građani nam prijavljuju ovakve i druge ekološke probleme i mi izlazimo na teren i snimamo kako bismo naciji ukazali na stanje u životnoj sredini. Najčešće nam se javljaju lovci koji kažu da je primetno smanjena fauna u šumama, a da je jedan od glavnih razloga nekontrolisana upotreba pesticida - objašnjava Alavanja za naš list.
Veterinar Atila Agošton ukazuje da je umiranje divljih životinja pokazatelj da su hemijska sredstva opasna i za ljude.
- Nameće se pitanje da li ispoštovana dozvoljena doza koja se koristi za zaštitu bilja, a pošto radim s poljoprivrednim proizvođačima znam i da postoji sumnja u kvalitet tih hemikalija koje se koriste. One su jako opasne i zakon propisuje nekoliko mera zaštite života ljudi i životinja, ali se pokazuje da ih mnogi ne poštuju - priča veterinar.
Na isti problem ukazuje i Dušan Popović, predsednik Lovačkog društva u Srbobranu, koji objašnjava da je najveća greška poljoprivrednika što upotrebljavaju veće količine pesticida i herbicida od dozvoljenih.
Pesticid je uzročnik pomora retke vrste orlova belorepana i drugih retkih vrsta zbog čega je Svetski fond za prirodu pokrenuo kampanju za odgovorno korišćenje pesticida u prirodi pod nazivom "Čujte i ne trujte! Orao pao". Pokazalo se da je u 2014, na području Specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje, gde se nalaze 22 gnezda ove zakonom zaštićene ptice, njih 11 nađeno mrtvo prošle godine, od čega je osam uginulo od trovanja pesticidom s nedozvoljenom supstancom karbofura. Koliko je to veliki gubitak pokazuju podaci da iako je godišnji priraštaj 50 belorepana u čitavoj Srbiji, samo pet dostigne polnu zrelost.
Otrovani zečevi
Zakonom je zabranjen furadan, ali je javna tajna da se kukuruz njim tretira pre setve kako bi se zaštitio od crva. Problem je i što pored zabrane, ta hemikalija može da se kupi u Srbiji, a dokazano je da životinja veličine patke ili zeca od njega ugine na licu mesta.
Jedemo meso iz evropske kante
Zašto se u Srbiji kao poljoprivrednoj zemlji jede loša hrana treba prema rečima Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača pitati Ministarstvo poljoprivrede.
Međutim, ističe Papović, u tom resoru uporno ćute i nikakve odgovore ne daju. Ukazuje i da nema goreg po zdravlje ljudi od pesticida u voću i povrću i mesa sumnjivog kvaliteta.
- Važno je istaći da država nema Agenciju za bezbednost hrane, već o tom vrlo važnom pitanju odlučuju jedna ili dve osobe. To je nečuveno - ukazuje Papović za "Vesti", ističući da kada se odluke o rizicima po zdravlje ljudi nađu u rukama pojedinaca, vrata korupciji su širom otvorena.
Osim na pesticide u voću i povrću koji su vrlo opasni po zdravlje ljudi, a naročito dece, Papović ukazuje i na opasnost od najnekvalitetnijeg mesa koje ulazi u Srbiju. Iznosi i podatak da se u samo jednoj godini uveze oko 30.000 tona otpadnog mesa iz Evropske unije.
- Bilo je dogovora da se oformi radna grupa koja bi utvrdila pravilnik i sprečila te zloupotrebe zbog profita, ali se to još nije desilo, pa ono što je predviđeno za životinjsku hranu ili otpad, naše kompanije i dalje kupuju i prodaju kao meso treće kategorije - objašnjava on, dodajući da je pravilnik o kvalitetu uvoznog mesa izlobiran.
Papović navodi da NOPS svakodnevno dobija pritužbe građana na kvalitet mesa i sumnjive karakteristike i boju.
- Takvo meso može da bude rizik za zdravlje i sigurnost potrošača. Ništa se međutim ne preduzima da se potrošači zaštite, a sve je i dalje obavijeno velom tajne - kaže naš sagovornik i dodaje da je na srpskom tržištu brojna sumnjiva i nekvalitetna roba, što je, prema njegovim rečima, posledica rada svih domaćih i stranih prevaranata.
Srbija je đubrište
Priča o prekomernoj upotrebi pesticida, kako ukazuje lider Stranke zelenih Ivan Karić, nije nova, ali se za nju ne interesuju dovoljno ni nadležni, ni proizvođači. On smatra da je problem u državi, jer je sistem kontrole uništen, a kvalitetu hrane se ne posvećuje pažnja.
- Naročito smo ugroženi posle prošlogodišnjih majskih poplava, jer je tada dozvoljen uvoz pesticida, insekticida i drugih sredstava bez selekcije, pa su u Srbiju ušli najgori otrovi i teški metali. Nažalost, Ministarstvo za ekologiju je ukinuto, a resor poljoprivrede ne može kvalitetno da se bavi i svojim poslom i zaštitom životne sredine, jer nije ni oformljen kako treba - objašnjava Karić za "Vesti".
On ukazuje i na problem nedovoljno obrazovane populacije koja se bavi uzgojem, ali i većih proizvođača koji ta nedozvoljena sredstva koriste preventivno zarad postizanja određene težine, boje i čvrstine biljke, svesno dovodeći građane u opasnost.
- Ti proizvođači zarad profita prekomerno koriste nedozvoljene supstance, ne poštujući ni karencu kao period od prskanja biljaka do njihovog puštanja u promet i upotrebe - pojašnjava naš sagovornik.
On ističe da je Srbija postala đubrište Evrope, zbog čega su Zeleni podneli amandman da se u proizvodnji bilja mogu koristiti samo ona sredstva koja su registrovana u EU i Rusiji.
Osim pesticida, veliki problem je i GMO hrana. Srbija je na mapi sveta visoko rangirana po proizvodnji modifikovane soje koja se gaji u Mačvi, delovima Vojvodine, a dugoročno je vrlo opasna po zdravlje ljudi.
- Inspekcija koja treba da kontroliše GMO proizvođače ne radi svoj posao, pa ispada da smo zemlja čuda gde se loši đaci koji ne poštuju zakone svoje države nagrađuju, a pošteni loše prolaze - kaže Karić.
- Laboratorijska istraživanja su pokazala da korišćenje GMO hrane u dužem periodu loše utiče na ljude, ali kod nas je očito sve u funkciji profita, a ne zdravlja. Kad nemamo sistem zaštite životne sredine ni standarde, moguće je izdavati sumnjive dozvole za proizvodnju - priča on.
Karić ukazuje i na druge štetnosti, poput rada Elektroprivrede, ali i drugih sumnjivih finansijera koji u zemlju unose zastarela postrojenja, zbog čega bi Srbija mogla da ima najbolesniju naciju u Evropi.
- Zagađena nam je zemlja, vazduh i voda, a nema kontrole velikih otpadnih i industrijskih deponija. Već u 50 gradova imamo zagađenu vodu, kao u Užicu. Pola Vojvodine ima neispravnu pijaću vodu, čak i delovi Šumadije, a to očito nikog ne zanima u državi - naveo je Karić.
Ivan Karić podseća i na veliku srpsku aferu pre nekoliko godina kada je pronađen aflatoksin u nedozvoljenim količinama u kukuruzu i mleku.
- Nema izgrađenog sistema, ni prevencije, pa štetni sastojci, gljivice i paraziti mogu da se nađu u ishrani. Preventiva je tada izostala, a samo da smo kao država bili sposobniji, to je moglo da se spreči i starim priručnim metodama - pojašnjava Karić kako se zbog prihoda ugrožava život građana.
Pčele narkomani
Koliko su pesticidi u prekoračenim količinama fatalni za decu, govori nedavno trovanje ovim hemikalijama u Indiji, gde je 22 dece umrlo od trovanja pesticidom koji se našao u njihovom školskom obroku i umrlo. Evropska unija, s druge strane, ima stroge kontrole na pesticide i još od 2007. godine na njenim granicama se ozbiljno sprovode kontrole prisustva pesticida.
Sveže voće i povrće ili sveži začini iz Afrike, Amerike ili Azije u EU najčešće stižu avionom, a najvažniji aerodromi za uvoz hrane su Frankfurt, London, Pariz i Amsterdam, gde se analizira prisustvo na oko 400 različitih materija. Samo na frankfurtskom aerodromu granična kontrola sprovede godišnje više od 500 nasumičnih provera hrane, a da su kontrole potrebne, pokazalo se kada je 2009. bio zabranjen uvoz pri svakoj petoj kontroli, a prošle godine prilikom svake osme.
U Evropskoj uniji je na snazi dvogodišnja zabrana korišćenja neonikotinoida na poljima zasejanim biljkama koje privlače pčele jer je utvrđeno da su one postale zavisnici od ovog pesticida. U Evropi, Severnoj Americi i u drugim delovima sveta godinama se registruje nestajanje rojeva pčela koje se pripisuje virusima ili gljivicima, pesticidima ili kombinaciji više faktora.
Proizvođači pesticida se dovijaju na razne načine, pa se u zemljama EU nadležni za proveru hrane sve češće susreću sa pesticidnim koktelima, odnosno s više različitih vrsta hemikalija u jednom pesticidu. Tako uspevaju da ne prekorače dozvoljenu granicu za pojedine hemikalije, ali ih je zato više vrsta.
Rusija pažljivo proverava hranu koju uvozi, pa je početkom proleća tamošnja Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor otkrila 413,5 tona nekvalitetnog uvoznog voća i povrća koje je sadržalo pesticide i nitrate u količinama iznad maksimalno dozvoljenog nivoa. Među opasnim proizvodima biljnog porekla našlo se 19,5 tona grožđa, 19,6 tona nara, sedam tona tikvica, 56,1 tona krastavaca i 311,3 tona jabuka, a najveća količina neispravnih proizvoda pristigla je iz Poljske, a zatim iz Srbije, Turske i Italije.
Da u Srbiji prava kontrola izostaje pokazala su dva izgubljena života na plantaži višanja pored Kule leta 2013. Iako nadležni tvrde da radnici nisu preminuli zbog višanja, jedan od preživelih Milovoj Sivčević, koji je radio u voćnjaku srpsko-francuske firme Inerprom u Novoj Crvenki tvrdi da je iz bolnice otpušten sa dijagnozom trovanje višnjama.
Pre četiri godine rađeno je poređenje registrovanih pesticida u Srbiji i Sloveniji. Prema rezultatima tog istraživanja u Sloveniji je za jednu aktivnu materiju registrovan jedan preparat, a u Srbiji za jednu aktivnu materiju registrovano je do 14 preparata. To je dokaz da na tržištu preovlađuju kopije.
Foto: Tanjug - Više od 50% obradive površine tretira se sredstvima za zaštitu bilja Izvor: vesti-online.com
Komentara: 1
Katarina
Ne kaže se "ker" već "pas"!