U Srbiji još nisu zaživeli mehanizmi za zaštitu potrošača, ocenjeno je 3. marta na sednici radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 28 - zaštita potrošača i zaštita zdravlja. Kako je rečeno, za nešto više od godinu dana od stupanja na snagu novih propisa podneto je samo 17 inicijativa i zahteva za kolektivnu zaštitu interesa potrošača, a nije prepoznata ni mogućnost pokretanja prekršajnih postupaka bez inspekcijskog nalaza. Kada je reč o zdravstvu, na skupu je iznet podatak da u Srbiji na milion stanovnika dolazi 2,5 donora organa.
Od septembra 2014, kada je na snagu stupio novi Zakon o zaštiti potrošača, do 31. decembra prošle godine podneto je samo 17 zahteva i inicijativa a tri postupka su pokrenuta po službenoj dužnosti, rekla je 3. marta zvaničnica Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tamara Samardžić.
Ona je na sednici radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 28 - zaštita potrošača i zaštita zdravlja podsetila da zahteve podnose udruženja koja su zavedena u odgovarajućem registru Ministarstva trgovine a udruženja koja nisu registrovana, inicijative.
"Kroz kolektivnu zaštitu omogućava se veći stepen zaštite nego rešavanjem individualnih zahteva", rekla je ona i dodala da se "u ovome krenulo od belog papira" i da čudi što nema više takvih inicijativa.
Prema njenim rečima, do sada su doneta tri rešenja u kome je konstatovana povreda prava.
Tamara Samardžić je rekla da su kapaciteti Ministarstva za slučajeve kolektivne zaštite potrošača mali zbog zabrane zapošljavanja ali i da inicijativa za kolektivnu zaštitu treba da potekne od udruženja.
Ocenila je da sudovi u prekršajnim i parničnim postupcima još ne prepoznaju dovoljno nove propise, kao i da nije prepoznata mogućnost pokretanja prekršajnog postupka bez inspekcijskog nadzora i naplate takse.
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević rekao je da Srbija kasni za svetom 30 godina u razvijanju instituta za zaštitu potrošača i da postoji otpor tome. Ocenio je i da registar udurženja za zaštitu potrošača vodi stvaranja paradržavnih struktura.
Podsetio je da novi zakon uvodi formiranje savetodavnih tela u vezi sa potrošačima u institucije i organizacije, odnosno "u oko 1.200 subjekata", ali da se nailazi na teškoće u otvarivanju toga.
Milojičić: U Srbiji 2,5 donora organa na milion stanovnika
U delu sednice koji se odnosilo na zdravstvo, načelnik Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja Nenad Milojičić je rekao da je u Srbiji malo donora organa u poređenju sa Hrvatskom i da se krenulo u pripremu zakonskog okvira koji će omogućiti bolje rezultate.
Na milion stanovnika dolazi 2,5 donora organa, dok u Hrvatskoj njihov udeo iznosi 39 na milion stanovnika, rekao je Milojičić i dodao da Hrvatska koja ima 4,5 miliona stanovnika, ima 160 donora, dok Srbija sa oko sedam miliona stanovnika ima 18 donora.
"Verujem da i mi možemo da ostvarimo isti uspeh, s obzirom da potičemo iz istog zdravstvenog sistema, a potrebno je da svi združenim snagama radimo na tome", rekao je Milojičić na sednici radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 28 - zaštita potrošača i zaštita zdravlja.
On je rekao da je nužna promena propisa koji regulišu to pitanje i naveo da je nedavno počeo rad na nacrtima dva zakona koji treba da regulišu oblast doniranja organa i tkiva.
Kako je istakao, najuspešnija godina u Srbiji kada je reč o transplantaciji organa bila je 2013. godina, kada je obavljeno oko 130 transplantacija.
Milojičić je istakao da Srbija ima tradiciju transplantacije organa dugu 40 godina i obrazovane lekare, i podsetio da su transplantacije srca obnovljene 2013. nakon pauze zbog materijalnih teškoća.
Dodao je da je podizanje svesti o transplantaciji kod građana težak, "rudarski" posao a da u pribavljanju pristanaka izazov predstavlja emotivno stanje porodice potencijalnog donora, ali i misterija koja prati tu oblast i predrasude.
Milojičić je rekao da ipak ima promena i da je donekle porastao udeo ljudi koji daju pristanak za transplantaciju na oko 40 ili 50%.
Autor: M. P. Foto: shutterstock.com Izvor: Euroaktiv
Komentara: 0