Evropska komisija još nije uspela da natera proizvođače da ne diskriminišu potrošače u Evropi po pitanju kvaliteta robe na tržištu zbog velikih pritisaka „proizvođačkih i trgovačkih lobija”, rečeno je u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.
– Izuzetno su jaki pritisci proizvođačkih i trgovačkih lobija, da ne možete da verujete, jer neke kompanije imaju veći budžet od budžeta tih zemalja, pa i Srbije – rekao je Tanjugu predsednik NOPS-a Goran Papović, komentarišući najnovije kritike Slovačke upućene EU zbog diskriminacije potrošača i odbijanja kompanija da prestanu da dele kupce na „zapadni i istočni blok”.
Slovačka, koja je tokom predsedavanja EU pokrenula inicijativu da se reši pitanje „prodaje škarta u bivšim komunističkim zemljama”, pre nekoliko dana je dala ultimatum EU: ili rešite problem različitog kvaliteta hrane za tržišta „stare” i „nove” Evrope ili sledi proterivanje svih namirnica sa Zapada iz slovačkih restorana.
Podseća na to da je EK pre dve godine doneo odluku o tome da će zatražiti od proizvođača da nema diskriminacije potrošača po bilo kojem osnovu, ali je to, kako kaže, ostalo „mrtvo slovo na papiru”.
– Mi kupujemo proizvode koji su za treće zemlje, odnosno za druge članice EU – navodi Papović, a na pitanje šta potrošači mogu uraditi osim da bojkotuju određene proizvode, ukazuje na važnost donošenja odgovarajućeg pravilnika o kvalitetu.
Poručio je da odgovor na lošiji kvalitet proizvoda iz Evrope može biti kupovina domaće robe, s obzirom na to da su njen sastav i ostale karakteristike poznati.
– Možemo se boriti kvalitetom, nije politika Ministarstva da kaže kupujte domaće, ali mi i Privredna komora Srbije se zalažemo za to – rekao je Papović.
NOPS je još 2011. godine uradio analizu i ukazivao na različitost kvaliteta proizvoda koji dolaze u Srbiju.
– Za nas bilo iznenađujuće to što su mnoge kompanije „osule drvlje i kamenje” na nas, čak su nam i pretili preko advokatskih kancelarija, jer im narušavamo ugled – rekao je Papović.
Ispitivanja kvaliteta proizvoda potvrđuju da veliki proizvođači prehrambene i druge robe zaista pod istim imenom i u istoj ambalaži na različitim tržištima prodaju drugačije proizvode.
Na primer, Agencija za bezbednost hrane Mađarske je objavila da su od 96 testiranih proizvoda, 24 artikla „mađarske verzije” bila lošijeg kvaliteta od istih u Austriji pa se tako u istim ribljim štapićima u Italiji i Austriji našao losos, a u Mađarskoj oslić.
Takođe, u slatkišima u regionu primećena je redukovana količina kakaoa. U Slovačkoj je utvrđeno da je čak polovina prehrambenih proizvoda lošijeg kvaliteta nego na tržištu Zapadne Evrope. U Bugarskoj se ispostavilo, na osnovu upoređivanja cena i kvaliteta 30 vrsta hrane kupljene u toj zemlji i Austriji i Nemačkoj, da je 16 vrsta hrane znatno skuplje, a najveću razliku u cenama zabeležile su dve vrste hrane za decu.
Evropska komisija (EK) još nije uspela da natera proizvođače da ne diskriminišu potrošače u Evropi po pitanju kvaliteta robe na tržštu zbog velikih pritisaka "proizvođačkih i trgovačkih lobija", rečeno je danas Tanjugu u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije.
PAPOVIĆ: SRBIJA JE DEPONIJA ZA ROBU IZ EU
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović kaže za RTS da se roba različitog kvaliteta i sastava, a iste ambalaže, prepoznaje po deklaraciji i napominje da kvalitet robe koja dolazi u Srbiju kontroliše samo jedna ili dve osobe.
Iste namirnice i proizvodi kao i nama, serviraju se i Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, kao i svim zemljama koje su priključene Evropskoj uniji 2004. godine i kasnije. Zato je premijer Slovačke Robert Fico dao Evropskoj komisiji rok do jeseni da počne da rešava problem različitog sastava istih namirnica i proizvoda i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i povuče namirnice Zapadne Evrope iz slovačkih restorana.
Goran Papović rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da Srbija ima mnogo većih problema od zemalja Višegradske grupe po pitanju robe koja se uvozi iz EU.
"Ako članice Višegradske grupe kažu za sebe da su kanta za đubre Evropske unije, mi smo onda deponija", ističe Papović.
Objašnjava da se roba različitog kvaliteta i sastava, a iste ambalaže prepoznaje po deklaraciji.
"Kad pogledate deklaraciju videćete da je ta roba iz pogona koji su otvoreni u Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj i imate kod nas na tržištu proizvode koji dolaze i iz Poljske i iz Češke. Mi masovno to kupujemo. Kada potrošači vide da na deklaraciji piše uputstvo ili sastav na srpskom jeziku ili hrvatskom, makedonskom, onda znajte da je ta roba za treću zemlju. Gde je deklaracija na nemačkom, engleskom, francuskom, španskom, onda znajte da roba dolazi iz matičnih pogona", objašnjava Papović.
Napominje da kvalitet robe koja dolazi u Srbiju kontroliše samo jedna ili dve osobe.
"Mi smo odavno rekli da takav način kontrole da neko odlučuje o nečemu otvara širom vrata za mito i korupciju, jer ne mogu jedna ili dve osobe da odlučuju šta je za nas u Srbiji najbolje. Veliki je pritisak uvozničkog lobija i proizvođača. Mnogo od tih proizvođača, nominalni proizvođači koji se nalaze u Belgiji, Holandiji, Francuskoj imaju veće budžete nego što je budžet Srbije i veći budžet nego što imaju i Mađarska, Češka, Slovačka", kaže Papović.
Dodaje da ni Evropa nije imuna na te pritiske.
"Evropska komisija je donela odluku pre dve godine da ne sme biti diskriminacije potrošača po bilo kom osnovu, pa će nominalni proizvođači morati iste proizvode da plasiraju na tržište ovde. Ali ako vi vašim pravilnikom regulišete da je to dozvoljeno, ako su pravilnici o kvalitetu takvi da vi ne možete nikog da najurite sa ovog tržišta, onda se postavlja pitanje čemu sve to", smatra Papović.
Kaže da u Srbiji ne postoji laboratorija koja bi mogla da detektuje da li je u siru mlečna masnoća ili masnoća biljaka, već da su neke analize morale da se rade u Francuskoj ili Nemačkoj.
"Mi nemamo ni tehničke ni kadrovske mogućnosti da se tako nešto uradi. Da biste nešto tako mogli da uradite morate da imate akreditovanu metodu, akreditacija nije prošla i ne postoji još referentna laboratorija", napominje Papović.
Kaže da su u toj laboratoriji trebali da rade stručnjaci, doktori nauka za 25.000 dinara i da je to bila čista utopija.
Napominje da je najveći problem sa kvarenjem hrane na tržnicama.
Komentara: 0