Naravno da niko osim mene nije primetio da danas moje emisije na Beogradu 202 nije bilo. Štaviše, od ove subote ZAIR više uopšte nećete ni slušati na Programu 202. Tja, pa šta? - kažete vi, ni najmanje iznenađeni, jer ste oguglali i na mnogo veće drame naše svakodnevice kao što je proglašenje lovostaja u Surduku i otvaranje još jedne apoteke u naselju "Pilula". Ti se to nama kao žališ? Ne, taman posla. Ja se vama poveravam. Mada bi mi bilo milo, priznajem, da razrogačite oči kao Perhanovi đozluci u "Domu za vešanje" i zabrinuto pitate: Je li, tebra, a šta ti je trebalo ovo medijsko samoubistvo?
Ja bih onda ispričao priču kako Radio Beograd nisam napustio gnevan i ljut, razočaran i deprimiran, prevaren i moralno opljačkan. Napustio sam ga vedro i veselo, ostavši i dalje prijatelj i sa uzajamnim pozivima na kafu s dosadašnjim, hajde da ga tako nazovem - kolegijumom "dvestadvojke". Sve je isto, samo mene nema. Nije ostao isti samo vazduh u "kući čiji je svaki kamen hiljadu puta vredniji od Vučića", kako nadahnuto kaže Ljubodrag Stojadinović u kolumni "Ubijanje Radio Beograda", gnevno-dirljivom tribjutu starom Radiju sa novim direktorom na koji sam vas uputio sad, nedavno, prošle nedelje prošlog meseca prošle godine na istom ovom mestu.
Taj vazduh je probudio vetrove koji su počeli da oduvavaju pojedine, najpre rečenice, pa pasuse, a onda i čitave rubrike iz brutalno osakaćenog "Zakona akcije i reakcije". Poslednja emisija u decembru završila se tako čitavih dvadeset minuta ranije.
E, tada sam odlučio da stvarno bude poslednja! Počeo sam da se pribojavam samog sebe. Osetio sam da se u meni budi cenzor koji uzrujano razmišlja da li će na radiju proći ako u emisiji ono kažem ovako, a ovo kažem onako ili je bolje da ne kažem ništa ni ovako ni onako i smem li da pomenem nešto ne pominjući nikoga ili je bolje da ne pomenem ništa pominjući nekoga. Ako išta ne volim, ne volim selfi-slikanje i selfi-cenzurisanje. A još manje cenzurisanje bez mog znanja i dozvole.
Da li sam rekao da je okidač za moju odluku da siđem sa programske košuljice "dvestadvojke" bilo pismo u kojem i direktor Radija i glavna urednica 202 zahtevaju moju pismenu izjavu zbog "otvorene reklame u emisiji u kojoj dajem publicitet tuđoj emisiji koja ide na drugoj televiziji" (usput, reč je o IT projektu "Sajber" koji preuzima EDU kanal), pri čemu zaboravljaju na činjenicu da je Radio Beograd, pa tako i "dvestadvojka", JAVNI servis - ne privatni izborni štab sa nacionalnim frekvencijama pod imenima Pink i Hepi zaduženim za hvalospeve samima sebi i ljudima koji su privatizovali državu, već JAVNI SERVIS koji je dužan da informiše i o poduhvatima nezavisnih stvaralaca?
Ako nisam, sad sam rekao. U vreme kada se ljudi u kafićima i na još javnijim mestima osvrću pre nego što počnu istiha da pričaju novu provalu o samozvanom vlasniku ove države, ja se izvlačim iz jednog malog i benignog sistema u prividnu slobodu. U slučaju ZAIRA, ona je na Netu (modli.rs) i na nekoliko preostalih lokalnih i ex-YU stanica.
Sve je u životu privremeno, pa i ovo. Kao što se nadam da nećemo morati ni večno da zatvaramo oči i uši zbog nepodnošljive lakoće samohvalisanja uvek iste skupine čudaka koje oni koje ne gledamo (a gledamo ih), oni koje ne slušamo (a slušamo ih) i oni koje ne čitamo (a čitamo ih) neumorno promovišu u političke selebritije.
S kojim pravom? Uglavnom, s pravom neotesanijeg.
NAJNOVIJE IZDANJE
Pomisliš li nekad...
Pomisliš li ponekad koliko si - i da li si uopšte - zainteresovan za medije koji tako često preusmeravaju naše živote?
Eto, recimo, koliko li je samo ljudi primetilo onu ne tako davnu akciju protiv medijskog mraka? Koliko je elektronskih medija na dati znak zatamnilo ekrane, utišalo muziku i zacrnelo naslovnice svojih web portala? Ne bih da mračim, ali rekao bih sramotno malo. Čak i neke bezvredne statistike govore tome u prilog. Evo mog iskustva s Fejsbuk profilom kad se ne bavim pikantno-pitkim temama: upravo sam objavio preporuku s komentarom i linkom ka "Peščaniku" na kom leži koliko dirljiv, toliko i gorak tekst Ljubodraga Stojadinovića o pseudodemokratskom gulagu u kojem živimo. Tekst je inspirisan ukazom kojim je na programima Radio Beograda zabranjeno pominjanje imena Velikog vođe u bilo kakvom satiričkom kontekstu. Čak ni kao aluzija.
Mada lajkovi nisu moj cilj, poštujem ih. Odličan su lakmus za test zainteresovanosti publike za neke tematske žanrove. Priča o "ubijanju" Radio Beograda u prva 24 časa jedva da je dosegla 70 lajkova, a sumnjam da će ikada doći do brojke 100. Za razliku od nje, na istom ovom mestu je tabloidna rasprava o turskom pilotu koji se onesvestio, pa njegov kolega privremeno spustio avion na beogradski aerodrom, za tili čas premašila brojku od šest stotina! Zaključujem da nas naši aktuelni životi koje, nažalost, svojim „istinama“ trasira većina uspešno pokorenih medija, zanimaju - pa, skoro deset puta manje...
Nikada ovu stranicu neću kititi svakodnevnim trivijalijama tipa „hej, doručkovao sam, sada čitam novine, sada piškim, sada kakim“, trivijalijama koje mogu da shvatim, al’ ne i da pratim. Nekako se bolje osećam kada to malo prostora na Fejsbuku tretiram kao mini-blog s kog je moguće ponešto korisno saopštiti, pohvaliti, pokuditi, predložiti ili podučiti. Uvek postoje stvari koje znate samo vi, šteta je ne podeliti ih sa ostalima. Svoj FB profil ubrajam u posećenije, a objave, ponekad pragmatične, ponekad literarno obojene, prilično čitanim. Ali kad vidim da se stotine lajkova sjure ka nečijem selfiju iz kafića uz šoljicu i cigaretu ili, pak, s podnadulim kafanskim društvancem u pozadini, po ko zna koji put spoznajem suštinu društvenih mreža: mnogo manje su društvene mreže, a mnogo više mreže za društvance.
Pa ko onda da brine o nekakvom medijskom okruženju, kad mediji ionako već brinu o nama. Bez naše volje.
A i šta će nam? Ne mediji. Volja.
Sa radijom je lako igrati se
Radio je zvuk, a sa zvukom je lako igrati se. Kao adolescent sam slušao kako to rade disk-džokeji Radio Luksemburga i piratskih radio stanica usidrenih u “ničijim vodama”. Smatrao sam da ako publici želite da podignete adrenalin, plasirate hit, privučete pažnju oglašivača i, pre svega, armije slušalaca, morate svoj radio-šou da pretvorite u radio-operetu, da se pošteno oznojite ekvilibrirajući verbalnim i tehno-gegovima i da energetski bilans od početka do kraja održavate u crvenom!
Kako su godine prolazile, a ja utihnuo s turnejama po nekadašnjoj državi sa svojom “Letećom diskotekom” (koliko god da me je snabdevala dopunskom energijom, tako važnom za disk-džokeja u trendu), primetio sam da gola forma prestaje da me zanima. U prvi plan se progurala potreba za suštinom: sadržajem, porukom i svrhom onoga što radim.
Najbolje ogledalo te transformacije čoveka koji je zakoračio u tridesete je emisija “Ventilator 202”. Počela 1979. kao minorni pokušaj da disk-džokejskim larpurlartizmom plasiram razne hitove kroz fiktivne top liste. Taman kad sam počeo da se pitam čemu sve to, dobio sam zeleno svetlo za vlastitu autonomiju: tehnika Radija je udovoljila mojoj želji i dodelila mi mali studio u prizemlju Radio Beograda, vezavši ga u sistem za direktno emitovanje. Postao sam “self-ops” izvođač radova na mom malom medijskom igralištu: sam svoj majstor. Kao tonac, voditelj, muzički urednik i neograničeni gospodar tročasovnog šou programa, mogao sam da pozovem koga god poželim, a da pritom ne tražim saglasnost svojih urednika.
Sloboda je neviđeni saveznik mašte i povremenih napada kreativnosti. Bez uvek prisutnog nagona za autocenzurom, emisija je na puc! palca postala “sigurna kuća” za ko zna koliko rok i elektro-pop debitanata koji su se svetu predstavili svojim prvim demo snimcima. Paralelno s njima, neki čudni, pišteći zvuci sa audio-kaseta kretali su prvi put u ovom delu sveta iz našeg studija u etar, prenoseći slušaocima binarni kod kompjuterskih programa za nadiruće kućne računare ranih osamdesetih – “spektrume”, “komodore” i “galaksije”. Konačno, jedna od tih tročasovnih emisija, tek egzibicionizma radi, u celosti je išla i iz aviona kojim je pilotirao – ha, pogodite ko? :-)
Ma, jednom rečju, radio je za mene bio i ostao čudo. Za televiziju ga nikada ne bih menjao. Pitate zašto? Moguće i zato što na radiju ljudi brzo ukapiraju kolika ste budala, ali zato na televiziji odmah vide i kakva ste.
Eto zato.
1. Početak pre početka... Koliko nas zaista zanimaju mediji? 2. Digitalizacija arhiva RTS trajaće dve decenije 3. Igor Rill... Dobro je večno, baš kao i zlo 4. Apple kao prva kompanija koja vredi bilion dolara 5. Srđan Brdar... Cena netneutralnosti 6. Kofer koji se ne gubi tek tako 7. Sajber minut... Biti drugačiji često znači i biti bolji 8. Sajber razgovor - biti drugačiji... Marko Petrović o IT putu ka američkim agencijama 9. Markusov svet... Srbski, srpski ili srpsko-hrvatski 10. Sve što je potrebno znati o putovanju avionom... Šta znače zvučni signali koje putnici čuju u avionu? 11. Pametne naočare za društvene mreže, ma nemoj! 12. Miodrag Kuzmanović... Bitkonjine.
LISTA PESAMA: 1. Bastille - The Currents (2017) 2. Paramore - Hard Times (2017) 3. Goldfrapp - Systemagic (2017) 4. Bleachers - Don’t Take The Money (2017) 5. Djordje Balasevic - Unikatna (2017) 6. Arcade Fire - Everything Now (2017) 7. Bastille - Glory (2017) 8. Placebo - Life’s What You Make It (2017) 9. Arcade Fire - Creature Comfort (2017) 10. Imagine Dragons - Thunder (2017)
* * *
Napomena slušaocima "Zakona akcije i reakcije" koji su emisiju pratili na programu Studija B: više ga nema na ovom radiju.
Prvi "free radio" u ovom delu Evrope, Studio B, započeo je emitovanje 1. aprila 1970, započevši i revoluciju u načinu prezentovanja govornog i muzičkog programa na ex-YU prostorima. Institucionalizovao je profesiju radijskog DJ-a, sa Zoranom Modlijem kao stegonošom tog stila. Tačno 44 godine kasnije, pojavio se ponovo na radiju koji ga je proslavio, ovog puta sa emisijom "Zakon akcije i reakcije", na poziv Aleksandra Timofejeva, direktora RTV Studija B. ZAIR je na StB radiju od 13. aprila 2014. godine. Poslednji put je emitovan 12. decembra 2015, kada je skinut s programa odlukom novih vlasnika, nezadovoljnih Modlijevim Fejsbuk protestom zbog razaranja tradicionalnog muzičkog formata radija.
U Beogradu, ZAIR nastavlja da emituje Radio Beograd 202, svake subote od 10:30 pre podne.
Na multimedijalnom portalu Prvi Prvi Na Skali možete slušati punu, dakle, i muzički neosakaćenu verziju ZAIRA, u originalnom kvalitetu s kojim stiže i na programe radio-stanica koje ga preuzimaju!
Komentara: 1
bogdan
nije tacno da niko nije primetio nestnak ZAIR-a na 202-ci , slusacemo te i dalje , sretno