Sentimentalno putovanje - Nataša Nikolić

U Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja Kragujevac 15. marta 2022. otvorena je izložba „Sentimentalna putovanja – razglednice iz Zbirke Odeljenja za etnologiju Narodnog muzeja Kragujevac“, autora Nataše Nikolić, muzejskog savetnika. Izložbu je otvorila Vesna Dušković, muzejski savetnik u penziji.

Od uvođenja u poštanski saobraćaj Srbije 1873. godine razglednice su opšteprihvaćene i distribuirane u milionskim tiražima. Ubrzo postaju kolekcionarski primerak, da bi svoje mesto našle osim u privatnim i u muzejskim kolekcijama. Zbirka razglednica Odeljenja za etnologiju formirana je pojedinačnim poklonima i kolekcijama, prikupljenim od osoba različitih afiniteta, godina, obrazovanja i statusa. Kataloškom obradom 231 razglednice na izložbi predstavljamo izbor od 130 razglednica koje su dokument vremena i značajan izvor za proučavanje najrazličitijih tema: proslave praznika, privatnog života, ideala, društvenih normi, nacionalnih simbola, topografskih objekata, urbanog razvoja grada, običaja, kuturnog nasleđa...

Izložbom razglednica želimo da ukažemo na vrednost koju ovaj predmet poseduje, a koji se definiše tumačenjem aversne i reversne strane, izdavačem, štamparijom i tekstualnom porukom. U periodu od skoro 150 godina praznično čestitanje (kao najstariji vid čestitanja koji je iz privatne prešao u javnu sferu), preko usmenog pozdrava prevalilo je put preko pisma, dopisnice, razglednice i čestitke i dospelo do muzejskih zbirki i izložbi i to u trenutku kada ih elektronske i sms poruke skoro u potpunosti zamenjuju.

Izložba je bila otvorena do 27. aprila 2022. godine.

Narodni muzej Kragujevac

SENTIMENTALNO PUTOVANJE
Zbirka razglednica Odeljenja za etnologiju Narodnog muzeja Kragujevac

Zbirka razglednica oformljena je 2017. godine sa ciljem da se prikuplja, izučava i vrednuje njihov sadržaj kao sredstva masovne komunikacije. Razglednicama prethode dopisne karte, koje su uvedene u Srbiji u poštanski saobraćaj 1873. godine. Njihov promet se naknadno reguliše pravilnikom iz 1897. godine koji određuju izgled, veličinu, vrstu sadržaja... Ubrzo postaju opšteprihvaćene i popularne, tako da već prvih godina upotrebe sve vrste dopisnih karata i razglednica dostižu milionske tiraže u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju. Njihova zastupljenost omogućila je pojavu kartofilije (sakupljanje) i deltiologije (proučavanje), jer je razglednica od samog početka kolekcionarski predmet.

Razglednica je slika proizvedena na kartonu, namenjena za slanje poštom, bez koverta. Današnji izgled dobija 1906. godine, novim raspisom načelnika pošta, kada se reversna strana deli na adresni deo i deo za pisanje teksta, a aversna strana je u potpunosti oslobođena za sliku i po njoj se više nije pisalo. Čestitka se razvila iz razglednica sa specijalizovanim motivima u obeležavanju praznika i važnih momenata u životu pojedinca i porodice.

Zahvaljujući formiranju Zbirke razglednica pojedinačnim poklonima i kolekcijama prikupljenim iz različitih perioda i od osoba različitih afiniteta, godina, obrazovanja i statusa, dobijamo mogućnost stvaranja novih celina, njihovog tumačenja i novih saznanja. Etnološki pristup se odnosi na analizu i aversne (likovne) strane i poleđine (reversa), koja tematski može da prati avers, a može da bude i potpuno nezavisnog sadržaja. Iz pojedinačnih razglednica saznajemo kontekst privatnog života u kome je nastala, dok tematski razvrstane razglednice pružaju sliku života i društvenih okolnosti istraživanog perioda.

Razglednice u muzeološkoj praksi

Razglednice su korišćene kao likovni izvori zbog dokumentarnog karaktera i kao komparativni materijal za druga istraživanja, najčešće u kontekstu istorijsko – urbanističkih i arhitektonskih istraživanja lokalne sredine.

Ostvarena komunikacija/ čestitanje, forma, stereotipi, ritualni obrasci

Na početku 20 veka mlado građansko društvo neguje tradiciju obeležavanja hrišćanskih praznika sa naglašenim nacionalnim i kulturnim identitetom. Čestitke se šalju za Božić, Uskrs, porodičnu slavu, Novu Godinu, veridbe, svadbe, krštenja. Čuvaju se i u posebnim porodičnim albumima.

Direktna komunikacija koja se ostvaruje između dva lica, omogućavala je brzo i jeftino sredstvo komunikacije, koje veoma brzo zamenjuje pisma, i iako se šalje otvorena, izraz je snaženja individualnosti i osećanja identiteta pojedinca još od kraja 19 veka. Pišući o ličnim stvarima, sa saznanjem da ih pružaju na uvid javnosti, ljudi iz anonimnosti, objavljuju svoje misli i osećanja.

Tematska podela razglednica

Praznične razglednice obuhvataju Božićne, Vaskršnje, novogodišnje i slavske razglednice, koje su najzastupljenije u periodu prvih decenija 20 veka. Novogodišnje čestitke su najbrojnije iako se radi o novouvedenom prazniku.

Slanje čestitki za Božić i Novu godinu smatrano je obaveznim društvenim činom. Pored rodbine, prijatelja, slate su i poslovnim partnerima, kao i mušterijama. Krajem 19. i početkom 20. veka razglednice i čestitke su uvožene iz inostranstva. Simbolika koja se na njima javlja, preuzeta je iz zemalja uvoza i ponavlja se u prvim decenijama 20. veka i kasnije, kada se javljaju domaći izdavači. Ilustracije na aversnoj strani šalju poruku jezikom simbola u kome se jasno izdvajaju karakteristični motivi koji u najvećem procentu čine okosnicu vizuelne identifikacije novogodišnjih praznika.

Proslavljanje praznika Nove godine podstaknuto je nakon Drugog svetskog rata, sa ciljem suzbijanja značaja koji je veliki hrišćanski praznik Božić imao u narodu. Za posleratni period karakteristične su Unicefove čestitke od 1949. godine.

Pred Drugog svetski rat bile su uobičajene Božićne čestitke, pravoslavne i katoličke ikonografije, u zavisnosti od izdavača, kao i različitih motiva, poput cveća, novogodišnjih aranžmana. Slavske čestitke sa slikom sveca, bile su zastupljene krajem 19. i početkom 20. veka, kao i Uskršnje čija prepoznatljiva simbolika podrazumeva sliku obojenih jaja kao simbola uskrsnuća, rađanja i buđenja proleća i pileta koje je simbol novog početka i života.

Sredinom 20. veka u opticaju je mnogo širi izbor čestitki, koje menjaju uobičajene dimenzije, postaju dvolisnice, naslikane su na svili, ukrašene srebrnim i zlatnim prahom, a pojavljuju se čestitke - reprodukcije umetničkih dela, dečji crteži i karikature.

Široko su rasprostranjene razglednice sa ženskim likovima. U prvim decenijama 20. veka dominiraju razglednice sa fotografijama idealizovanih mladih devojaka u različitim emotivnim stanjima (sreće, sete, tuge), dok u drugoj polovini 20. veka predstava žene donosi sliku dobre majke, domaćice i zaljubljene žene. Kako se bliži kraj veka žene se sve više predstavljaju kao objekti. Razglednice zavodljivih i obnaženih žena najčešće su upotrebljavane u komunikaciji vojnika i „civila“.

Razglednice sa fotografijom ljubavnog para u prvoj polovini 20. veka unose novinu – pravo na izbor životnog partnera, koji je u dotadašnjem patrijarhalno uređenom društvu bio izbor roditelja. Sa emancipacijom građanskog sloja pojavilo se pravo na izbor bračnog druga, koje se ogledalo i u prihvatanju razglednica ljubavnih parova koje su slate osobama suprotnog pola.

Za period socijalizma, karakteristične su osmomartovske čestitke namenjene za obeležavanje 8. marta Dana žena.

Topografske razglednice su najčešće sa jednim ili više motiva, na kojima se vide gradske celine, panorame, zgrade, parkovi, česme, spomenici. Izdavači ovog tipa razglednica bili su lokalni knjižari i fotografi, koji su doprinosili raznovrsnosti motiva ističući lokalne posebnosti, za razliku od ostalih izdavača koji su koristili opšte poznate motive. Podizanje reprezentativnih sakralnih građevina bio je u Srbiji jedan od glavnih elemenata isticanja nacionalnog dostojanstva.

Portretne razglednice - znamenite ličnosti koje su stekle zasluge različitim životnim pozivima i dostignućima zastupljene su na ovim razglednicama. Pojava portreta u vizuelnoj kulturi je prihvaćena i popularisana serijama razglednica. Osim vladara i članova njihove porodice na razglednicama se pojavljuju portreti savremenih političara i državnika, nacionalnih heroja, književnika, slikara, glumaca, naučnika. Sa razvojem filmske industrije posle Drugog svetskog rata rasla je i popularnost glumaca čiji su se likovi našli na razglednicama.

Propagandne razglednice su od samog početka, funkcionisale i kao vid propagande, državne, dinastičke i nacionalne.

Reklamne razglednice pojavljjuju se od 1880 godina, kada oglasi u novinama postaju opšteprihvaćeni način reklamiranja roba i usluga. Sa pojavom razglednica olakšan je ovaj vid komunikacije sa stanovništvom, koje je u Srbiji bilo u velikoj većini nepismeno. Nakon Drugog svetskog rata najznačajnije kragujevačko industrijsko preduzeće bili su Zavodi crvena zastava koji su proizvodili automobile.

Turističke razglednice su zastupljene u velikom broju. U okviru turističkih razglednica su najraznosvrsnije razglednice kolažnog tipa sa motivima koji predstavljaju turističku ponudu određenog mesta. Pisanje i slanje razglednica za turistu je predstavljao deo putnog rituala, kao i obilazak određenih destinacija.

Pored navedenih u ostale razglednice spadaju folklorne (nošnja, narodne igre, običaji), šaljive (karikature), dečje (portreti)... I porodične čestitke: rođendanske veridbene, venčane i čestitke za krštenje pripadaju grupi ostalih razglednica. Čestitke ovog tipa mogu imati najraznovsnije motive na aversnoj strani, zbog čega se ne izdvajaju u posebnu grupu.

Čestitanje je iz privatne sfere prešlo u javnu (delimično ili potpuno), što se odrazilo na upotrebu stereotipnih poruka, kao i na odsustvo povezanosti slike i teksta u komunikaciji. U periodu od samo 150 godina praznično čestitanje je od usmenog pozdrava, preko pisma, dopisnice i čestitke dospelo do muzejskih zbirki i izložbi i to u trenutku kada ih elektronske i sms poruke skoro u potpunosti zamenjuju.