KRAGUJEVAČKA KNJIGA NEDELJE
Abisinija i Abisinci
Malo Kragujevčana pamti da se na prostoru nekadašnje fabrike automobila "Zastava", sada FIAT-a, nalazilo prigradsko naselje koje je, zbog udaljenosti i loših uslova života, dobilo ime po zemlji na rogu (vrhu) Afrike – Abisiniji, današnjoj Etiopiji.
Naselje se prostiralo između Ždraljice, Lepenice, Grošničke reke i Beloševačkog brda, a neseljavali su ga Gružani koji su napuštali svoja sela i kućili se na periferiji Kragujevca. O Abisiniji – kragujevačkoj Atlantidi, nadahnuto je u istoimenoj knjizi pisao, a ko drugi no Abisinac, Slobodan Lazić.
Uz blatnjave i nenasipane ulice kojima su trčali bosonogi Abisinci, nizale su se skromne kuće sa uređenim baštama, ručnim pumpama za vodu i bunarima. Spojeni duhom zajedništva i solidarnosti, družili su se, pomagali, radili na mobama, kupali u rekama, proslavljali državne i porodične praznike i svetkovine, uz neizbežno prasence, rakiju, pivo i kabezu...
Na 124 stranice ove jedinstvene publikacije – albuma, s ljubavlju i setom opisan je, i fotografijama ilustrovan, život Abisinaca koji su uspeli da se otrgnu od svake životne marginalizacije – prostorne, društvene, obrazovne... i postanu ravnopravni, često i poznati i priznati Kragujevčani (kao npr. Milanče Đoković, dr Sava Milojević, dr Milan Ilić, Vladimir Ilić Šere).
Knjigu kojom je želeo da sačuva "dušu svoje Abisinije", Slobodan Lazić je poklonio Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić".
BIOGRAFIJA
Slobodan Lazić je rođen 1948. godine u Kragujevcu i do svoje sedamnaeste godine je živeo u prigradskom naselju Abisinija.
I pre nego što je završio srednju Tehničku školu, znao je da će raditi u "Zastavi", ali do poslednjeg momenta nije znao da će upisati i završiti Ekonomski fakultet.
Ako je verovati onome što piše u njegovoj vojnoj knjižici, on je "vredan, našu društvenu stvarnost dobro poznaje i prenosi na kolektiv", ma šta to značilo. Osim toga, ima i pisani dokaz da se oženio sa drugaricom, kako stoji u čestitki predsednika opštine Vrnjačka Banja, gde su se venčali - drugarica Snežana i drug Slobodan. Ono što u čestitki ne stoji, došlo je kasnije - dve ćerke i, za sada, dva unuka.
Skoro ceo radni vek je proveo u privredi, ili na poslovima povezanim sa njom. Između ostalog, bio je komercijalni direktor u "Ortotekstu", više od jedne decenije direktor prodaje u "Zastava kamionima" i sekretar Sekretarijata za privredu u Gradskoj upravi Kragujevca.
Takođe je bio jedan od autora kapitalnog dela "Kragujevački leksikon", zadužen za oblast privrede.
Pripremile: Gordana Vučković i Jasmina Marković
Narodna biblioteka "Vuk Karadžić" - Zavičajno odeljenje
NARODNA BIBLIOTEKA SAJT, FB STRANA
APEL ZA NEDIN OPORAVAK I BOLJU BUDUĆNOST
PPNS/KG VODIČ
Komentara: 0