Tata budi moj heroj - Aleksandar Janjušević

Promocija najnovije zbirke pesama za decu "Tata budi moj heroj" kragujevačkog pisca Aleksandra Janjuševića održana je u Narodnoj biblioteci "Vuk Karadžić" pred više od stotinu ljubitelja književnosti za decu, uzrasta od sedam do sedamdeset sedam godina.

U zaista sjajnoj atmosferi, prožetoj iskrenim emocijama, naročito onih najmlađih, kojih je i bilo najviše u publici, na zanimljiv i savremen način prezentovana je najnovija knjiga, uz osvrt na celokupno autorovo stvaralaštvo, kao i projekte koje je realizovao u okviru udruženja "Gde su knjige nema brige". Promociju su pored čitanja najnovijih pesama, uz podsećanje i na neke starije, dobro poznate deci, pratile muzičke numere nastale po tekstovima Aleksandra Janjuševića i projekcije slajdova sa crtežima koji su ukrasili knjigu, a delo su polaznika škole crtanja "Raskršća art" iz Kragujevca.

Poseban kuriozitet je i činjenica da je pre objavljivanja knjige u štampanoj verziji, ona urađena u audio formatu, u okviru projekta koji je sproveo Savez slepih i slabovidih iz Kragujevca, kako bi ona bila dostupna i osobama sa problemima te vrste. Ovom prilikom, Ana Radaković, sekretar udruženja, govorila je o saradnji pisca sa udruženjem.

Na poseban način, aktivnim učešćem, postavljanjem pitanja, program su ulepšali učenici OŠ "Moma Stanojlović" i "Miloje Simović" koji su organizovano došli na promociju.

Na kraju programa, po želji autora, sprovedena je humanitarna akcija u kojoj su svi zainteresovani mogli da kupe knjigu, a u kojoj je za pomoć porodici koja ima dvoje dece sa teškim oblicima invaliditeta, prikupljeno 7.500 dinara koji će joj biti prosleđeni preko već pomenutog saveza.

Opšte i nepodeljeno mišljenje svih prisutnih je da je promocija knjige "Tata budi moj heroj" jedan od najlepših događaja u okviru kulturnih programa za decu u 2022. godini.

Recenzija Miloja Radovića
PRIČLJIVE PESME ALEKSANDRA JANJUŠEVIĆA

Zbirka pesama "Tata budi moj heroj" Aleksandra Januševića je jedna od onih poželjnih, a retkih knjiga koje rado čitaju deca i odrasli. Ona se svojom unutrašnjom poezijom, kada to čitalac najmanje očekuje, pred njegovim očima pretvara u priču. I, kad se sa njim napriča, vraća se odmah u poeziju.

A pri tom, dok čitanje traje, neke od pričljivih pesama traže od čitaoca da ih po svome nahođenju i želji dovrši, onako kako on to zamisli. I tako zajednički dovršene pričljive pesme Aleksandra Janjuševića svima radosno i uverljivo kazuju da su svi ljudi pesnici. Tako je od od početka pisanja i čitanja. To zajedništvo čitaoca i pisca je najvidljivije u Dopisnoj pesmi.

Na početku saznajemo kakvom se životu mama nadala pre nego što se udala za tatu. A potom sledi brzi i neočekivani obrt. Nabrajanjem svakodnevnih poslova (krečenje, peglanje, ribanje, pranje...) vidimo ono što svi znamo, maminu stvarnu svakodnevicu. Ali, pesnik, to je u ovoj pesmi najvažnije, upozorava čitaoca da ima još po nešto od toga više. I, na očekivano naše pitanje:

A šta?

dobijamo neočekivani, ali jedini mogući odgovor:

To neka svako od vas
Uz ovu pesmu napiše.

Tako Aleksandar Janušević, igrajući se rečima, čitaoce uvodi u knjigu, odnosno u njegov i njihov zajednički dom. A u tom domu od reči i rečenica za svakog ima mesta. I sve vrvi od radosti pričanja i čitanja. Uzalud se strah, preobučen u senku, trudi da se umetne u neku plašljivu rečenicu ili priču. Jedna ga Lenka, preobučenog u senku, vidi i bojažljivo pita:

Od čega se plaši senka?

Pesnik joj radosno odgovara antologijskim stihovima:

Čudno jeste, opet kažem,
al veruj mi da ne lažem,
sudbinu joj tama kroji
pa se senka mraka boji.

Tama se plaši tame, mrak se plaši mraka. Onaj koji to razume shvatiće da je ovaj svet jedno osunčano i radosno mesto. Istina je da postoji tama, strah i mrak, ali, to nije razlog da se ne radujemo novom danu, čak i kad nešto nije onako kako smo očekivali.

To se najbolje vidi u završnim stihovima pesme Dobro jutro:

Svako jutro, nova radost,
Zahvali se novom danu.
Ne zameri što ponekad
i dan ima svoju manu.

Kao i u nekim prethodnim knjigama, Aleksandar Januševića i u ovoj posebnu pažnju posvećuje prirodi, priči svih priča, (Maslačak, Fauna i flora u sred mora, Let). Pri tome se, gledajući je kroz dečje oči, poput deteta iskreno raduje svemu što treperi, letucka, zujka, žari.

I tu radost iz pesme u pesmu, nesebično deli sa svojim čitaocima.

Foto: Privatna arhiva