Asistent na FDU Aleksandar S. Janković odbranio disertaciju. Janković u doktoratu analizira kulturni fenomen najpoznatijeg sastava kroz njihovu filmografiju. U svetu postoji tek nekoliko doktora "bitlsologije", ali uglavnom iz muzikologije

U GODINI u kojoj nam konačno stižu "Stounsi", Fakultet dramskih umetnosti dobio je - doktora za "Bitlse". Beograđanin Aleksandar S. Janković, asistent na FDU, doktorirao je prošlog petka sa tezom "Bitlsi kao kulturni artefakt".

Ukratko, u disertaciji analizira fenomen "Bitlsa" kroz njihovu filmografiju i biografiju, s namerom da pokaže da je njihova karijera "studija slučaja" pop kulture savremenog doba. Janković naučno dokazuje da je pop kultura koju danas svojatamo počela baš od "Bitlsa".

- Oni i danas predstavljaju paradigmu popularne kulture, čak i za "daunloud" generaciju. "Bitlsi" su trenutno jedini bend čije pesme zbog pravnih problema u vezi sa imenom ne mogu da se skinu sa Interneta. Iako ne postoje već 37 godina i dalje izdaju albume: "Love", Let it Be...Naked", "1", i virtuelno mogu da se takmiče sa bilo kojim bendom na planeti.

Probili ste se u malobrojnu grupu doktora filmologije?

- Mislim da kod nas, računajući sada i mene, postoji petoro doktora filmologije. Ima mnogo više doktora teatrologije, što je jako zanimljivo.

A kako u doktorskom svetu stoje stvari sa "Bitlsima"?

- U svetu postoji nekoliko doktora "bitlsologije", to jest ljudi koji su pisali disertacije o "Bitlsima", ali uglavnom iz muzikologije. Takođe, u svetu postoje razne skolastičke debate na ovu temu i pokušaću da im se pridružim, jer je verovatno zanimljivo da postoji čovek sa Balkana koji je doktorirao na "Bitlsima".

Zašto ste ih izabrali?

- Pre desetak godina, kada sam upisao postdiplomske, bila mi je veoma primamljiva, ali egzotična ideja da doktoriram na njima. Nije bilo ni lako ni popularno. Međutim, mogu da kažem da sam se za ovo pisanje pripremao celog života. Slušam ih od kad znam za sebe, ozbiljnije - oko 25 godina, čitam knjige, magazine o njima, gledam filmove, dokumentarce... Znači, istraživanje traje decenijama. Samo pisanje teze trajalo je oko dve godine intenzivno. Gledao sam Pola Mekartnija u Budimpešti, 2003. i to mi je jedino od najintenzivnijih i najvažnijih iskustava u životu.

Očekujete li da vaš doktorat utiče na domaću kulturologiju?

- Moje ambicije su da pop kultura postane legitimni predmet na FDU, što će se i destiti sprovođenjem Bolonjske deklaracije. Onda, da običan svet shvati da postoji i više od uobičajenog korpusa pesama "Bitlsa" koji svi znaju: "Let it Be", "Yesterday", da Mekartni uopšte nije bio "mek", a Lenon "čvrst", već je situacija mnogo kompleksnija, i da možda mlađi shvate da su "Bitlsi" izmislili i tehno ("Tomoronj Never Knonjs") i hevi metal ("Helter Skelter") i avangardu u pop muzici ( "The Carnival of Light", "Revolution 9").

Ispada da se o najpopularnijem bendu najmanje zna?

- Da, to je paradoksalno. Naravno da nisam najveći poznavalac u zemlji, ali jedini imam sertifikat, tako da ako bude "Milionera" za "Bitlse" - tu sam!

POREĐENjE

UPOREDITE "Bitlse" i "Stounse"?

- Možda su "Rolingstounsi" najveći rokenrol bend na svetu, ali "Bitlsi" su metafenomen, najvažnija stvar u kulturi u poslednjih pedeset godina. Mislim da je upoređivanje bespredmetno.

LENON I MEKARTNI

- MOŽDA će zvučati skrnavo, ali po mom mišljenju, Mekartni je mnogo značajniji od Lenona, makar u "Bitlsima". Da nije bilo Pola, bend bi se raspao krajem 1966. godine. On ih je držao na okupu tokom najraskošnijeg perioda 1967-1970.
 

Izvor: Novosti
Autor: Bane Đorđević