Studio B 1. aprila slavi četrdeseti rođendan. Iako najstarija „moderna", neuštogljena stanica kod nas, sada je i jedina na kojoj nema sadržaja zbog kojih će vas ozbiljno biti sramota dok gledate. Nema realityja, nema estrade. Milina!

Godinama je Studio B bio samo radio, a zaštitni znak tog radija, živa legenda progresivnog Beograda, Sloba Konjović, muzički urednik Studija B, priseća se kako je sve počelo.

Sloba Konjović: Počeli smo populističkim konceptom, vrlo široko, pokrivajući pop muzički profil onog vremena, koji je crpeo svoju snagu iz festivala, uglavnom.

Bilo je tu i tamo diskografija, ali festivali su bili generatori pop kulture. Bilo ih je mnogo na teritoriji ondašnje Jugoslavije. Tako smo počeli. Vrlo brzo uvideo sam da medij kao što je Studio B pruža neverovatne mogućnosti da proširimo stvari. To se dešavalo paralelno sa širenjem programa. Prvo smo počeli s nekoliko sati programa, a ubrzo zatim proširili smo se na noćno vreme, koje je bilo idealno za uvođenje specijalizovanih emisija. Tako sam počeo Paradu albuma, Vibracije, s akcentom na rock, pa čak i ezoterični rock, što je u ono vreme bila prilično nezahvalna, neugodna pozicija, i morala je nekada žestoko da se brani.

YC: Studio B jedina je radio-stanica koja još uvek daje prednost muzici i ne ide niz dlaku slušaocima puštajući im ono što je komercijalno, isplativo, već i te kako, punih 40 godina, i stvara, edukuje publiku. Kako odolevate komercijalizaciji i imperativu raznih piplmetara?

SK: Ta sloboda jeste jedan od razloga što sam ovde već 40 godina. Ova pozicija u potpunosti je van domašaja korporacijskog dirigovanja, van ustaljenih plej-lista raznih mreža. Studio B bio je prva nezavisna stanica, pa je slobode bilo mnogo više u odnosu na klasični, državni radio.

U početku smo emitovali muziku za široku publiku, ali sam osetio da postoji mnogo prostora za eksperimentisanje. Činjenica je da ni na koji način nismo bili primorani da se držimo ustaljenih plej-lista, niko nam nije dirigovao šta moramo i šta možemo, za razliku od kompletne zapadne hemisfere, koja je još tih godina, i ranije čak, bila vrlo isprogramirana. Velike mreže emitovale su manje-više standardizovane plej-liste, Billboard kao časopis favorizovao je velike korporacije, velike diskografske kuće... na kraju krajeva, i danas imamo pet diskografskih kuća koje diriguju tržištem. Tako sam ja još negde sedamdesetih pokušao da iskoristim taj slobodni prostor da u programske liste ubacim muziku koja je bila, možda je prejaka reč, alternativna za ono vreme, u svakom slučaju - namenjena manjem broju slušalaca. Kako smo širili program, kako smo ga prebacivali sve više u noć, tako su se otvarale te specifične emisije, u kojima smo svakodnevno plasirali muziku koja se nije nalazila ni na kakvim top-listama, a za koju sam uvek verovao da zaslužuje da je neko čuje.

YC: Izbor grupa koje nastupaju na rođendanskom koncertu 1. aprila u Domu omladine nekako je klasičan sled događaja kojih smo se sada prisetili.

SK: Izbor je napravljen tako da karakteriše muzički put Studija B od početaka: avangardni mainstream - Disciplin-A-Kitchme, pop rock - Van Gogh, od modernih bendova koji veoma uspešno miksuju različite stilove - Darkwood Dub, Svi na pod - garažni rockeri, naslednici Partibrejkersa - ŽeneKese, E-Play - sofisticirana varijanta electra, Marčelo je tu kao predstavnik hip-hopera... To je, u stvari, presek onoga što sam ja voleo, cenio i podržavao na domaćoj listi Diskomera i u programima Studija B.

YC: Da ste imali priliku da na proslavu rođendana dovedete strane bendove, koga ne biste izostavili?

SK: Možda bih još jednom doveo Leonarda Cohena, to je bio neverovatan koncert. Od starijih - Davida Gilmoura (Pink Floyd) i Vana Morrisona.

Izvor: Yellox Cab
Autor: Ivana Ćirica (novinar, urednik i muzički saradnik Prvog programa Radija Studio B (1990-2000)
Foto: SeeBiz