Smak - odLIVEno (ponoćni koncert u Kragujevcu 1992)

Radomir MihajloviÄ‡ ToÄak, (roÄ‘en 1950. u ÄŒaÄku) od pete godine svira razne Å¾iÄane instrumente, a od devete se usredsreÄ‘uje na gitaru. U leto 1959. godine nastradao je na Ä‘aÄkom izletu i išÄašio nogu u kuku. Pet godina je proveo po bolnicama, vezan za krevet, ali je sve vreme veÅ¾bao gitaru. Po izlasku iz bolnice, završio je osnovnu školu i sasvim se posvetio muzici. Jedno vreme je bio Älan grupe DeÄaci sa Morave, a 1970. godine je svirao po klubovima u Belgiji. Krajem 1971. godine vraÄ‡a se u ÄŒaÄak i svira po parkovima i kafanama. Tada se upoznaje sa basistom Zoranom MilanoviÄ‡em (roÄ‘en 1951.) iz Kragujevca i bubnjarom Slobodanom StojanoviÄ‡em Kepom (roÄ‘en 1951) iz Kraljeva. Oni su u to vreme svirali u grupi DÅ¾entri.

Decembra 1971. godine na relaciji ÄŒaÄak-Kraljevo-Kragujevac oni formiraju grupu Smak. Sa njima su nastupali pevaÄ Slobodan Kominac i orguljaš Miša NikoliÄ‡. U to vreme u Kragujevcu je bio postavljen dramski kolaÅ¾ pod nazivom "Smak", posveÄ‡en streljanju Ä‘aka u Drugom svetskom ratu, pa su odabrali to ime. Doduše, za naziv su govorili i da je skraÄ‡enica za "Samostalni muziÄki ansambl Kragujevac". Kroz prvu fazu razvoja grupe, u njihovim redovima Äesto su se smenjivali pevaÄi. NajÄešÄ‡e su nastupali po Šumadiji, svirajuÄ‡i svetske rock hitove na igrankama, ali su Äesto rasterivali publiku svojim dugim improvizacijama. Period od nastanka do 1973. godine proveli su u aktivnom komponovanju. Tada ToÄak pravi serijal od dvadeset dva instrumentala, od "Biska 2" do "Biska 23", a pesme su posveÄ‡ene njegovom prijatelju iz ÄŒaÄka, Biski. U tim pesmama postavljaju osnovu svog zvuka, sviraju progresivni rock sa jazz elementima, ali Äesto zalaze u blues.

Leto 1972. godine Smak provodi na svirkama u Herceg Novom, a po povratku nastavljaju da nastupaju po Srbiji. Aprila 1973 godine na Gitarijadi u PoÅ¾arevcu dele prvo mesto sa lokalnom grupom Dijamanti, koja je ujedno i organizovala to takmiÄenje. U leto iste godine pobeÄ‘uju na Festivalu pop muzike u banatskom selu Sanad Oktobra meseca, posle serije izmenjenih pevaÄa, u grupu dolazi BorisAranÄ‘eloviÄ‡(roÄ‘en 1948). On se pre toga nije aktivno bavio muzikom, a jedno vreme je Å¾iveo u Australiji. Boris je prošao na audiciji zahvaljujuÄ‡i svom visokom tenoru, jer je uspešno otpevao pesmu "Child In Time" sastava Deep Purple.PoÄetkom 1974. godine rade snimke za prvi singl i razmišljaju o orguljašu. Mesto nude Tihomiru AsanoviÄ‡u (ex Generals, Time), ali ih on odbija jer planira osnivanje Jugoslovenske pop selekcije. Prvi singl sa pesmama "Å½ivim ja" (ranije se zvala "Biska 13") i "Biska 16" objavljuju marta 1974. godine. U pesmi "Å½ivim ja" gostuje flautista Tasa koji je u to vreme svirao u sastavu Oliver.

Prvi put dobijaju priliku da se na pravi naÄin predstave u Beogradu 10. novembra 1974. godine na roÄ‘endanu emisije "VeÄe uz radio". Nastupaju u Domu sindikata sa Bijelim dugmetom, Pop mašinom i drugim grupama. Nekoliko dana kasnije trijumfuju na samostalnom koncertu na Filološkom fakultetu. Tada prvi put sa njima kao gost nastupa orguljaš Lazar Ristovski iz Kraljeva, a redovan Älan postaje januara 1975. godine. Ristovski (roÄ‘en 1956.) je pre toga svirao u grupi Bezimeni, zatim je bio u orkestru Bokija MiloševiÄ‡a i pratio Lepu LukiÄ‡ na koncertima. Krajem januara 1975. godine Smak svira sa maÄ‘arskom grupom Omega u Domu sindikata. Februara nastupaju na rock veÄeri Opatijskog festivala, pa u Zagrebu na smotri najboljih gitarista Kongres rock majstora, ali ToÄak uprkos ÄuÄ‘enju mnogih ne biva izabran meÄ‘u Äetvoricu najboljih, samo zbog toga što nije bio ekskluzivac Jugotona. Polovinom marta sviraju kao predgrupa na koncertu sastava Deep Purple u Beogradu. Aprila 1975. godine dogodilo se nešto nesvakidašnje na diskografskom trÅ¾ištu. U isto vreme su izašla dva ista singla, ali objavljena u razliÄitim kuÄ‡ama Suzy i RTV Ljubljana su imali ugovore sa Smakom, pa su poÅ¾urili da objave singl sa tadašnjim apsolutnim hitom, instrumentalom "Ulazak u harem", a samo su B-strane bile razliÄite. Skandal se brzo smirio, a Smak je maja meseca krenuo sa Bijelim dugmetom i istoÄnonemaÄkom grupom Phadys na svirke po Hrvatskoj i Bosni. Imali su i kraÄ‡e turneje sa maÄ‘arskim sastavom Sirius i austrijskom grupom Gipsy Love. Krajem maja nastupaju na festivalu BOOM u Zagrebu.

Ubrzo su pristupili snimanju debi albuma "Smak" na kome se našlo pet kompozicija. A- stranu su Äinile jednostavnije "Perle", "MraÄni mol", "Blues u parku" i skraÄ‡ena "Biska 2", dok je B-stranu popunio dvadese-tominutni instrumental "Put od balona" koji se u originalu zvao "Biska 20" U poÄetku je tekstove za Smak pisao iskljuÄivo ToÄak, a onda su potraÅ¾ili usluge Mirka GlišiÄ‡a iz Kragujevca koji Ä‡e sa njima Äesto saraÄ‘ivati i na sledeÄ‡im ploÄama, Album je još više uzdigao kult status grupe i gitariste ToÄka, što potvrÄ‘uje njihova uspešna turneja i tronedeljni nastupi po IstoÄnoj NemaÄkoj. Aprila 1976. godine objavljuju maksi singl sa udarnim hitom "Satelit". Omot ploÄe je bio na otvaranje, a iz unutrašnjosti omota je iskakao mali satelit, tako da je bila jasna intencija izdavaÄke kuÄ‡e da napravi što komercijalniji proizvod. Juna meseca odliÄno prolaze na BOOM festivalu u Beogradu. Promociju maksi singla "Satelit" organizuju na viskom nivou. RTV Ljubljana je jula 1976. godine pozvala dvadesetak novinara na let od Beograda do Njujorka, pa je ploÄa improvizovanom svirkom predstavljena u avionu. Smak se u Njujorku zadrÅ¾ao nedelju dana, snimili su spot i nastupali u klubu iseljenika iz Banata.Po povratku iz Amerike, ToÄak snima instrumentalni solo album. Oktobra, objavljuju singl sa pesmama "Ljudi nije fer" i "El dumo" povodom koga se na televiziji emituje jednoÄasovni dokumentarni film snimljen u Njujorku. U to vreme Laza Ristovski vrši senzacionalni transfer prelaskom u Bijelo dugme, a novembra 1976. godine novi Älan Smaka postaje klavijaturista Miki Petkovski iz Skoplja (roÄ‘en 1951), bivši Älan grupe Breg. Petkovski je diplomirao na MuziÄkoj akademiji, odsek violonÄelo u klasi profesora Andrea Navare. U godišnjoj anketi Äitalaca "DÅ¾uboksa", grupa osvaja visoke pozicije.

U proleÄ‡e 1977. godine u Londonu snimaju ambiciozan album "Crna dama". PloÄu otvara naslovna pesma u hard rock maniru, za njom sledi balada "Stvar ljubavi". Na nju se nastavlja komplikovani instrumental "DomaÄ‡i zadatak" u kome je solo na bubnjevima i basu. Pesma se sastoji iz nekoliko delova, koristi se neparnim ritmovima posebno pogodnim Mikiju Petkovskom koji je demonstrirao znanje na orguljama, elektriÄnom klaviru i sintiju. B-stranu zapoÄinje tema "Halo" u kojoj je glas Borisa AranÄ‘eloviÄ‡a tretiran kao instrument, dakle kao sket, i nadmeÄ‡e se u dijaloškoj formi sa gitarom. Kao autor u pesmi "Tegoba" pojavljuje se Miki Petkovski iznoseÄ‡i svoje simpatije ka jazz rocku, dok je sve ostale pesme komponovao ToÄak, a tekstove je pisao Mirko GlišiÄ‡. PloÄu zatvaraju pomalo etno orijentisana "Daire" i "Plava pesma" u kojima gostuju gudaÄi Harmonium Quartet iz Londona. Album je opremljen luksuznim omotom Dragana S. StefanoviÄ‡a, dok je produkciju uradio Martin Levan. Tema "DomaÄ‡i zadatak" bila je upuÄ‡ena tada konkurentskoj grupi Bijelo dugme, u stilu "kada nauÄe tako da sviraju, neka se jave". PloÄa je dobila pozitivne kritike, jedino su primedbe upuÄ‡ivane tankim i banalnim tekstovima. Zatim polaze na veliku turneju, sviraju u prepunom Pioniru, nastupaju na novosadskom BOOM festivalu, a album dostiÅ¾e zlatan tiraÅ¾. Na osnovu te ploÄe, potpisali su ugovor sa nemaÄkom izdavaÄkom kuÄ‡om Bellaphon, koja je za evropsko trÅ¾ište objavila album "Black Lady" sa tekstovima na engleskom. U engleskom Äasopisu "Melody Maker" izlazi kritika u kojoj tvde da su Smak loša kopija grupa Taste i Deep Purple, dok ameriÄki list "Giutar Player" pozitivno piše o ploÄi.

U godišnjoj anketi "DÅ¾uboksa" dobijaju priznanja kao grupa godine, za najbolji album, singl, omot ploÄe, a i muziÄari su pojedinaÄno na prvim mestima. Januara 1978. godine na festivalu MIDEM u Kanu, album "Crna dama" otkupljuju ameriÄka firma Fantasy i španski ogranak kuÄ‡e RCA. Ipak, serija koncerata koje otaljavaju utiÄe da im popularnost opadne u Srbiji, pa u proleÄ‡e 1978. godine drÅ¾e koncert pred polupraznim Pionirom. U maju gostuju na Internacionalnom festivalu rock muzike u poljskom gradu Poznanju. Zatim sa engleskim toncima u beogradskom Studiju V snimaju maksi singl sa pesmama "Nevidljive terazije" i "Hitopadeza". Godine 1978. Miki Petkovski odlazi u JNA i više se ne vraÄ‡a u grupu. On objavljuje solo album "Ko zna" (PGP RTB 1979.) na kome su uÄestvovali Älanovi grupa Smak, Leb i sol, Lazar Ristovski, Gordana IvandiÄ‡ (vokal) i perkusionista Dejvid Mos (David Moss). Producent njegove ploÄe bio je Josip BoÄek, a na albumu su pored jazz rock instrumentala (tema "Katarza" je još iz vremena grupe Breg) i rock numere neujednaÄenog kvaliteta.

Novi klavijaturista Smaka postaje Tibor Levai koji je pre toga svirao u Orkestru RTV Novi Sad. U to vreme, problem postaju ToÄkovi tekstovi kojima ostatak Älanova nije zadovoljan. U lošoj atmosferi ujesen 1978. godine snimaju LP "Stranice našeg vremena" koji podseÄ‡a na progresivnu fazu Korni grupe. Album je sniman u selu u blizini Oksforda, englesku verziju "Pages Of Our Time - Dub In The Middle" objavljuje Bellaphon, a PGP RTB domaÄ‡u verziju izdaje licencno. PloÄu su producirali Älanovi grupe, sa snimateljem Berijem Hemondom (Barry Hammond), a kao gost na snimanju uÄestvuje Dejvid Mos. Muziku i deo tekstova uradio je ToÄak, a kao gostujuÄ‡i tekstopisac pojavljuje se pesnik iz Kragujevca Zoran PetroviÄ‡ Äije je radove kritika sasekla. Pored premijernih: "PonoÄ‡ni lovac (Biska 18)", "TendÅ¾i tandÅ¾i", "Nebo je samo drum bez dna", na ploÄi je obnovljena verzija starog instrumentalnog hita "Ulazak u harem". Posle te ploÄe grupu napušta Tibor Levai, ali iz grupe krajem 1978. godine odlazi i ToÄak. Povod za razlaz bilo jeToÄkovo insistiranje na njegovim tekstovima i to da se na engleskoj verziji albuma "Stranice našeg vremena" naÄ‘u tekstovi Dejvida Mosa sa Äime se ostali Älanovi nisu sloÅ¾ili. Grupa je imala nekoliko nastupa sa Dadom TopiÄ‡em i klavijaturistom Krisom Nikolsom (exTime), a u kombinaciji je bio gitarista SrÄ‘an MiodragoviÄ‡ (ex Mirni ljudi).Ipak, poÄetkom 1979. godine ToÄak se vraÄ‡a u grupu, a sa njim i Laza Ristovski, razoÄaran stanjem u Bijelom dugmetu i lošom proÄ‘om ploÄe koju je snimio sa Ipetom IvandiÄ‡em. Sa Dadom TopiÄ‡em Smak 1979. godine snima maksi singl sa pesmama "Na Balkanu" i "Gore dole", na tekstove Marine TucakoviÄ‡. U to vreme, sporazumno prekidaju ugovor sa firmom Bellaphon. Nemci su oÄekivali da Ä‡e Smak postiÄ‡i veÄ‡i uspeh i prihvatiti planirane turneje, a grupa je bila nezadovoljna njihovim propagandnim radom za evropska izdanja. Dodatni problem je izbio kada je Dejvid Mos tuÅ¾io Bellaphon jer su po njegovoj ideji album "Stranice našeg vremena" za strano trÅ¾ište nazvali "Dub In The Middle". Proces je dobio, kao i odšetu od 10 000 dolara, što se nemaÄkim urednicima nikako nije dopalo.

PoÄetkom 1980. godine grupa priprema ploÄu "Rock cirkus", na kojoj je trebalo da se ostvari kompromisno viÄ‘enje muzike svih Älanova. U produkciji Dade TopiÄ‡a napravili su hard rock orijentisano delo, sa oÄiglednim komercijalnim pretenzijama koje je najviše bilo kritikovano zbog tekstova Marine TucakoviÄ‡ i Mirka GlišiÄ‡a, naroÄito u njegovoj priliÄno besmislenoj pesmi "La kukaraÄa". SeÄ‡anje na raniju fazu demonstriraju u "Instrumental Baby", "Hirošima" i "Ogledalo". PloÄa izlazi u vreme smrti druga J.B Tita, tako da koncertne promocije gotovo i da nema. Doduše, u to vreme punka i novog talasa Smak je ipak delovao sasvim anahrono i oni juna 1981. godine odluÄuju da prestanu sa radom. Na Kalemegdanu u Rockoteci drÅ¾e oproštajni koncert kome je prisustvovalo oko 6 000 vernih oboÅ¾avalaca. Na koncertu su izveli deo materijala sa tada tek snimljenog albuma "Zašto ne volim sneg", a u pesmi "Na Balkanu" pridruÅ¾io im se Dado TopiÄ‡. "Zašto ne volim sneg" je u startu bila zamišljena kao ToÄkova solo ploÄa, ali je na insistiranje PGP RTB-a, objavljena pod firmom Smak. Stoga na njoj nije pevao Boris AranÄ‘eloviÄ‡, veÄ‡ se vokalno pojavljuje Dado TopiÄ‡. Album donosi priliÄno turobnu atmosferu jer ga je ToÄak posvetio preminulom bratu. Na ploÄi se nalazi i obrada narodne pesme "Zajdi zajdi".

Po završenoj oproštajnoj turneji, grupa prestaje sa radom septembra 1981. godine, a Älanovi se posveÄ‡uju solo projektima. ToÄak osniva školu za gitariste i 1982. godine objavljuje singl sa temama "Mantilia", "Specijalka". Njegova sledeÄ‡a ploÄa, mini LP nudi instrumentalnu obradu pesme "Marš na Drinu", koju se snimio sa basistom Lolom AndrejeviÄ‡em i Dejvidom Mosom, jer je sa njima Äesto nastupao u to vreme. Boris AranÄ‘eloviÄ‡ snima album "Iz profila" (Diskoton 1982.) na kome su pored kolega iz Smaka svirali gitarista Bata KostiÄ‡ (YU grupa) i saksofonista Jova MaljokoviÄ‡. Po objavljivanju te ploÄe, Boris odlazi u London gde se najmanje bavi muzikom. Kepa StojanoviÄ‡ oktobra 1982. godine osniva grupu CveÄ‡e, u kojoj su klavijaturista Kris Nikols, pevaÄ Miodrag Babalj, gitarista SreÄ‡ko MaksimoviÄ‡ (ex Vatra) i basista Branko PavloviÄ‡ Stenli. Sa njima objavljuje LP "Polenov prah" (PGP RTB 1983.)Polovinom oktobra 1986. godine Smak ponovo radi u staroj postavi i sa novim klavijaturistom Milanom ÐurÄ‘eviÄ‡em. Zatim snimaju loše ocenjen LP "Smak 86." i posle kraÄ‡e turneje, opet prestaju sa radom, mada povremeno odrÅ¾avaju tradiciju da maja meseca zasviraju na ponoÄ‡nom koncertu u Kragujevcu U okviru zajedniÄkog koncerta Legende YU rocka, odrÅ¾anog u Zagrebu 25. maja 1987. godine nastupaju ToÄak, Lola AndrejeviÄ‡ i Dejvid Mos, pod imenom R.M. ToÄak Band. Na duplom koncertnom albumu "Legende YU rocka" (Jugoton 1987.) zabeleÅ¾ena je njihova kompozicija "Because". Smak se treÄ‡i put okuplja maja 1992. godine posle kragujevaÄkog ponoÄ‡nog koncerta. Klavijature opet svira Laza Ristovski. Bez preteranih ambicija sviraju tri koncerta u Beogradu i nekoliko po Srbiji. U to vreme izlazi im kompilacija "Retrospektiva", kasetno izdanje ploÄe na engleskom "The Pages Of Our Time" i koncertna kaseta "odLIVEno", sa junskih nastupa u Sava centru. Na njoj su, pored njihovih pesama, obrade "Crossroads", "Tobacco Road" i narodna "Ukor". Posle toga, grupa opet prestaje sa radom.

Godine 1993. ToÄak snima muziku za film "Vizantijsko plavo", reditelja Dragana MarinkoviÄ‡a Materijal je uradio sa svojom grupom TEK, koju Äine Kepa StojanoviÄ‡, njegov sin bubnjar Dejan i basista Milan MilosavljeviÄ‡. Kao gosti nastupili su Marija MihajloviÄ‡, Laza Ristovski, Zoran MilanoviÄ‡, klavijaturista Miroslav SaviÄ‡ i saksofonista Nenad PetroviÄ‡. Uz svoje kompozicije, ToÄak je snimio i nekoliko narodnih motiva (meÄ‘u kojima i "Zajdi, zajdi"), kao i teme Miroslava SaviÄ‡a i Dragana StefanoviÄ‡a.

Godine 1994. ToÄak i Kepa opet obnavljaju grupu sa mladim snagama: drugi komplet bubnjeva svira Dejan StojanoviÄ‡, pevaÄ je Dejan NajdanoviÄ‡ Najda (ex Kramer), basista Vlada SamardÅ¾iÄ‡ (svirao jazz sa Vasilom HadÅ¾imanovim) i gitarista Milan MilosavljeviÄ‡ (ex Alhambra). Ova postava snima CD "Bioskop Fox" koji je producirao ToÄak. On je autor muzike za svih Äetrnaest pesama, a napisao je deo tekstova Ostale tekstove su napisali Zoran Amar, Predrag DrÄeliÄ‡, Jovan NikoliÄ‡ i Nikola MihailoviÄ‡. Po objavljivanju ploÄe grupa svira seriju koncerata, ali bez oÄekivanog uspeha. ToÄak je još radio muziku za TV film "BoÅ¾iÄna pesma" u reÅ¾iji Nikole Lorencina. Godine 1996. RTV Slovenija objavljuje kompilacijski CD "The Best Of Smak".

U proleÄ‡e 1997. Smak sviraju seriju koncerata u Sloveniji Maja iste godine u kragujevaÄkom bioskopu Šumadija odluÄuju se za neobiÄan eksperiment. Sviraju koncert bez prisustva publike i taj materijal objavljuju na duplom kompakt disku "Live Without Audience". PloÄa nudi dvadeset dve teme iz svih faza karijere grupe, a novi basista je Sale MarkoviÄ‡.

Diskografija