Danilo Kiš (22. februar 1935.-oktobar 1989. godine), rodom iz Subotice, prevodilac po profesiji, bio je i sam jedan je od najčešće prevođenih pisaca sa ovih prostora. Njegov stvaralačko-intelektualni profil usmeren je umnogome protiv pogubnih ideologija, fašizma i istočnoevropskog totalitarizma. Od 1953. godine i prve pesme „Oproštaj sa majkom“, objavljen je veliki broj njegovih dela od kojih su najpoznatija: „Mansarda”, „Bašta, pepeo”, „Peščanik”, „Rani jadi”, „Enciklopedija mrtvih”, „Grobnica za Borisa Davidoviča”, „Čas anatomije” i dr.
Njegovo stvaralaštvo obeležili su teško detinjstvo, rat, specifične porodične okolnosti. Kao dete mađarskog Jevrejina Eduarda i majke Milice, crnogorskog porekla, boravio je najpre u Novom Sadu, zatim u Mađarskoj, pa na Cetinju, da bi mirnije dane počev od perioda studija književnosti proveo u Beogradu, a kraj života u Parizu. Njegov privatni život obeležile su dve žene, Mirjana Moičinović i Paskal Delpeš.
Roman „Peščanik“ objavljen 1972. godine, dobitnik je prestižne NIN-ove nagrade. Prožet je vizuelnim, filmskim i slikarskim postupcima, te se svojom originalnošću duboko usekao u sam vrh domaće književnosti. „Peščanik“ je sinonim za pukotinu, kroz koju teče vreme. Vreme jedino pokaže istinu. Roman je deo trilogije „Porodični ciklus“ sa dosta biografskih elemenata. Delimično se oslanja na likove i događaje romana „Bašta pepeo“, ali sa akcentom na oca, koga je Kiš upoznavao kroz priču i pisma, više nego što je mogao realno, budući da je otac Jevrejin bio zatočen u Aušvicu. Pečati na duši koji su ostali za pretakanje u reči, teški su. „Teško je podići svoju nesreću u visinu. Biti posmatrač i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole.“
U biti, „Peščanik“ je brilijantni, nadahnut odgovor Danila Kiša na pismo Eduarda svojim sestrama. Eduard Sem, i njegov alter ego (E. S) lucidnim epizodama svesti, dijalaga i naracije, neobičan su osvrt na evropsku noć genocida, na holokaust. Sećanja na progone praćene nestankom ljudi, najpre pojedinačnim ubistvima, kulminiraju slikama smrti od gladi i hladnoće. Prebijena ljudska tela, bacana u blato, u pukotinu u ledu..., pukotina su uma, pukotina su etike, ali i pukotina u životu junaka, nesuđenog umetnika, punog planova i ideja.
Po pitanju forme i stila, ovo delo iznenađuje čitaoca sintezom raznolikosti. Pod tananim deskriptivnim plaštom postoje četiri narativna toka: „Slike sa putovanja“, „Beleške jednog ludaka“, „Istražni postupak“ i „Ispitivanje svedoka“ kroz koje slika predele, ljude, događaje. Opterećenost uma ogleda se u brojnim detaljima, dokumentovanju svega, što ni na trenutak ne deluje suvišno i beznačajno. Sve je podređeno pokušaju da se nađe razlog za apsurd dešavanja. Svaki za sebe, delovi čine misteriju, a u celini pomračeno sećanje.
Priča pred licem istorije otvara pitanja o humanosti, odnosno brutalnosti čovečanstva. Podseća da je izlišno zlo razumeti. Samo mu se treba odupreti.
P. S. „Bolje je ako se nalazimo među progonjenima nego među progoniteljima“, zaključuje Eduard.
The Hourglass /Peščanik /Fövenyóra
Based on family trilogy by Danilo Kis Dir: Szabolcs Tolnai Cinematographer: Gergely Pohárnok Cast: Slobodan Ćustić, Jasna Žalica, Nebojša Dugalić, Lars Rudolph, Kati Lázár, János Derzsi, Mari Nagy, Rade Kojadinović, David Vojnić Hajduk, Alisa Terek, Dejan Đonović 2007.
Komentara: 0