Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Nakon završenih studija radila je u PKB-u.
Kada se vratila u Čačak počela je da radi u opštinskoj upravi. Od 1997. do 2001. godine obavljala je funkciju Javnog pravobranioca Opštine Čačak.
Bila je jedan od lidera antiratnog protesta Građanskog parlamenta Čačka za vreme NATO bombardovanja. Učestvovala je u osnovanju Građanskog parlamenta Srbije 2000. godine, a do 2003. godine bila je i predsednica ove organizacije.
Za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije imenovana je maja 2003. godine. Od imenovanja Verice Barać do marta 2012. godine, Savet za borbu protiv korupcije je Vladi dostavio više od sedamdeset izveštaja, inicijativa, analiza i predloga.
Priredila je knjigu Građanskog parlamenta Srbije "Pravac promena" (2000), kao i tri zbornika izveštaja i inicijativa Saveta za borbu protiv korupcije "Korupcija, vlast i država - polazište i rezultati Saveta za borbu protiv korupcije 2001-2004 (2004), "Korupcija, vlast i država - Drugi deo" (2005) i "Korupcija, vlast i država - Treći deo" (2011).
Dobitnica je Povelje za građansku hrabrost "Dragoljub Stošić" 2008. godine koju dodeljuju Unija sindikata i Kuća pravde Strazbur, nagrade "Osvajanje slobode" Fonda Maja Maršićević-Tasić 2010. godine i nagrade "Vitez poziva" koju dodeljuje Liga eksperata LEX 2011. godine.
1) NAJVAŽNIJI IZVEŠTAJI I INICIJATIVE O FENOMENIMA SISTEMSKE KORUPCIJE KOJE JE SAVET DOSTAVLJAO VLADI I TUŽILAŠTVU
2) ANALIZA POLITIČKOG UTICAJA NA POSLOVANJE FONDA ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE
Izvod
RAD FONDA
...Fond prema napred navedenim načelima prvenstveno bi trebao da opslužuje projekte, koji bi kod komercijalnih banaka imali male izglede da budu prihvaćeni, ili bi cena kredita bila neprihvatljivo visoka. Ono što Fond za razvoj izdvaja od drugih sličnih institucija su niske kamatne stope od 1%, 3%, 5%, zavisno od vrste kredita i regiona u koji se plasira.
Imajući u vidu napred navedene zakonske odredbe, kao i to, da je u rad Fonda uključen najviši organ izvršne vlasti, od plasiranih sredstava Fonda očekuje se ekonomska korist za privredu Republike Srbije.
Analizirajući rad Fonda u periodu od 2007. do 2013. godine Savet je zaključio da nijedno načelo poslovanja, u skladu sa čl. 2 Zakona o Fondu nije ispoštovano.
Prvo načelo rada Fonda podrazumeva ravnomeran regionalni razvoj, uključujući razvoj nedovoljno razvijenih područja. Posmatrano po regionima, najviše sredstava odobreno je vlasnicima firmi koji žive u administrativnim centrima Beograd, Novi Sad, Niš. Vlasnici privrednih subjekata, kojima je odobren kredit su: Miroslav Mišković, Željko Mitrović, Vojin Lazarević, Nenad Popović, Toplica Spasojević, Nebojša Čović, Zoran Drakulić, Milo Đurašković, Đorđe Antelj, Goran Perčević, Predrag Ranković Peconi i dr.
Među njima najviše sredstava dobile su firme u većinskom ili stoprocentnom vlasništvu Miroslava Miškovića. Kredite su dobili, Delta Maksi - 100 miliona dinara, Delta Agrar - 735 miliona dinara, Jugohemija - 190 miliona dinara, Juhor - Eksport Jagodina - 185 miliona dinara, što ukupno za navedene firme iznosi 1,2 milijarde dinara.
Pored firmi u vlasništvu Miroslava Miškovića, krediti su odobreni i firmama ABS Minel trafo i ABS Minel transformatori u vlasništvu Nenada Popovića, u iznosu od 619 miliona dinara. Kredit je odobren i Rudnap grup-Minel kotlogradnja Beograd i to 508 miliona dinara, u vlasništvu Vojina Lazarevića, zatim sledi firma FMP Železnik, vlasnika Nebojše Čovića, sa 530 miliona dinara odobrenih kredita, MK Komerc Miodraga Kostića - 300 miliona dinara, JU Point Zorana Drakulića - 360 miliona dinara, Pink Digital sistem - 190 miliona dinara, u vlasništvu Željka Mitrovića..."
Komentara: 0