Makron priznao odgovornost Francuske u genocidu u Ruandi
Memorijalni centar posvećen genocidu u Ruandi (EPA-EFE/Dai Kurokawa)
KIGALI - Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas u Kigaliju da samo građani Ruande mogu oprostiti Francuskoj njenu ulogu u genocidu u Ruandi 1994. godine.
„Francuska nije slušala one koji su je upozoravali na predstojeći masakr u Ruandi i de fakto je stala uz ’genocidni režim’“, rekao je Makron u govoru o genocidu u Memorijalnom centru Gisozi u Kigaliju, gde je sahranjeno više od 250.000 ubijenih pripadnika naroda Tutsi, prenosi agencija Rojters.
Ali Francuska, kako je naveo Makron, „nije bila saučesnik” u genocidu.
„Na ovom putu, samo oni koji su prošli kroz tu noć možda mogu da oproste i da nam daju dar praštanja”, rekao je Makron.
Francuskog predsednika je po dolasku u Kigali, glavni grad Ruande, dočekao predsednik Ruande Pol Kagame, navodi agencija AP, uz ocenu da francuski predsednik ovom posetom nastoji da popravi odnose sa tom centralnoafričkom državom 27 godina nakon genocida.
Makron je rano jutros stigao u Kigali, nakon čega je otišao u predsedničku palatu da se sretne sa Kagameom.
Francuski predsednik je potom obišao spomen-obeležje u Kigali koja je bila svedok stravičnog pokolja 1994. godine, u kojem je život izgubilo oko 800.000 ljudi, uglavnom pripadnika manjinskog naroda Tutsa i umerenih Hutua, koji su pokušali da ih zaštite od Hutu ekstremista, prenosi Tanjug.
Poseta je usledila nakon objavljivanja izveštaja francuske istražne komisije u martu, u kojem se navodi da je kolonijalni stav „zaslepio” francuske zvaničnike i da vlada snosi „ozbiljnu odgovornost jer nije predvidela pokolj.
Međutim, izveštaj je oslobodio Francusku direktnog saučesništva u ubistvu više od 800.000 Tutsa i umerenih Hutua.
Predsednik Ruande Pol Kagame, koji je rekao ranije da je Francuska učestvovala u genocidu, izjavio je prošle nedelje da ovaj izveštaj „mnogo znači” građanima Ruande.
Građani Ruande „možda ne mogu zaboraviti, ali mogu oprostiti” Francuskoj za njenu ulogu, izjavio je Kagame, pripadnik Tutsa i glavna figura na političkoj sceni Ruande otkako je njegova pobunjenička vojska okončala ubistva odreda smrti koji su odani vladi koju predvode pripadnici naroda Hutu.
Foto: EPA-EFE/Dai Kurokawa
Makron, koji je pokušao da distancira Francusku od njene kolonijalne prošlosti, izjavio je u aprilu da će zvanični Pariz otvoriti arhive bivšeg predsednika Fransoa Miterana o Ruandi, u sklopu nastojanja da se bolje razume uloga Pariza u toj afričkoj zemlji tokom genocida.
Jelisejska palata je saopštila da će Makron u petak imenovati novog ambasadora u Ruandi, što će biti prvi akreditovani francuski izaslanik od 2015. godine.
The Role of the French Government in Connection with the Genocide Against the Tutsi in Rwanda, 19 April 2021
Iz zaključka
Naš je zaključak da francuska vlada snosi značajnu odgovornost za omogućavanje predvidivog genocida. Dugo godina je francuska vlada podržavala korumpirani i ubilački režim ruandskog predsednika Žuvenala Habijarimana. Francuski zvaničnici su naoružavali, obučavali, opremali i štitili vladu Ruande, ne obazirući se na režim Habijarimana koji je bio posvećen dehumanizaciji i, na kraju, uništavanju, smrti Tutsija u Ruandi. Francuski zvaničnici su to učinili da bi unapredili sopstvene interese, pojačali i širili moć i uticaj Francuske u Africi. To su činili uprkos stalnim i sve većim dokazima da je genocid bio predvidiv.
Predsednik Fransoa Miteran je najodgovorniji za francusku vladu koja je bezobzirno pomagala ruandskoj vlade tokom kritičnog perioda od 1990. do 1994. godine. On i njegova administracija su znali da vlada u Ruandi organizuje, podstiče i koristi nasilje nad manjinom Tutsi za svoje ciljeve. Kako je francuska vlada podržavala ruandsku vladu u ratu protiv ruandskog Patriotskog fronta (RPF), Pariz je imao informacije o pogromu koji se sprovodio. Iako su više francuski zvaničnici preporučivali da se njihova država distancira od ruandske vlade, Miteran je ostao posvećen svojoj politici podrške vladi Ruande, diplomatski, ali i jačanjem ruandsku vojske oružjem i municijom, uključujući minobacače, rakete, helikoptere i artiljeriju. Francuski vojni oficiri savetovali su ruandske vojne vođe i obučavali ruandske vojnike. Ova podrška dala je ekstremistima vremena da planiraju i konačno izvrše genocid. Kada je 1994. godine započeo genocid nad Tutsijima, Francuska vlada nastavila je da se protivi RPF, jedinstvenoj snazi koja se borila za okončanje masovnih ubistava.
Miteranova podrška Habijarimanu nije izostala čak ni kada je ruandska vlada mučili, ubijali i na drugi način progonili nevine ljude samo zbog njihove nacionalne pripadnosti. Zavisni od Francuske, Habijariman i njegovi saveznici su razumeli pomoć francuske kao slobodu da i dalje nekažnjeno terorišu Tutsije bez ikakvih rizika. Ukratko, francuski geopolitički interesi bili su važniji od života u Ruandi.
Kada se dogodio genocid, visoki francuski zvaničnici, počev od predsednika Miterana, tvrdili su da niko to nije mogao da predvidi. Ali, genocid je bio nagoveštavan. Francuski zvaničnici su četiri godine sa terena u Ruandi izveštavali Pariz o masakrima, a pojedini ruandski ekstremisti su čak poverili francuskim zvaničnicima nameru da istrebe Tutsije. Godinama kasnije, visoki francuski zvaničnici su priznali da je genocid bio predvidiv već u oktobru 1990. godine. Miteran je shvatio taj rizik i prihvatio ga.
Samo je francuska vvlada bila nepokolebljiva u podršci svojim ruandskim saveznicima, čak i kada su njihove genocidne namere postale jasne, samo je ta vlada bila neophodan saradnik u izgradnji institucija koje će postati instrumenti genocida. Nijedna druga strana vlada, svesna opasnosti koju predstavljaju ruandski ekstremisti, nije omogućila tim ekstremistima da odvedu u smrt više od jednog miliona žrtava genocida 1994. godine protiv Tutsija. Ljudi su ubijani jer su bile Tutsi, ličili su na Tutsije, bile su u srodstvu sa njima, štitili su ih ili su se protivili ekstremističkoj politici koja je težila da podeli naciju. Francuska uloga vlade je jedinstvena. Pa ipak, još uvek nije priznala tu ulogu, niti se iskupila za nju.
Izvor: Vlada Ruande
GRAĐANSKI RAT U RUANDI 1994. - DIPLOMSKI RAD
Zaključak
Građanski rat u Ruandi bio je bitka za političku moć u zemlji koju su vodili vlada predsednika Žuvenala Habjarimana, sastavljena od predstavnika Hutu zajednice, i ruandskog patriotskog fronta (RPF), sastavljenog većinom od pripadnika Tutsi zajednice. Takođe, ruandski genocid iz 1994. je poslužio isključivo strategijskim, ekonomskim i geopolitičkim ciljevima, kako Amerike, tako i MMF-a i Svetske banke.
Do začetka sukoba zapravo nikad nije ni trebalo da dođe. Dva naroda su živela zajedno vekovima u miru, dva naroda koja govore isti jezik, praktikuju istu religiju i često se međusobno venčavaju. Ta dva naroda su zbog "nečijih" interesa postala dva smrtna neprijatelja. Juče prijatelji, danas neprijatelji. Kolonijalno nasleđe je ponajviše uslovilo izbijanju sukoba. Do ostvarenja nezavisnosti Ruanda je bila pod nadzorom Belgije, svog kolonizatora, koji je otpočetka favorizirao manjinske Tutsije i omogućavao im privilegirani status u odnosu na većinske pripadnike Hutu zajednice. Slikovit prikaz netolerantne diskriminacije su lične karte sa oznakom narodnosti. Nakon što je revolucijom svrgnuta Tutsi vlast, Belgija je promenila ploču i počela da "navija" za Hutue, koji čine 80% ukupnog stanovništva Ruande.
Ne treba samo Belgiju isticati kao krivca. Kako je Ruanda jedna od siromašnijih zemalja sveta, ekonomske reforme koje su MMF i Svetska banka nametale, dovele su Ruandu na rub. Iako siromašna, Ruanda je bila samodovoljna da prehrani svoj narod. Međutim, raznim odredbama spomenutih institucija počela je, pored ostalog, da se pojavljuje glad u nekim područjima zemlje. Kako je ekonomska situacija u državi bila sve gora i neizdrživa, počeli su da izbijaju društveni sukobi po čitavoj zemlji.
Naravno da je u celoj priči moralo da bude mesta i za Ameriku. SAD, kao svetski čuvar, pobrinuo se da mu ni ovaj, građanski rat u Ruandi, ne promakne. Zaključujem da su SAD imale interes od tog rata, kao i od rata u bivšem Zairu. U Ruandi su uspostavile protektorat tako što su financirale Tutsije u ratu 1994. godine i time izbacili Francusku sa mesta kolonijalnog gazde, a u Zairu su imale interes u vidu vrednih sirovina potrebnih za odbrambenu industriju.
Građanski rat u Ruandi je pokazao svetu svu brutalnost. Pokazao nam je što strah može da učini od ljudi. Od straha sve kreće, strahom se manipuliše ljudima. Zbog tog istog "straha" gotovo celi narod Tutsija u Ruandi je mogao da prestane da postoji.
Ivan Ružić, Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Zagrebu
Komentara: 0