Jedna od najlepših stanica u Beogradu, železnička stanica u Topčideru, od oktobra ove godine prestaje sa radom. Ovo bi možda promaklo kao sasvim obična vest da nije reč o železničkoj stanici koja ima najneobičniju istoriju na čitavoj srpskoj železničkoj mreži. Svega dvadesetak minuta vožnje od centra Beograda, skrivena među rastinjem, stoji prizemna, ali reprezentativna građevina osnove oblika slova „T“, sa stubovima ukrašenim volutama na peronskoj i na uličnoj strani.

Burna istorija topčiderske lepotice

Prilikom projektovanja pruge Beograd–Niš odlučeno je da stanične zgrade duž pruge, sa izuzetkom beogradske i niške, budu skromne i funkcionalne. Tako je i ovde, na drugoj stanici prve srpske pruge, iznikla obična građevina bez suvišnih ukrasa na fasadi, kako i dolikuje sporednoj stanici koja nije predviđena za zaustavljanje vozova višeg ranga. Stanicu su, uglavnom, tokom letnjih meseci, koristili beogradski izletnici, budući da su Topčider i Košutnjak i u to vreme bili omiljena izletišta stanovnika prestonice.

Stanica je mirno „živela“ do početka Prvog svetskog rata, kada je, budući da je rad Železničke stanice Beograd bio onemogućen čestim bombardovanjima sa reke, preuzela neke funkcije glavne stanice. Odavde su polazile kompozicije sa vojskom i civilima koji su se evakuisali iz Beograda. Tokom žestokog bombardovanja Beograda, 6. oktobra 1915. godine, bombom je pogođena i stanica „Topčider“. „Smrtno ranjena“, ostala je da čeka kraj rata.

Od izletničke do dvorske stanice

Stanica je obnovljena posle rata. Kako je novostvorena država zahtevala novu železničku mrežu, umesto nasleđenog pravca sever–jug bilo je neophodno izgraditi i povezati železnicu u smeru istok–zapad. Tada se pristupilo izradi projekta za upotpunjavanje železničke mreže. Istovremeno, započeta je i velika rekonstrukcija Beogradskog železničkog čvora koji više nije odgovarao novim potrebama.

U sklopu radova na rekonstrukciji, uz samu topčidersku stanicu je izgrađena zgrada dvorske čekaonice, a, nedaleko odatle, u smeru ka Rakovici i Garaža dvorskog voza. Gradnja dvorske čekaonice na tom mestu stoji u tesnoj vezi sa izgradnjom Belog dvora 1929. godine, rezidencije kraljevske porodice. Naime, zaključeno je da je putovanja kraljevske porodice i doček njenih gostiju lakše organizovati sa mesta u neposrednoj blizini rezidencije nego sa beogradske stanice.

Do zgrade, u smeru ka Košutnjaku, nalazila se zimska bašta u kojoj su, po izgradnji Belog dvora 1929. godine, dve adaptirane prostorije služile kao dvorska čekaonica. Sredinom tridesetih godina, na inicijativu Dvora, na mestu zimske bašte izgrađena je dvorska čekaonica. Reprezentativna građevina, sa nadstrešnicama i stubovima, ravnog krova sa balustradom, služila je kao čekaonica – početna i krajnja tačka putovanja kraljevske porodice, doček i ispraćaj njihovih gostiju. Od glavnog puta izgrađena su dva pristupna puta za automobile, koji su se zaustavljali pod nadstrešnicom sa ulične strane, da bi ugledni putnici mogli nesmetano, bez izlaganja suncu, kiši ili snegu, da uđu u zgradu čekaonice i neometano sačekaju ukrcavanje u dvorski voz.

Rušenje i ponovno uzdizanje

Tokom II svetskog rata stanična zgrada u Topčideru je, ponovo, pogođena i srušena. Po završetku rata, odustaje se od ideje da se stanična zgrada obnovi, pa ulogu putničke zgrade preuzima nekadašnja dvorska čekaonica. Enterijer je izmenjen – prilagođen potrebama putničkog saobraćaja.

Stanica „Topčider“, međutim, ne gubi na značaju. Kako je garaža dvorskog voza postala Garaža Specijalnog voza, poznatog kao „Plavi voz“, topčiderska stanica postaje polazna i odlazna stanica za brojna putovanja Josipa Broza Tita. Ovde su se u voz ukrcavali i brojni državnici koji su bili gosti naše zemlje.

Nekoliko mirnih decenija

Posle smrti Josipa Broza stanica polako gubi na značaju – postaje ono što je i bila, sporedna stanica na pruzi Beograd–Niš i Beograd–Bar. Skrivena u zelenilu, gotovo da nepoznata Beograđanima koji posećuju Topčider. Bez stanične gužve, izletnika, radnika, đaka, službenika, kraljevske porodice, visokih gostiju, predsednika, svite, samo železničari, pokoji voz u prolazu i poneki radoznalac, ljubitelj i poštovalac istorije Beograda. Naravno, duh vremena prošlih nikada nije nestao: smeh izletnika, pesma, razgovori đaka, šaputanje dvorskih dama. Istorija je nastavila da živi u ovim zidinama i kao da čeka da izađe i putniku namerniku ispriča sve tajne ove neobične stanice.

Kako je 30. juna 2018. godine, tačno u 21:40 časova sa Železničke stanice Beograd, u pravcu Novog Sada i dalje ka Budimpešti otišao poslednji voz, topčiderska stanica je, kao sto godina ranije, preuzela neke funkcije glavne stanice. Postala je polazna stanica za međunarodne vozove ka Baru, Solunu i Sofiji. Putnička blagajna i čekaonica su smeštene u preostali aneks stare stanične zgrade porušene 1941. godine

Od 1. oktobra 2021. godine topčiderska stanica prestaje sa radom, a otpremu i prihvat vozova preuzima stanica Beograd Centar.

Tajanstvena lepotica skrivena među drvećem parka definitivno je predata istoriji.

Foto: Fond Železničkog muzeja
Izvor: Železnice Srbije, 30. 9. 2021.