Da li je Savez 90/Zelenih Srbije, koji je pre nešto više od pola godine osnovan preregistracijom Konzervativne partije, ali i uz izvesni aranžman sa Aktivnom Srbijom Dušana Janjića, državni projekat osmišljen da „glumi“ opoziciju i na izborima preuzme glasove „zelenih“ pokreta

„Dozvolite da se poslužim jednom šalom ili vicem uz izvinjenje zbog njegovog kraja… Osoba A, ko ste vi? Ja sam predsednik najjačih ’zelenih’ u Srbiji. Osoba B, ko ste vi? Ja sam predsednik najjačih ’zelenih’ u Srbiji. A onda pitaju mene, a ja kažem – pa jebem li ga, ko sam onda ja? Razumete šta hoću da vam kažem?”, ovako je nedavno za BIRN govorio Đura Vlaškalić, u tom trenutku još uvek predsednik Saveza 90/Zelenih Srbije, objašnjavajući kako doživljava kvalifikacije da je njegova partija zapravo podmetačina režima osmišljena za dodatno sluđivanje birača uoči predstojećih izbora. “Mislim, danas svi pričaju da su jedini pravi ’zeleni’ i da su najjači ’zeleni’, a jedino mi obuhvatamo i Zelenu stranku i Zelene Srbije i sva udruženja, da vam ne nabrajam, mislim možete ih naći i sami“, rekao je tada Vlaškalić.

U međuvremenu je, kako je predstavljeno na konferenciji za novinare održanoj u sredu 26. januara, izabran novi predsednik Saveza 90/Zelenih Srbije. Stevan Vlajić, dosadašnji potpredsednik stranke, poznatiji u javnosti kao kreator kampanje Belog Preletačevića za izbore 2017, izabran je za novog lidera, iako je Đura Vlaškalić prethodno u dva razgovora sa novinarkom BIRN-a odbacio mogućnost da bude smenjen. I nije, ispostaviće se, to bila jedina njegova loša prognoza ili netačna informacija koju je saopštio za BIRN tokom rada na ovom tekstu.

^{Bivši i sadašnji predsednik Saveza 90/Zelenih Srbije, Đura Vlaškalić i Stevan Vlajić
Foto: sajt Savez 90/ Zeleni Srbije, facebook}

Savez 90/Zelenih Srbije medijski se aktivirao kao nova politička stranka negde krajem proleća prošle godine prestavljajući se kao neka vrsta ujedinitelja svih „zelenih“.

Zbog te najave kao i informacija da širom Srbije već otvaraju kancelarije, što ne uspevaju ni mnogo iskusnije i uticajnije partije, ta politička organizacija je od samog početka izazivala kontroverze u javnosti čiji deo ocenjuje da je Savez 90/Zelenih Srbije osnovan kao pandan pokretima koji predvode ekološke pobune u Srbiji, poput pokreta Aleksandra Jovanovića Ćute, ali i brojnih drugih koji su digli glas, i to ne samo protiv kopanja litijuma u Srbiji.

Zato je BIRN pokušao da sazna ko su ljudi koji su osnovali tu stranku, na koji su je način osnovali i registrovali, gde im je sedište, koliko imaju odbora, kakve su im aktivnosti, sarađuju li sa pokretima koji poslednjih meseci organizuju masovne proteste i blokade.

Ispostaviće se da to nije bio jednostavan zadatak koji se može saznati jednostavnim klikom na internet stranici te partije. Od pre nekoliko dana sajt stranke nije u funkciji, jer je trenutno u procesu ažuriranja.

Dok je bila u funkciji, na internet strani te partije nisu se mogli naći ni podaci o stranačkim funkcionerima i njihove biografije. Iz par izjava pojedinim medijima, mogli smo da saznamo da se na funkciji potpredsednika te stranke nalazi Nenad Milić, nekada član Demokratske stranke i zamenik ministra policije u Vladi Zorana Đinđića, potom istaknuti funkcioner LDP-a Čedomira Jovanovića i bivši suprug Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije.

^{Nenad Milić, potpredsednik Saveza 90/Zelenih Srbije Izvor: N1}

Razgovori sa nekim od vodećih ličnosti partije koji su vođeni krajem prošle i početkom ove godine, bili su pomalo neobično iskustvo. Ono što smo od njih saznali pobuđuje dodatne sumnje u istinitost informacija koje su nam saopštene i u iskrenost ideje koju u javnosti promovišu – jedinstvo svih „zelenih“ pokreta.

Teško je zamisliti da takvu ideju realizuje partija koja to jedinstvo, reklo bi se, ne može da obezbedi ni u sopstvenim redovima. Naime, tokom razgovora sa pojedinim ličnostima Saveza 90/Zelenih Srbije, autorka ovog teksta dobijala je kontradiktorne i različite informacije u vezi sa osnivanjem stranke, ali je bila i svedok unutrašnjih sukobljavanja oko mogućeg izbora novog predsednika, kao i osporavanja aktuelnih pozicija i nadležnosti pojedinih funkcionera unutar partije.

Osnivanje preregistracijom već postojeće partije

Na talasu buđenja ekološke osvešćenosti građana Srbije, isplivali su brojni zeleni pokreti, inicijative, udruženja, partije… Neki su odranije poznati, pojedini manje-više nepoznati, a nekolicina je zbog svojih aktivnosti u borbi protiv kopanja litijuma stekla značajanu podršku građana…

Neke organizacije i partije videle su ovo buđenje građana kao šansu da participiraju na inače haotičnom srpskom „tržištu“ prekobrojnih političkih subjekata. Kako u svemu tome prepoznati ko je u svojim namerama iskren, a ko je lažnjak?

Usred tog ekološkog cunamija, ustanaka i brojnih protesta širom Srbije, krajem proleća prošle godine pojavila se i politička partija Savez 90/Zelenih Srbije. Iako su u oktobru prošle godine postojali tek nešto više od četiri meseca, oni su tada već najavili svoje učešće na predstojećim parlamentarnim, predsedničkim i izborima za Beograd. U istom tom oktobru su već učestvovali i na lokalnim izborima u Negotinu, gde su prešli cenzus sa skoro 3,5 odsto osvojenih glasova, dok su u Mionici bili blizu cenzusa.

Osnivanje političke stranke nije ni lak ni jeftin posao. Da bi se partija upisala u registar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave potrebno je, između ostalog, da dokaže da uživa podršku određenog broja građana. Zbog toga je za registraciju neophodno prikupiti najmanje 10.000 potpisa državljana Srbije. Svaki potpis overava se kod notara, a prema cenovniku javnih beležnika, samo za to je potrebno više od 30.000 evra.

Verovatno je i to jedan od razloga zbog kog brojne političke organizacije, pa i one „zelene“, svoje programe i ciljeve sprovode organizovane kao pokreti, udruženja, inicijative.

Savez 90/Zelenih Srbije nije krenuo tim putem, nego se na političkoj sceni pojavio kao politička partija. Ipak, iako registrovan kao partija, ovaj savez je izbegao da svoj kredibilitet potvrdi kroz prikupljanje potpisa 10.000 građana, već je taj status stekao preregistracijom već postojeće političke partije – Konzervativne stranke.

Iz dokumenata koja je na zahtev BIRN-a dostavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, proizilazi da je u maju prošle godine Savez 90/Zelenih Srbije nastao tako što je preuzeo već ranije osnovanu i u registar upisanu Konzervativnu stranku, promenio joj ime, zakonskog zastupnika i adresu sedišta stranke, promenio statut i program. Promenjeno je dakle sve, osim rednog broja pod kojim je partija upisana u registar (88), matičnog broja i PIB-a.

Drugim rečima, Savez 90/Zelenih iskoristio je jedno pravno lice i 10.000 potpisa građana koji su nekad davno osnovali neku sasvim drugu političku stranku, koja je prema podacima iz registra, pod brojem 88 bila upisana još 2012.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da je istorija političke stranke registrovane pod brojem 88 daleko komplikovanija. Naime, pod tim istim brojem u registru je bila upisana i Aktivna Srbija Dušana Janjića, kao i Nova socijaldemokratija, čiji je predsednik takođe bio Janjić.

Iako bi podaci o registraciji jedne političke stranke trebalo da budu transparentni i laki za praćenje, BIRN-ovo istraživanje je pokazalo da to nije baš tako. Naime, u registru političkih stranaka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koji je dostupan na sajtu tog ministarstva, mogu se pročitati samo podaci o trenutnom nazivu upisane partije, broj pod kojim je upisana u registar, adresa sedišta stranke, ime zastupnika. Tu je i datum osnivanja stranke, koji, međutim, ne označava datum osnivanja stranke koja je trenutno upisana u registar, već prve stranke koja je ikada osnovana pod tim brojem, a koja je tokom vremena, zahvaljujući zakonu koji je to dopustio, menjala nazive, predsednike, statute i programe.

U ovom konkretnom slučaju, u izvodu iz registra političkih stranaka stoji da se pod rednim brojem 88 nalazi politička stranka Savez 90/Zelenih Srbije osnovana 12. februara 2012. godine i upisana u registar iste godine 28. marta, sa sedištem u ulici Vladimira Popovića 50/412 u Beogradu, čiji je zastupnik Đura Vlaškalić.

U konkretnom slučaju, dakle, građanin koji bi želeo da se obavesti o partiji Savez 90/Zelenih Srbije, stekao bi utisak da je reč o političkoj organizaciji koja u Srbiji deluje već 10 godina, iako to nije tačno, jer je ta stranka nastala tek pre osam meseci, što se iz javno dostupnog registra ne vidi, čime se birači mogu dovesti u zabludu.

Znajući da je partija osnovana nedavno, a ne pre 10 godina, pokušali smo da saznamo koju je partiju preuzeo novosnovani “zeleni” savez i iskoristivši potpise građana pribavljene nekada davno za drugu stranku.

Prema informacijama do kojih smo došli iz razgovora koji smo poslednjih dana prošle godine vodili sa Đurom Vlaškalićem, dojučerašnjim predsednikom Saveza 90/Zelenih Srbije, određenu ulogu u osnivanju te zelene partije imala je i Aktivna Srbija Dušana Janjića, što je on i potvrdio u razgovoru za BIRN.

Naime, čekajući da nam iz nadležnog ministarstva stigne zvanična dokumentacija o osnivanju stranke Savez 90/Zelenih Srbije, BIRN je u Agenciji za privredne registre potražio godišnji finansijski izveštaj za pravno lice sa matičnim brojem i PIB-om koji danas ima pomenuti „zeleni“ savez. Pronašli smo da je poslednji finansijski izveštaj objavljen za 2018. godinu i da se odnosi na političku partiju Aktivna Srbija. Nakon toga nije objavljen više nijedan finansijski izveštaj.

Kako u tom trenutku još nismo bili dobili dokumentaciju iz ministarstva o osnivanju novih „zelenih“ iz kog smo docnije saznali da su se osnovali preregistracijom Konzervativne stranke, pitali smo bivšeg zastupnika Aktivne Srbije Dušana Janjića, inače sociologa koji je poznat i kao jedan od osnivača Foruma za etničke odnose, da li je i pod kojim uslovima predao partiju novim „vlasnicima“ iz Saveza 90/Zelenih koji su joj promenili ne samo ime, adresu i zastupnika, već i političku orijentaciju, i da li je za taj potez tražio odobrenje organa stranke Aktivna Srbija.

^{Dušan Janjić, bivši predsednik Aktivne Srbije Izvor: N1}

Janjić je rekao da je njegova namera bila da Aktivna Srbija prestane sa radom i da je on želeo da se ona briše iz registra sa pozicije broj 88, ali da je jedna struja u stranci, međutim, predlagala da se Aktivna Srbija ne briše iz registra, već da se ustupi „zelenima“ da se umesto nje upišu u registar.

“Ja samo znam da smo mi imali tu Skupštinu, gde smo doneli odluku da Aktivna Srbija prestaje da radi i podržali smo inicijativu jedne grupe bivših članova i nekih novih da se oni (Savez 90/Zelenih, prim. aut.) registruju, i mislim da su se registrovali kao pokret i to je bila njihova inicijativa i to je vodio neki Vlaškalić, samo prezime znam (Đura, predsednik Saveza 90/Zelenih, prim. aut.). Ali ljudi koji su bili spona su ljudi koji su s nama sarađivali iz doba kada sam ja sa Vukom Obradovićem (pokojni general JNA, prim. aut.) pravio Socijaldemokratiju. Darko Obradović (sin Vuka Obradovića, prim. aut.) i ovi su bili inicijatori da se to tako uradi”, kaže Janjić za BIRN i objašnjava da je Aktivnu Srbiju trebalo zatvoriti, jer se suočavala sa brojnim problemima.

“Ideja je bila ili da potpuno zatvorimo stranku ili da je neko preuzme, jer je u tom momentu bio jedan realan problem. Aktivna Srbija je, naime, bila u nekoliko opština u vladajućoj koaliciji (sa SNS-om i SPS-om, prim. aut.), a vi znate ljudi nisu pristali da im se ukine identitet. Zbog toga smo mi formalno napravili kraj stranke Aktivna Srbija sa mogućnošću da ako njihovi partneri prihvate da oni nastave do kraja mandata da ne bi izazvali vandredne lokalne izbore, a ovi (Savez 90/Zelenih) su se odmah registrovali, imali su svoju Skupštinu, ja ne znam, mislim u Novom Sadu. Iskreno da kažem, za mene je to bio kraj, jer u Srbiji nema uslova za višepartijski sistem”, kaže Janjić i objašnjava da je za funkcionisanje političke partije u Srbiji potrebno mnogo novca.

“Odmah da vam kažem, u Srbiji niko ne može da drži stranku ako nema 80 odbora i ako nema najmanje na mesečnom nivou 150.000 evra, pa izračunajte to, plus kampanja. Dakle, to je enormni novac. Ja sam lično shvatio poruku da sam ja nepoželjan i za jedne i za druge, bojali su se mojih međunarodnih veza i onda je bilo najbolje da učinimo taj čin. Niko iz stranke nije želeo da preuzme da vodi stranku i onda smo rekli – u redu, ugasićemo, pa ko želi da nastavi politikom da se bavi”, zaključuje Janjić pojašnjavajući još jednom da su spona sa Vlaškalićem iz Saveza 90/Zelenih bili ljudi koji su sa njime sredinom devedesetih godina prošlog veka osnivali tadašnju Socijaldemokratiju. Političku biografiju Dušana Janjića možete pročitati ovde.

Kakva je uloga Aktivne Srbije u osnivanju Saveza 90/Zelenih Srbije

O ulozi Aktivne Srbije u osnivanju Saveza 90/Zelenih Srbije pitali smo i zastupnika i Đuru Vlaškalića, u momentu kada je još uvek bio predsednik stranke i potpredsednika stranke Nenada Milića.

Prvo smo razgovarali sa Nenadom Milićem, jer nam je u toj stranci sugerisano da razgovaramo sa nekim od potpredsednika. Naime, portparolka Biljana Živković je u prvom razgovoru za BIRN rekla da će partija ubrzo nakon novogodišnjih praznika dobiti novog predsednika, pa da bi bilo dobro ili da sačekamo da se taj izbor završi ili da razgovaramo sa nekim od pet potpredsednika, koliko ih, kako kaže, partija ima.

Milić je, međutim, za BIRN rekao da on detalje u vezi sa registracijom stranke ne zna, jer se to dešavalo pre nego što se on priključio stranci. „Ja sam se priključio relativno skoro, a to se dešavalo pre skoro godinu dana, tako da ja to ne znam“.

Na pitanje da li to znači da ne zna na koji je način nastala stranka čiji je potpredsednik, odgovara: „Znam da je nastala pridruživanjem raznih stranaka, dakle znam kako je politički nastala, a kako je tehnički, to stvarno ne znam. Kako je nastala – promenom imena, političkim udruživanjem više drugih organizacija, ali to je u skladu sa zakonom koliko znam“.

Iako je tačno da promene ovakvog tipa nisu nezakonite, jer zakon nijednom odredbom to ne zabranjuje, ipak se postavlja pitanje da li se na taj način dovode u zabludu potencijalni birači, budući da partija nije osnovana u zakonom predviđenoj proceduri prema kojoj je neophodno prikupiti 10.000 potpisa, već su za registraciju praktično preuzeti potpisi pribavljeni davno, radi osnivanja neke sasvim druge političke stranke.

„Ako se neka stranka preimenovala, ujedinila se sa nekim drugim strankama i pokretima, promenila ime, ne znam šta je tu sporno. I nikakva to zabluda za birače nije, i promena programa i statuta, sve je u skladu sa zakonom“, smatra Milić.

I Dušan Janjić za BIRN odbacuje moguću odgovornost za dovođenje birača u zabludu. Ako je i ima, kaže, ona je na “terenu” onih koji su joj promenili naziv.

“Mi smo održavanjem glavnog odbora i kongresa se izjasnili da Aktivna Srbija prestaje da radi i time je prestala obaveza prema osnovačima, osim dve grupe osnivača koji su hteli da nastave do lokalnih izbora, i nastavili su u Kanjiži i u Leskovcu da deluju kao Aktivna Srbija, jer su oni bili izabrani pod tim imenom. Na izborima ovim poslednjim niko nije išao sa imenom Aktivna Srbija. To je diskontinuitet, pravni, politički, kakav god hoćete”.

Nakon razgovora sa Nenadom Milićem, uspeli smo, ali ne preko stranke, da stupimo u kontakt i sa tadašnjim predsednikom partije Đurom Vlaškalićem, koji je imao više informacija u vezi sa ulogom Aktivne Srbije u osnivanju Saveza 90/Zelenih Srbije, ali je bio iznenađen izjavom portparolke Živković da u stranci traju pripreme da se on zameni novim predsednikom.

^{Đura Vlaškalić, doskorašnji predsednik Saveza 90/Zelenih Srbije
Izvor: Savez 90/Zelenih Srbije arhiva}

„Hm… pa mislim, kako da vam kažem, ona nije portparol stranke i nema ovlašćenja da daje takve izjave, a svakako smo mislili da napravimo posle Nove godine nekakav kongres, pa ćemo videti šta će da se dešava i kako će sve članice da reaguju i šta ćemo se dogovoriti. Dakle, mi nismo liderska stranka i nismo nešto što je zakucano na mene lično, tako da ćemo videti o čemu se radi“.

Na pitanje da li zna zbog čega postoji ideja da se izabere nov predsednik, Vlaškalić je ponovio da Živkovićeva nije portparol. „Ali to su neke izjave bez ovlašćenja, pa sad vi tumačite kako hoćete“.

Na našu opsaku da je i potpredsednik Milić potvrdio za BIRN da je u toku izbor novog predsednika, ali da nije hteo da govori više o tome, Vlaškalić u razgovoru vođenom krajem decembra odgovara: „Pa ne znam kako on može da govori mimo predsednika, ali to je isto njegova stvar. Tako da nije ništa, mi nismo liderska stranka, kako se budemo dogovorili, tako će biti“.

O pitanjima u vezi sa uslovima pod kojima je stranka Savez 90/Zelenih Srbije osnovana, Vlaškalić je rekao da je takvo pitanje nije uobičajeno.

„Malo su to neuobičajena pitanja, jer je to stvar jedne političke organizacije, ali nije bitno, nije tu ništa tajna… U Savezu 90/Zelenih Srbije okosnicu čine ljudi koji su bili oko mene decenijama, a ako govorimo o Vojvodini odakle sam ja, i gde imamo možda i najjače uporište, to su, pre svega, ljudi iz Otpora. Dušan Janjić je nekada bio predsednički kandidat Otpora, to morate da znate. To da li ćemo se mi ovako zvati, kako ćemo se organizovati,… Naša odluka je bila da ljudi koji su činili te političke grupacije, da napravimo jedan savez koji će se baviti čistom zelenom politikom. Eto“, kaže Vlaškalić za BIRN.

Zanimalo nas je i zašto su odlučili da se registruju baš kao partija, da li su za preuzimanje već postojeće partije platili neku naknadu, kao i zašto nisu pokušali da prikupe tih 10.000 potpisa kako predviđa zakon i na taj način pokažu svoj kredibilitet i snagu.

„Sad ću da vam kažem nešto – mi nismo morali da prikupljamo te potpise i sada, jer stranke koje su u to ušle sa nama, one već imaju taj kredibilitet. Da li znate da su sa nama Zelena stranka i Zeleni Srbije, koji su registrovani? Mi smo mogli da se priključimo tome svemu, ali mi smo rešili da napravimo jedan širi front. Ne radi se tu o preregistraciji iz nekog interesa – kao što ste rekli da li smo dali neku naknadu, nismo dali ništa. Radi se o grupaciji ljudi koji se kreću u okviru tih stranaka i zajedno promišljaju. Dakle, Savez 90/Zelenih Srbije je malo kompleksniji, to sam malopre rekao, on obuhvata sve već postojeće stranke koje će ili ugasiti svoj suverenitet i priključiti se. Rekao sam vam, te stranke su u svom razvoju došle do nekog maksimuma i to je stvar političke strategije“, kaže Vlaškalić za BIRN.

Pitali smo i da li su za takav način osnivanja stranke imali nekakvu odluku organa njihove organizacije ili stranke čijom su preregistracijom nastali.

„Pa naravno, ne bi nam ministarstvo registrovalo. Mi smo pod velikom lupom. Mi smo, gospođo, prokazani kao jedna opoziciona grupacija, ja vam sad otvoreno pričam…. Preživeti, a zvati se pokret, zvati se Savez zelenih Srbije ili ovo ili ono, preživeti svu torturu ove vlasti i smicalice, to je gotovo nemoguće i možda se tu krije neki odgovor, a vi sad procenite”, kaže Vlaškalić i ponavlja da na njemu nije da otkriva “strategiju borbe protiv režima”. Detaljnije o njegovom političkom delovanju možete pročitati na ovom linku.

Šta kažu zvanična dokumenta

Ubrzo, međutim, posle ovog prvog razgovora sa Vlaškalićem, prvih dana nove godine, BIRN je dobio traženu dokumentaciju iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave o osnivanju Saveza 90/Zelenih Srbije iz koje se moglo videti da je Savez nastao preregistracijom Konzervativne stranke, a ne Aktivne Srbije, što Vlaškalić u pomenutoj izjavi BIRN-u nije ni pomenuo.

Stigla su nam dva dokumenta u kojima su zabeležene promene podataka Konzervativne stranke upisane pod brojem 88 u Registru ministarstva – prva o zastupniku i sedištu stranke, a druga i o njenom nazivu, programu i statutu.

U prvom rešenju od 1. jula 2020. godine za novog zastupnika tadašnje Konzervativne stranke upisan je Đura Vlaškalić, dok je izbrisan prethodni Dejan Novaković.

O pomenutoj Konzervativnoj stranci internet „pamti“ jako malo ili gotovo ništa.

Za novu adresu sedišta stranke, istim rešenjem, upisana je ulica Vladimira Popovića 50 stan 412 na Novom Beogradu. Prema podacima iz Katastra nepokretnosti se može videti da je taj stan u vlasništvu Bogoljuba Pješčića.

Pješčić je široj javnosti postao poznat kada je u martu prošle godine upao u TV N1 i nasrnuo na radnika obezbeđenja tražeći da se vidi sa menadžmentom United media. Kako je tada rekao taj radnik obezbeđenja, reč je o čoveku koji je ranije bio saradnik kompanije. Pješčić je, inače 2019. pretio tadašnjem direktoru N1 Jugoslavu Ćostiću i nedavno preminulom uredniku Bete Draganu Janjiću. Kako je objavila TV N1, reč je o čoveku koji se lažno predstavljao kao saradnik Donalda Trampa i novinar Brajt-barta. Prilikom upada u N1, predstavio se kao službenik Vlade SAD, što je ambasada te zemlje u Beogradu demantovala.

U drugom rešenju Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave od 18. maja 2021. godine upisane su promene naziva Konzervativne stranke, koja je preimenovana u Savez 90/Zelenih Srbije, a promenjeni su i program i statut stranke. Kao sedište stranke upisana je ista novobeogradska adresa, ali ovoga puta u stanu broj 410, koji u katastru ne postoji.

Tajne i laži

Nakon što smo dobili zvanična dokumenta koja su otkrila neke nove činjenice, o kojima Vlaškalić tokom prvog intervjua nije govorio, ponovo smo ga pozvali kako bi nam razjasnio preregistracijom koje stranke je zapravo nastao Savez 90/Zelenih i kakva je uloga Konzervativne stranke, a kakva Aktivne Srbije u njegovom osnivanju.

BIRN: U prošlom razgovoru ste mi rekli i potvrdili da je promena izvršena preregistracijom Aktivne Srbije Dušana Janjića. Je l’ tako?

Vlaškalić: „Da, da“.

Nakon ove potvrde zamolili smo Vlaškalića da nam kaže šta je onda tačno, to što je rekao za BIRN u prvom razgovoru ili ono što piše u dokumentu ministarstva, ali i dalje nismo došli do konkretnog odgovora.

„Pa ne mogu, ja… ja vam to mogu objasniti da se vidimo usmeno. Ja sam rekao, tu se radi o stvarima koje su stvar percepcije načina političke borbe. Znate… Mislim tu su neke stvari koje su, ja sam prošli put rekao, ovaj, nadam se da vi ne radite sve ovo zarad interesa režima, kao što ni ja ne radim… Ja ne mogu da vam objašnjavam neke poteze koje imaju političke stranke zarad načina i uopšte ponašanja, postupanja i kao kad bi vam objasnili neke sledeće naše poteze sad, svako ima svoj cilj, naša stranka ima takođe svoj cilj, on nikako nije u skladu sa ovim režimom, ja ne mogu da vam objašnjavam neke te poteze. Mogu da vam ispričam nešto ex officio kad se vidimo ili tako nešto, ali ne mogu ništa da vam objašnjavam šta su stvari taktike političke borbe, percepcije, načina prikazivanja, načina, mislim eto o tome se radi…“.

Na primedbu novinara BIRN-a da ovde nije reč o taktikama i strategijama borbe, već o elementarnim informacijama o načinu nastanka jedne stranke koja je od interesa za javnost, Vlaškalić je dao kratak odgovor.

„Pa dobili ste, dobili, mislim taj ste papir dobili. Po tom papiru se vladajte“.

BIRN: Ali, kakva je onda uloga Aktivne Srbije koju ste mi pominjali?

Vlaškalić: „Pa nikakva… Eto, kažem vam, dobili ste papir. Sve što bih vam dalje objašnjavao, bilo bi ono što sam vam prethodno rekao“.

BIRN: Znači nije tačno da ste imali bilo kakav kontakt sa Dušanom Janjićem? Prošli put ste mi drugačije rekli.

Vlaškalić: „Rekao sam vam nešto drugo, rekao sam vam da je Dušan rekao da je on bio naš kandidat itd itd. To je nekakav sled gde imate sve živo ne samo mene… ali to je, kažem vam, taktika, to je stvar taktike i političke borbe, i to je zaista jedan mučan proces i jedna mučna situacija u kojoj se mi nalazimo stalno pokušavajući da mi bilo šta uradimo pod ovim režimom. Sad vi mene shvatili kako hoćete ili preneli kako hoćete. Ja sam i sa ovim što sam vam rekao bio previše otvoren“.

BIRN je nakon ovog razgovora od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave zatražio svu dokumentaciju koja postoji u njihovom registru, od osnivanja prve političke partije pod brojem 88 tog registra 2012. godine, do današnjeg dana. Dokumenta do danas nismo dobili jer je ministarstvo, po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja, zbog obimnosti dokumentacije zatražilo produžetak roka na 40 dana. Taj rok ističe polovinom februara.

U drugom razgovoru sa Vlaškalićem vođenim početkom ove godine, nastojeći da saznamo pozadinu ove specifične „trgovine“ političkim partijama, zamolili smo i za koju informaciju više o Konzervativnoj stranci, jer o njoj javno dostupnih podataka gotovo da nema.

„Pa govori vam šta je bila, eto… Ja vam govorim sad četvrti put vam ponavljam da je to bio deo strategije i taktike, pa sad vi kako hoćete da shvatite, napišete i prenesete, ja niti šta krijem, niti… Kako da vam kažem, šta god da uradim u životu, to mora da bude u skladu sa mojim moralnim načelima, pa da onda to shvate i ostali ljudi koji su ceo život oko mene i onda to dalje rade, eto“.

Pitali smo i koja je adresa sedišta stranke tačna, da li se nalazi u stanu 412 novobeogradske adrese Vladimira Popovića 50, koji se vodi na Bogoljuba Pješčića ili u broju 410 koji nije zaveden u katastru.

Vlaškalić odgovara da je to verovatno nekakva greška. „Ne, ne vodi se, to je zgrada neka, kakav Bogoljub Pješčić“.

BIRN: U registru Političkih partija, piše stan 412.

Vlaškalić: „Ne ne, to je pogrešno, to ima čitav niz lokala“, zaključio je naš sagovornik, rekavši da se stranka nalazi u jednom od tih lokala, ali nije precizirao u kom.

„To je verovatno zaista neka greška, ne znam šta da vam kažem. Mi koristimo infrastrukturu Zelene stranke, Zelenih Srbije i Saveza 90 i koristimo infrastrukturu mnogi nevladinih organizacija „zelenih“ koje imaju svoje prostorije, tako da mi na takav način razvijamo i to nije tajna… Znači Savez 90/Zelenih je mnogo šire od te jedne stranke koja je registrovana tako kako je registrovana“.

U daljem toku razgovora, pokušavajući da saznamo o tim budućim promenama koje je Vlaškalić pomenuo, pitali smo i da li se u međuvremenu, od našeg prvog razgovora, dogodilo nešto novo u postupku promene predsednika Saveza 90/Zelenih Srbije. Umesto konkretnog odgovora, naišli smo na pokušaj uvlačenja autora ovog teksta u, pokazaće se, loše i neraščišćene unutarstranačke odnose.

Vlaškalić je odgovor započeo informacijom da se trenutno u vezi sa izborom predsednika ne događa ništa.

„Trenutno ništa, ja sam vam rekao da tu ima nekih ljudi koji se predstavljaju kako se predstavljaju, između ostalog kao portparoli i kao vaši prijatelji! Aahahha, vaši lični prijatelji“.

Na iznenađeno pitanje novinarke BIRN-a “Kao ko? Moji prijatelji?”, Vlaškalić je kazao da je nakon našeg prvog razgovora pozvao koleginicu koja se predstavila kao portparol Saveza, Biljanu Živković i da je pitao u vezi sa njenom izjavom o izboru novog predsednika stranke koju je dala za BIRN.

„Pa ona kaže da ste vi njena lična prijateljica. I ja kad sam je pitao zašto ste to rekli, ona je rekla ja imam pravo da kažem svojoj ličnoj prijateljici šta ja hoću“.

Na opasku novinarke BIRN-a da se sa gospođom tom prilikom prvi put čula u životu, da je dobila njen telefon kao portparola stranke, pitala je da li je portparol, a ona to potvrdila i izjavila to što je izjavila, Vlaškalić je autorki ovog teksta poručio da treba da raščisti to sa Živkovićevom, jer se ona poziva na lična prijateljstva. Nastavak razgovora u priličnoj meri je razgolitio „ozbiljnost“ ove političke partije i njen odnos prema javnosti.

^{Biljana Živković, osoba zadužena za saradnju sa medijima Saveza 90/Zelenih Srbije Izvor: Facebook}

Nastavak razgovora sa Vlaškalićem i portparolkom stranke možete pročitati na ovom linku.

Nakon informacije o izboru Vlajića za novog predsednika ove partije, ponovo smo pozvali Đuru Vlaškalića, ali on nije odgovorio na naš poziv.

Ko je novi predsednik stranke

Iako se u registru političkih stranaka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kao zastupnik stranke i dalje vodi Đura Vlaškalić, Savez 90/Zelenih Srbije je u sredu, 26. januara ipak predstavio svog novog predsednika. Reč je o dosadašnjem potpredsedniku stranke Stevanu Vlajiću.

^{Konferencija za novinare 26. januar 2022: predsednik Stevan Vlajić (za govornicom) i potpredsednici stranke Nenad Milić, Tatijana Vasović – Novosel i Milan Lešnjak. Izvor: Savez 90/Zelenih Srbije}

Vlajić je javnosi poznat odranije kao tvorac kampanje Belog Preletačevića koji je na predsedničkim izborima 2017. dobio 9,5 odsto glasova. Ubrzo su se posle tih izbora mogle čuti optužbe da je reč zapravo o Vučićevom čoveku instaliranom da odvuče određeni broj opozicionih glasova.

BIRN nije prisustvovao konferenciji za novinare jer iz stranke nismo dobili poziv za taj događaj. Konferencija za medije održana je u sedištu stranke u ulici Kralja Milana 7, koja nije, inače, u registru političkih partija upisana kao adresa te partije.

U saopštenju pisanom nakon te konferencije, navodi se, između ostalog, da je Vlajić predstavio novo predsedništvo i najavio pojačanja na mestima potpredsednika.

“Pored toga, izrazio je spremnost na prirodnu saradnju sa drugim organizacijama zelene orijentacije, pre svega sa Ne davimo Beograd, i ostalim grupacijama tog bloka, u cilju stvaranja jedinstvene zelene liste i kreiranja jake infrastrukture na teritoriji Grada Beograda i cele Republike Srbije, jer je to jedini način da se odgovori na izborne izazove – nedostatak slobodnih medija i funkcionersku kampanju vladajuće stranke”.

U vezi sa tom najavom, saopštenjem se oglasio pokret Ne davimo Beograd, kojim se odbacuju namere novog predsednika Saveza 90/Zelenih Srbije, nazivajući tu organizaciju lažnom.

“Pokret Ne davimo Beograd upozorava javnost na formiranje lažnih zelenih političkih stranaka, organizacija i pokreta koji za cilj imaju zbunjivanje birača i skretanje glasova koalicije MORAMO“, navodi se u saopštenju i dodaje da „naprednjački režim nema odgovor na veliku podršku građana autentičnoj zeleno-levoj koaliciji MORAMO i zato želi da plasira svoje lažne zelene u vidu organizacije Savez90/Zelenih Srbije”.

I Ne davimo Beograd napominje da je organizacija Savez90/Zelenih Srbije u stvari preimenovana Konzervativna stranka koja nikada do sada nije učestvovala na izborima.

„Specifično za ovu organizaciju je to što je u nju za samo par meseci upumpan ogroman novac za iznajmljivanje i brendiranje prostorija u velikom broju gradova, a plaćaju i veoma skupe reklame i plasiranje poruka kod influensera na društvenim mrežama. Osnovna uloga ove partije je da otkine deo glasova istinskim zelenim opcijama u Srbiji, i tako obezbedi dugovečniji opstanak na vlasti Srpskoj naprednoj stranci“, navode iz Ne davimo Beograd.

Inače, na konferenciji za novinare Vlajić je najavio i da će do 15. februara biti doneta konačna odluka o kandidatima za gradonačelnika, nosiocu parlamentarne liste i predsedničkom kandidatu te partije na predstojećim izborima.

Kako se navodi u saopštenju, Vlajić je predstavio je i svog novog najbližeg saradnika, Mijata Kostića, kog je označio kao svog novog savetnika zaduženog za međunarodne odnose i dugogodišnjeg saborca. Mijat Kostić je viši analitičar u organizaciji Novi treći put koju je 2017. osnovala “grupa mladih entuzijasta u Srbiji, s ciljem da ponudi novi pristup političkoj analizi u eri desnog i levog populizma”.

Sumnje u iskrenost ideje

Iako je sporadičnim saopštenjima podržavao ekološke proteste koji su se održavali poslednjih meseci, Savez 90/Zelenih Srbije nije učestvovao na protestima.

Milić za BIRN kaže da se nisu priključili zato što ih oni nisu ni organizovali.

„Zato što bi to bilo politički nekorektno da se u proteste koje je neko drugi organizovao mi trpamo. Mi sarađujemo sa dosta ekoloških udruženja i neka su vrlo aktivno učestvovala u svemu tome, ali ona koja su na terenu to radila, mi kao stranka nismo učestvovali u organizaciji i smatrali smo to nepotrebnim i nekorektnim, to bi bio pokušaj preuzimanja protesta, tako da ono što smo mi mogliu da damo, to je podrška koju smo dali. Učestvovale su neke lokalne organizacije, ali to su one koje su odranije aktivno učestvovale i one su učestvovale na blokadama, ali mi kao stranka ne znam šta smo više mogli da uradimo“.

Slično je bilo i Vlaškalićevo objašnjenje.

„Mi nismo pozivali da se ide na proteste otvoreno, ali smo bili deo protesta. Mi nismo sprečavali ljude, ja sam čak lično učestvovao u Novom Sadu, naši su imali nešto u Boru. Mi nismo isticali svoja obeležja, nismo želeli da preuzmemo taj protest, sad je to organizovao Kreni-promeni, a mi sad to preuzimamo. Mi u taj rizik nismo ulazili i nećemo ulaziti. To nije nešto što smo mi bili izvorno pozvali, i da se mi time kitimo“.

Sumnju u prave namere Saveza 90/Zelenih Srbije partije bacilo je i saopštenje Evropske zelene partije koja je u oktobru prošle godine pozdravila događaje u Srbiji praćene porastom glasa građana, civilnog društva i političkih aktera protiv iscrpljivanja prirodnih resursa i rušenja demokratskih institucija i procesa u Srbiji. U tom saopštenju je navedeno i da Evropski zeleni potvrđuju „izveštaje o lažnim zelenim akterima“ u Srbiji koji koriste njihov i vizuelni identitet drugih evropskih zelenih partija. Dodali su i da su uvereni „da će građani sami prepoznati legitimne zelene aktere“. Na kraju saopštenja zaključuju da su trenutno jedini partneri evropskih zelenih u Srbiji Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Akciona platforma.

Iako su upozoreni da neovlašćeno koriste znak evropskih zelenih partija, sporni znak sa sajta Saveza 90/Zelenih Srbije, nije uklonjen. Za Milića tu nema ničeg spornog.

„Mi smo tim povodom objavili i saopštenje. Prvo nije Evropska zelena, nego nekoliko poslanica Evropskog parlamenta. Ali oni nisu spominjali nas, mada je bilo jasno da su te informacije dobili od nekih zelenih odavde, koji su se ostelili ugroženo, koji su postali zeleni poslednjih par meseci, ali dobro… A što se tiče znaka, to je vrlo prosto, znate. Suncokret na zelenoj pozadini je znak zelenih u pola Evrope, to nije nikakva krađa identiteta, isto kao što je petokraka simbol levih, komunističkih partija. Tako da je to potpuno besmisleno. To je univerzalni znak zelenih. Kao kad bi se Komunistička partija Rusije javila da se buni što Komunisitička partija Kine koristi petokraku. Potpuno besmisleno“, zaključuje Milić.

Ne davimo Beograd je u saopštenju koje su izdali u četvrtak podsetio i na reakciju Evropske zelene partije zbog činjenice da su, kako kažu, ime “Savez90/Zelenih Srbije” i logo „bukvalno i u potpunosti kopirani od nemačkih Zelenih“, u zaključuju da ovo „nije prvi put da se Srpska napredna stranka služi sličnim metodama praveći lažne organizacije koje imaju slično ime kao oni.

^{Uporedni prikaz obeležja nemačkih zelenih (gore) i Saveza 90 / Zeleni Srbije (dole) Izvor: Ne davimo Beograd}

Trgovina strankama – obmanjivanje birača ili potez iz nužde

Savez 90/Zelenih Srbije nije izumitelj osnivanja stranaka preuzimanjem i preregistracijom već postojećih stranaka. Dugačak je spisak onih koje su se u registar političkih stranaka upisale na taj način – koristeći prečicu koja omogućava preskakanje zakonom propisane obaveze da stranka koja se osniva, mora imati 10.000 prikupljenih potpisa svojih pristalica.

Pre njih, tako su osnovani Đilasova Stranka slobode i pravde, Jeremićeva Narodna stranka, Tadićeva Socijaldemokratska stranka, Šapićev SPAS, Stranka moderne Srbije Tatjane Macure…

Iako u tome nema ničeg nezakonitog, politikolog Boban Stojanović za BIRN kaže da je tačno da takav način registracije stranke nije etičan i da može da podstiče korupciju, ali dodaje i da ima razumevanja za takav način osnivanja nove partije jer ih na to podstiče sistem zbog visoke cene overe potpisa koje treba prikupiti.

“To je racionalna odluka ljudi koji novi ulaze u poltiku, mislim na ekonomski aspekt. Nađete partiju koja ne radi i kupite je za mnogo manje novca nego što bi koštalo osnivanje. I ja smatram da postoji podsticaj da se stranke kupuju. I OK to je pogrešno, može da ukazuje na korupciju, znači to je postao i biznis. Ljudi su 2008. ili 2009. preregistrovali stranke, jer nekad je bilo dovoljno samo 100 potpisa i onda smo imali, ja mislim, preko 1.000 političkih stranaka. I povećanjem neophodnog broja potpisa je uveden neki red, ali mislim da je za naše prilike i naše potrebe previsoko postavljena ta lestvica pre svega u finansijskom smislu”, kaže Stojanović.

Ipak, smatra da postoji opravdanje za obavezu prikupljanja 10.000 potpisa za osnivanje stranke, ukoliko bi naknada za overu bila smanjena.

“Tako je, po meni broj od 10.000 nije veliki, možda je čak i mali, sećate se one priče prošle godine oko kandidovanja za izbore, mislim ako ne možete da skupite 10.000 potpisa da se kandidujete, onda šta ćete na izborima, isto i za partije, ali mislim da je novac preveliki”.

Zbog toga se onda neko odlučuje da kupi stranku, jer mu je to jednostavnije, kaže Stojanović.

“Tako da je tu poprilično nesređena situacija, ja razumem ljude koji umesto da daju 50.000 evra na overu potpisa, daju 20 ili 10 ili im neko ustupi stranku i na taj način postanu politički subjekti, ali u tom smislu jeste i pogrešno, nije etički, ali institucije, odnosno sistem kako je postavljen, podstiče to, trgovinu pravnim licima koja su registrovana kao političke partije što opet ne opravdava… ja mislim na primer da ni Narodna stranka ni Stranka slobode i pravde nisu morale to da rade i da su mogle da krenu od početka…. “.

Stojanović dodaje i da je za njega veći problem to što postoji veliki broj poltičkih subjekata koji funkcioniše kao udruženje građana.

“I to je možda čak i više problematično nego kupovina stranaka, jer vi imate političke subjekte koji se registruju kao udruženja građana, koje samo po sebi ne može da ima politički cilj i ne može da učestvuje na izborima, međutim, na račun prima neke donacije, a onda na izbore izlazi kao grupa građana koja nema apsolutno nikakve pravne formalne veze sa udruženjem koje ga kandiduje”.

Zbog toga, zaključuje na kraju razgovora, Srbiji je neophodna “neka temeljna reforma političkog sistema koja bi uzela u obzir sve probleme koji postoje”, ali dodaje i da je veliko pitanje kada ćemo biti spremni na to.

Jelena Veljković
Izvor: Birn, 31. 1. 2022.