...Ja sam dao jedan predlog da, ovaj, naravno, po zakonu mora da bude stotri’es, predlog je da može da se vozi 150, da policija malo toleriše, toleriše, jel kroz Srbiju godišnje...
- Kako mislite da policija malo toleriše!?
Da ne kažnjava od 130 do 150! Da učini malo građanima...
Izvor: Prva TV, 9. 11. 2019.
* * *
Polemika u javnosti oko toga da li će policija na srpskim autoputevima tolerisati brzinu do 150 kilometara na sat ne jenjava. Nakon što se tim povodom oglasila i ministarka Zorana Mihajlović, kategorički odbijajući da mogućnost da do toga dođe, na pitanja "Blica odgovorilo je i Ministarstvo unutrašnjih poslova u čijoj je to i nadležnosti.
- Obaveštavamo vas da će pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova sankcionisati sve vozače koji prekorače ograničenje brzine propisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno koji se na autoputu kreću srednjom brzinom većom od 131 km/h - kratko je i jasno odgovorio MUP na naša pitanja.
U Srbiji "smo se mučili" da sa 60 pređemo na 50km/č u gradovima i naseljima, dok u Japanu, koji ima "bolje ulice, bolja vozila, bolje semafore, sve bolje", to ograničenje iznosi 40 na sat.
- Moram da kažem da je svetski najbezbednija zemlja u saobraćaju Japan, a u glavnom gradu Francuske, koja se svrstava u vrh po bezbednosti, u Parizu, skoro je doneta odluka da je najveća dozvoljena brzina na teritoriji grada 30km/č - objašnjava.
Navodi i da je Francuska od 1975. do 1993. za 50 odsto smanjila broz nezgoda sa smrtnim ishodom, što je bilo rezultat smanjenja maksimalno dozvoljene brzine.
Vujanić napominje i da veća brzina u saobraćaju izaziva veću potrošnju po pređenom kilometru i smatra da je potrebno napraviti i tu analizu - koliko će više goriva da ode u vazduh u vidu izduvnih gasova CO2, SO2, CO, SO, a koji će zagaditi našu životnu sredinu.
Nepoštovanje ograničenja brzine je vrlo pouzdan pokazatelj sklonosti ka saobraćajnim nezgodama. Naime, vozači koji voze prebrzo, prave i druge saobraćajne prekršaje, a svaki treći vozač koji je kažnjen zbog prekoračenja brzine bio je učesnik saobraćajne nezgode. (N. Doder, Državna uprava za puteve Norveške).
Mnogobrojne studije istraživanja su sprovedene sa ciljem da se pokaže odnos između brzine kretanja i saobraćajnih nezgoda. Tako su, rezultati studije istraživanja, čiji su autori (Finch et al., 1994), pokazali da porast prosječne brzine kretanja za 1km/h, dovodi do porasta u broju saobraćajnih nezgoda za 3%.
Prema istraživanju (Nillson, Švedska), kada se prosečna brzina smanji za 1km/h, na putevima kod kojih je brzina ograničena na 120km/h, broj saobraćajnih nezgoda smanjuje se za 2%, dok na putevima sa ograničenjem brzine do 50km/h procenat smanjenja broja saobraćajnih nezgoda je 4%.
Smanjenje prosečne brzine kretanja za 1% dovodi do smanjenja broja sabraćajnih nezgoda sa lakšim povredama za 2%, smanjenja saobraćajnih nezgoda sa težim povredama za 3%, te smanjenja saobraćajnih nezgoda sa poginulim za 4% (Aarts, et al., 2006.). U prilog ovome, govore i druge studije istraživanja, koje pokazuju da se broj nezgoda povećava za 10% (nezgode sa lakšim povredama), do 16% (nezgode sa težim povredama), 22% (nezgode sa poginulim), kada prosečna brzina kretanja poraste za 5km/h (ETSC, Managing Speed, 2010).
Izvor: Agencija za bezbednost saobraćaja - Republika srpska
* * *
Vozači skloni prekoračenju brzine
Nepropisna i neprilagođena brzina prepoznate su kao jedan od faktora doprinosa nastanku saobraćajnih nezgoda. Statistički podaci na nivou Republike Srbije pokazuju da se brzina, kao uticajni faktor, prepoznaje kod jedne trećine svih saobraćajnih nezgoda i kod više od 50% smrtnih ishoda u saobraćajnim nezgodama.
Povećanjem brzine kretanja povećava se i rizik od učešća u saobraćajnoj nezgodi. Prema istraživanjima, smanjenjem srednje brzine za 1 km/h, broj nezgoda se smanjuje za 2–3%, dok povećanjem sudarnih brzina rastu i posledice saobraćajne nezgode.
Osnovni pristup promeni ponašanja vozača sklonim prekoračenju brzine jeste preduzimanje dodatnih mera prevencije, edukacija i represija. Formiranje sistema upravljanja brzinama je osnovni preduslov za delovanje na vozače koji prekoračuju dozvoljenu brzinu.
Biciklisti i motociklisti
U periodu od 2010. do 2013. godine poginulo je 249 biciklista, što je oko 9% od ukupnog broja poginulih, dok motorizovani dvotočkaši (motociklisti i mopedisti) čine 11% od ukupnog broja poginulih.
Komentara: 0