Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević prekinuo je konferenciju za novinare na Niškom univerzitetu nakon što su mu novinari televizije N1 i Južnih vesti postavili pitanja u vezi sa razrešenjem dekana tri niška fakulteta, a na njihovo insistiranje da dobiju odgovor, rekao im je: "Dobili bi odgovor da ste normalni, a niste".
- Nemojte da budete navalantni - nećete da dobijete odgovor nikad više.
ŠARČEVIĆ GURAO MIKROFON NOVINARA N1: DOBILI BI ODGOVOR DA STE NORMALNI, A NISTE (VIDEO)
Zakon garantuje svakome pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Šta su informacije od javnog značaja?
To su one informacije koje su sadržane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna.(čl.2. Zakona).
Zato je pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja u suštini pravo na pristup službenim dokumentima.
Kada postoji opravdan interes javnosti da zna?
Prema Zakonu, opravdan interes javnosti da zna postoji u pogledu svih informacija kojima raspolažu organi javne vlasti. Postoji dakle zakonska pretpostavka, u korist tražioca, o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, pa tražilac ne treba da dokazuje da ima interes za određenu informaciju, niti da dokazuje da je ovaj njegov interes opravdan, jer se po zakonu to pretpostavlja. Organ vlasti ne sme da zahteva od tražioca navođenje razloga za podnošenje zahteva.
Ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, obavezan je da dokaže da bi odavanjem informacija tražiocu, odnosno javnosti, mogao biti ozbiljno ugrožen neki drugi pretežniji takođe legitiman interes, poput interesa bezbednosti zemlje ili privatnosti drugih.
U pogledu tzv.privilegovanih informacija koje se tiču ugrožavanja i zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, organu vlasti nije dopušteno da dokazuje da javnost nema opravdan interes da za njih zna.
Kako se pokreće postupak?
Postupak za ostvarivanje ovog prava se pokreće podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti.
Zahtev se može podneti u pismenom ili u usmenom obliku. Organ vlasti može propisati obrazac za podnošenje zahteva, ali mora razmotriti i zahtev koji nije sačinjen na tom obrascu. Kada se informacija traži usmeno, zahtev se saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama.
Tražilac u zahtevu navodi:
naziv organa vlasti,
svoje ime, prezime i adresu, odnosno sedište ako je tražilac pravno lice,
opis informacija koje se traže i
druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.
Od koga se informacije mogu tražiti?
Informacije se mogu tražiti od bilo kog organa javne vlasti u smislu ovog zakona, koji bi po saznanju tražioca, obzirom na delokrug, trebalo da ima te informacije. Organi javne vlasti su:
svi državni organi ( npr. Narodna skupština, Vlada, ministarstva, sudovi, tužilaštva i dr.)
organi teritorijalne autonomije i organi lokalne samouprave ( npr. Pokrajinsko veće AP Vojvodina, pokrajinski sekretarijati, gradonačenici, predsednici opština, opštinski organi uprave idr.)
organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja ( npr. agencije za poslove privatizacije,telekomunikacije, životne sredine i dr, fakulteti i dr.ustanove, javna preduzeća)
pravna lica koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od napred navedenih organa (npr. ustanove u oblasti kulture, zdravstvene ustanove, državni fondovi itd.).
Katalog organa
Katalog organa javne vlasti u smislu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja
Opšte napomene:
Katalog sadrži podatke o državnim i drugim organima i organizacijama, koji, u smislu člana 3. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) predstavljaju organe javne vlasti na koje se ovaj zakon primenjuje.
U kategoriju organe javne vlasti, u smislu ovog zakona, spadaju:
državni organi, organi teritorijalne autonomije, organi lokalne samouprave, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, (državni organ u širem smislu);
pravna lica koja osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu neki od državnih organa iz tačke 1).
Za izradu Kataloga Služba Poverenika je koristila najrazličitije izvore informacija, obzirom da se nisu svi organi vlasti odazvali zahtevu Poverenika da dostave podatke neophodne za izradu ovog Kataloga. Tako su, osim propisa, za informacije sadržane u katalogu, korišćeni izveštaji i drugi dokumenti organa vlasti, njihove i druge Internet prezentacije. Podaci o pravnim subjektima koji se finansiraju iz budžeta za potrebe ovog kataloga, obezbeđeni su iz Uprave za trezor Ministarstva finansija.
Imajući u vidu napred navedene razloge, postoji mogućnost da Katalogom nisu obuhvaćeni svi subjekti koji se, u smislu ovog zakona, ubrajaju u kategoriju organa javne vlasti. Takođe postoji mogućnost i da neznatan broj sadržanih naslova preuzetih iz Uprave za trezor, najčešće pod nazivom fondovi i sl. na lokalnom nivou, nemaju pravni subjektivitet, te da nisu organ javne vlasti, već predstavljaju budžetsku kategoriju od značaja za raspolaganje sredstvima. Zbog toga Katalog nema konstitutivni već praktični, informativni karakter.
Katalog u ovoj fazi sadrži podatke za 11.083 subjekta, s tim što je zbog napred navedenih razloga, taj broj podložan promeni.
Zbog posebnog statusa AP Kosovo i Metohija, organi vlasti sa teritorije ove pokrajine obrađivani su na republičkom i na lokalnom nivou.
Zbog svega navedenog kao i velikog obima baze podataka sadržanih u Katalogu, Služba Poverenika zadržava pravo na ispravku mogućih grešaka. Iz tih razloga, svaka sugestija u pogledu sadržine Kataloga će biti dragocena i može se dostaviti Službi Poverenika elektronskim putem na adresu: office@poverenik.rs, ili putem pošte na adresu za prijem pošte: Beograd, Bulevar kralja Aleksandra br. 15.
Napomena: Katalog je sačinjen samo u latiničnoj verziji zbog formata veb adresa.
Komentara: 0