...Moramo priznati da znanja o savremenoj poljoprivredi u Srbiji nema. To znanje moramo kupovati u svetu, od najboljih u svakoj oblasti poljoprivrede. Ovo nije puka tvrdnja, ovo je praksa potvrđena na imanjima Delta agrara. Po prinosu pšenice u 2018. godini (7,5 tona po hektaru) Delta agrar je iznad proseka Evropske unije, SAD, Argentine... a samo je na Novom Zelandu, zahvaljujući specifičnoj klimi, postignut veći prinos. Rod kukuruza od 12,5 t/ha je iznad svakog nacionalnog proseka u svetu. Prosečan prinos jabuka u Deltinim voćnjacima je više od 70 tona po hektaru (u nekim sortama i preko 90 tona), dok voćari u Srbiju u proseku uberu oko 20 tona.
Ovakvi rezultati mogući su kada o tovu svinja učite na danskim farmama, o uzgoju jabuka u voćnjacima Južnog Tirola, o hibridima kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama...
...Danas, kada srpskog seljaka pitate zašto i kako gaji svoju stoku ili orezuje vinograd, najčešće ćete dobiti odgovor: zato što su tako radili naši stari. I to je najgori mogući odgovor. Srpskoj poljoprivredi potreban je veliki zaokret. Potrebno je da sve radi drugačije od onog što su radili „stari“, a na način kako to rade moderni proizvođači u svetu. Jedino tako želju da poljoprivreda bude razvojna šansa Srbije, možemo pretvoriti u konkretan plan kako to da postignemo.
Marija Desivojević Cvetković, viši potpredsednik Delta holdinga
...Prema rečima Miškovića, Srbija mora da sarađuje sa velikim svetskim kompanijama u poljoprivredi i da kupuje njihovu tehnologiju, jer nema vremena da na primer sama razvija seme, za šta je potrebno dvadeset godina. "Mi moramo da kupujemo i da zajedno sa njima dalje razvijamo, a da bismo uspeli u tome potrebne su nam investicije", rekao je predsednik Delta holdinga.
...Srbija jedino mora da vodi računa o svojim interesima, sve ostalo kao slobodarski narod mi ne moramo. Saradnja sa inostranim institucijama u svim oblastima, pa i u oblasti genetike i oplemenjivanja biljaka je sasvim uobičajena aktivnost. Srpski programi oplemenjivanja imaju dugu tradiciju saradnje sa inostranim univerzitetima i oplemenjivačkim ustanovama. Takva višedecenijska saradnja je značajno doprinela da Srbija stvori semenski materijal, sorte (hibride) poljoprivrednih kultura koje su konkurentne i cenjene u svetu i da se osamostali u tom pogledu. Ova saradnja je podrazumevala zajedničke oglede, tamo gde smo imali interes, razmenu stručnjaka, specijalizacije, razmenu semena i slično. Međutim, treba da se zna da saradnje, onakve kakva je postojala sa javnim naučnim ustanovama, sa privatnim kompanijama nema!
Privatne kompanije ne sklapaju međudržavne sporazume o naučnoj i tehničkoj saradnji. Privatne kompanije rade na sasvim drugim principima. One štite svoje vlasništvo, ne otkrivaju svoja najsavremenija i najvažnija istraživanja nikome, pa neće ni Srbiji. Postoji deo istraživanja koji privatne kompanije poveravaju javnim institucijama, recimo univerzitetima, ali je i u tom slučaju ponašanje javne institucije definisano ugovorima. Zato, o "saradnji" sa "velikim svetskim kompanijama" može da se priča, ali realno do takve saradnje na ravnopravnim osnovima uz obostranu korist i u potpunosti jednostavno ne može da dođe. Uostalom, interes stranih kompanija nije da razvija saradnjom srpske (ili bilo čije) naučne i oplemenjivačke programe. Cilj "velikih svetskih kompanija" je da unište lokalne (domorodačke) naučne oplemenjivačke institucije, ako postoje, da preuzmu tržište i prodaju svoj proizvod! Dakle roba - da, razvijanje domaćeg - ne.
Komentara: 0