Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma

Protesti u Portugaliji protiv rudnika litijuma

Nakon što je u osam oblasti na severu Portugala sa potencijalom za vađenje litijuma urađena Strateška procena uticaja na životnu sredinu, dve oblasti su isključene, a za šest se predlaže smanjenje površine za polovinu, saopštilo je Ministarstvo za životnu sredinu i klimatske akcije te zemlje.

Prema Strateškoj proceni koju je uradio portugalski Generalni direktorat za energetiku i geologiju, "isključena su područja veće urbane, funkcionalne i demografske gustine uz smanjenje za 49% ukupne površine" koja je analizirana u studiji, prenela je portugalska agencija Lusa, a objavio Euroaktiv početkom meseca.

Ministarstvo je saopštilo da bi tender za dodelu prava za istraživanje i eksploataciju litijuma "mogao da bude raspisan u narednih 60 dana". Nakon tenderske procedure i istraživanja, što treba da se obavi u roku od pet godina, moglo bi da počne vađenje litijuma, pri čemu će se za svaki projekat raditi posebna studija uticaja na životnu sredinu.

Navodi se da je oblast Arga na krajnjem severu Portugala isključena iz planova za eksploataciju litijuma jer se očekuje da bude klasifikovana kao zaštićeno područje, što znači da će se više od polovine njene površine smatrati zabranjenim za rudarstvo.

Druga oblast isključena iz planova za litijum je Segura, s obzirom na planirano redefinisanje granica Specijalne zaštićene zone međunarodne reke Taho, što takođe znači ograničavanje rudarenja.

"Ekološka ograničenja (na te dve lokacije) onemogućavaju istraživanja i eksploataciju, tako da ne mogu biti predmet budućeg tendera", navodi se u saopštenju Ministarstva.

EURONEWS: Portugals government approves lithium mining despite protests, concerns (1:32)


U objavljeno članku nije navedeno nezadovoljstvo stanovništva iz ugroženih područja Portugalije, a ono je još kako prisutno i snažno. Tako pokret Minas Não potvrđuje da je šest zona od osam odobreno u Planu istraživanja i istraživanja litijuma, ali naglašava da je u stvari sedam zona sada veoma konkretno ugroženo rudarstvom velikih razmera, uključujući Baroza, koji nije bio uključen u ovu, kako kažu, farsu od procesa procene uticaja na životnu sredinu.

Stoga, pored ostalih mapa ugroženih područja, ovde uključujemo i one Barozo-Alvaa, područja koje nikada nije bilo uključeno u JPP, koje prolazi kroz još nejasniji proces.

PRVI PRVI NA SKALI Protesti u Portugaliji protiv rudnika litjuma MAPA
Izvor: Miningwatch.pt, 2021.

Ovaj Državni plan pokrenut je dva dana nakon opštinskih izbora, a zaključci su objavljeni tri dana nakon parlamentarnih izbora. To je još jedan "dokaz dobre volje države u takozvanom demokratskom režimu kojem smo podređeni", poručuju iz ovog pokreta.

Minas Não tvrdi da sledi borba jača nego ikada, a da je jedini način za uspeh - solidarnost među svim područjima.

"Napunjene su nam baterije za borbu protiv rudarstva u industriji litijuma i ne nameravamo da branimo samo svoj kraj, pozivamo na solidarnost sva područja u pobunu protiv površinskog kopanja, devastacije životne sredine i dezertifikacije ruralnog sveta. Pozivamo i stanovništvo gradova da ustane i bude solidarno jer su rafinerije litijuma štetne po ljude, životinje i životnu sredinu. Planovi uključuju i oblasti kao što su Matosinjos ili Leiksoes zbog svoje blizine lučkom području, za postrojenje se planira Sines, isto može da zadesi u Barozu ili Argemeli, kao u Sera d’Argi, okrug Viana do Kastelo, ljude u Bragi, Montalegreu ili Argemeli, Pontevedri ili Galiciji. Borimo se za sve ljude i teritorije, za zaštitu životne sredine u celini", poruka je pokreta.

Minas Não saopštava da ne prihvata da izvori budu zatrovani.

"Nećemo dozvoliti da prašinu u vazduhu usled eksplozija koje pored ostalog gutaju staništa građena kroz mnoge generacije za buduća pokoljenja. Nećemo upasti u zabludu da za očuvanje životne sredine moramo uništiti sopstvenu zemlju, ali ćemo takođe da se borimo za šire društvene i ekološke promene. Uz odlučnost da branimo naše planine i zajednicu, solidarišemo se sa svima koji brane svoje" - raniji je apel iza kojeg stoji pokret Movimento SOS Serra d’Arga. 

Oni su upravo objavili da je lažna vest da Portugalija ima najveće rezerve litijuma u Evropi i dodali prilog:

Опис фотографије није доступан.
Poput Srbije, i Portugalijom se šire parole: "Da životu, ne rudnicima!", "Odbrana života!", a pobunu protiv rudnika litijuma takođe prate izbori, pa se provlače najrazličitiji stranački interesi, međutim, i tamo je prisutna nepokolebljivost: "Rekli smo da ko god pobedi na ovim izborima - rudnici neće proći".

Ovaj pokret je inicirao pojedinačne sastanke sa svakom od političkih snaga kao bi dobio nedvosmislene izjave da li takođe ne prihvataju ovaj najveći napad na teritoriju Portugalije: "Narod je suveren u demokratiji i volja stanovništva mora da bude ispunjena".

Litijum u Evropi - blagoslov ili prokletstvo


Evropa želi da se oslobodi zavisnosti od uvoza sirovina a jednu od ključnih uloga u tome ima i litijum, ali eksploatacija tog metala u mnogim zemljama nailazi na otpor stanovništva, pisao je nemački dnevnik Handelsblat prošlog leta.

U dugačkom članku koji je uglavnom posvećen borbi lokalnih vlasti i žitelja Kaseresa, na jugozapadu Španije, protiv otvaranja rudnika litijuma u blizini njihovog grada, list piše da to nije izuzetak i da i u drugim delovima Evrope u kojima je otkriven litijum traju "svađe oko prokletstva i blagoslova" tog otkrića.

"Na primer u Portugalu, Velikoj Britaniji i Srbiji. Činjenica je da taj laki metal ima važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena jer je jedna od najvažnijih sirovina za proizvodnju baterija i to ne samo za pametne telefone, laptop računare, nego pre svega za električne automobile", piše dnevnik.

Handelsblat, međutim, ukazuje da su "evropske rezerve u globalnim razmerama relativno skromne, a zabrinutost stanovništva zbog životne sredine velika, što bi moglo i da ugrozi eksploataciju".

Kao primer dnevnik navodi i Srbiju i planove kompanije Rio Tinto sa nalazištem visokokvalitetnog litijuma u dolini reke Jadar, ali i tvrdnje nevladinih organizacija da to može da nanese "nepopravljivu štetu vodi, zemljištu, vazduhu i ljudima". List piše da je i Srpska akademija nauka i umetnosti zamolila vladu Srbije da razmotri nepopravljive posledice.

Takođe, dnevnik navodi da građanske inicijative optužuju Vladu Srbije da budzašto prodaje litijum, pošto će Rio Tinto u prvih deset godina eksploatacije zaraditi četiri milijarde evra, a država Srbija samo 300 miliona.

"Oni smatraju da bi bilo bolje da Srbija, poput Bolivije, vrši eksploataciju preko državnog preduzeća, i tako finansira najviše ekološke standarde i ujedno više zaradi", piše dnevnik.

U Boliviji se, podseća list, prema istraživanjima američkog geološkog instituta sa više od 26,5% nalazi najveći deo od 79,4 miliona tona litijuma, na koliko se procenjuju ukupne svetske rezerve.

Argentina ima oko 24,3% a Čile 12,1%. Srbija, prema tim podacima, sa oko 1,2 miliona tona tog lakog metala raspolaže sa 1,5% ukupnih svetskih rezervi. U Nemačkoj se nalaze 3,4%, a u Češkoj 1,6% svetskih rezervi, piše Handelsblat.

ARHIVA PPNS STUDIJA IZVODLJIVOSTI JADAR: MINERALNI RESURSI LITIJUMA U SVETU - 80MT, U SRBIJI - 1MT

Studija izvodljivosti Jadar: Mineralni resursi litijuma u svetu - 80Mt, u Srbiji - 1Mt
List navodi da Evropa želi da postane nezavisnija od uvoza sirovina u važnim oblastima i podseća da je litijum do sada uglavnom uvozila iz Kine, pošto ona ima najveće rafinerijske kapacitete za izdvajanje litijuma iz stenovitih minerala, koji se uglavnom vade u Južnoj Americi.

"A potrebe su ogromne. Prema podacima Evropske komisije Evropi će 2050. godine za akumulatore energije i električne automobile biti potrebno 60 puta više litijuma nego danas. Potražnja je već podigla cene. Tona litijum-karbonata koji je dovoljno kvalitetan za proizvodnju baterija košta sada u Evropi 12.500 dolara - 30% više nego početkom godine“, navodi list.

"Zemlje za rezervama litijuma nadaju se da ga neće samo eksploatisati već da će preko tih nalazišta privući i proizvodnju baterijskih ćelija, automobilskih baterija, i kao krajnji korak i proizvodnju električnih automobila", piše list, i navodi reči srpske premijerke Ane Brnabić da Srbija neće dopustiti izvoz sirovog litijuma, već samo polufabrikata ili baterija.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prema pisanju dnevnika, "sanja o fabrici baterija i električnih automobila u Srbiji" i nada se čak da će u zemlju privući nemačke proizvođače automobila. Dnevnik prenosi Vučićeve reči da bi bilo "šteta da se od tog litijuma ništa ne napravi".

"Međutim, nadu da zbog nalazišta litijuma mogu postati lokacija za proizvodnju baterija u Evropi, a to je strateška oblast evropske politike, dele mnogi delovi Evrope. Već smo doneli odluku da litijum eksploatišemo samo ako možemo da dovedemo i sledeću fazu u lancu stvaranja nove vrednosti", izjavio je za Handelsblat i portugalski ministar privrede Pedro Siza Vijeira. To podrazumeva oplemenjivanje litijuma i proizvodnju baterijskih ćelija, ili celih baterija u Portugalu.

Sličnu "renesansu" od nalazišta litijuma otkrivenih 2017. godine očekuje i engleski tradicionalno rudarski region Kornvol. "I britanska vlada se nada da će u zemlju dovući ceo lanac stvaranja nove vrednosti u oblasti električnih automobila", piše Handelsblat.

Međutim, u španskom Kaseresu projekat eksploatacije litijuma je zbog protivljenja lokalnih vlasti i stanovništva "stavljen na led".

"Kod nas nikada neće biti izgrađen rudnik litijuma, kaže gradonačelnik Kaseresa Luis Salaja. Taj grad od 100.000 stanovnika nalazi se u regionu Ekstramadura, na jugozapadu Španije. To je jedan od najsiromašnijih delova zemlje. Nezaposlenost među mladima je 56%. Ali Salaju ne obuzima oduševljenje zbog toga što australijska rudarska kompanija Infiniti litijum posle probnih bušenja veruje da se tu nalazi jedno od najvećih nalazišta u Evropi - uprkos svim obećanjima", piše Handelsblat.

Mala ekonomska dobit ne opravdava uništavanje prirodnih staništa

Strah od nestašice i poskupljenja sirovina potrebnih za zelenu tranziciju oživeo je rudarske projekte u Evropi koji mogu doneti ograničene ekonomske benefite, ali rizikuju da ugroze zaštićena područja i izazovu masovnu reakciju javnosti, u autorskom tekstu ocenili su krajem godine poslanici Evropskog parlamenta iz grupe Zeleni.

U tekstu objavljenom na briselskom portalu Euraktiv pod naslovom "Zaustavite rudarsku navalu u zaštićenoj prirodi", evroparlamentarci Sara Mateu iz Belgije, Manuela Ripa i Henrike Han iz Nemačke upozoravaju na opasnosti masovne eksploatacije resursa u Evropi čiji je cilj smanjenje zavisnosti od uvoza.

Svetska banka je 2020. ukazala da se proizvodnja grafita, litijuma i kobalta mora povećati za više od 450% do 2050. da bi se podmirila potražnja za tehnologijama za skladištenja energije, podsećaju autori.

Često se upozorava na nestašice kritičnih metala potrebnih za uspešnu primenu Zelenog dogovora EU i ispunjavanje ciljeva Pariskog klimatskog sporazuma.

Međunarodni monetarni fond je ukazao na mogućnost poskupljenja kobalta i litijuma jer se očekuje izuzetno velika potražnja.

"Moramo ozbiljno shvatiti ovaj izazov. Ako znatno veće cene metala kao što su litijum i kobalt budu trajale do kraja ove decenije, to bi moglo da ugrozi energetsku tranziciju", ocenjuju evroparlamentarci.

Al JAZEERA: Portugal lithium deposits: Gov’t deciding whether to approve mine (3:15)


U autorskom tekstu navode da je akcioni plan Evropske komisije iz 2020. godine, koji sadrži spisak 30 kritičnih sirovina od velike ekonomske važnosti, uključujući litijum i kobalt, bio "katalizator oživljavanja rudarskih projekata za te kritične sirovine u EU i van njenih granica".

"Iako ne treba odmah da ih odbacimo, moramo odmah povući crtu kada su u pitanju zaštićena područja", navode evroparlamentarci, navodeći kao primer Portugal, gde se 28% oblasti predviđenih za istraživanje litijuma nalazi u nacionalno zaštićenim područjima.

Čak ni status zaštićenog područja u okviru mreže Natura 2020 ne garantuje zaštitu od rudarskih operacija, što se pokazalo na primerima pokušaja izvlačenja ruda i u drugim zemljama EU – Švedskoj, Finskoj, Španiji.

"Ovi primeri pokazuju da već danas javni ili ekonomski interesi ugrožavaju jedinstvena staništa u Evropi. Taj pritisak će se vremenom samo povećavati", navodi se u tekstu.

Dodaje se da neki političari tvrde da je potrebno napraviti "ravnotežu između biodiverziteta i ekonomskih ciljeva" kako bi se obezbedili metali potrebni za zelenu tranziciju, što je samo "šifrovani jezik za otvaranje zaštićenih područja za velika rudarenja".

U tekstu se nagalašava da je očuvanje integriteta zaštićenih područja u EU potrebno pre svega jer su te oblasti jedinstvene, ne mogu se zameniti niti kasnije obnoviti.

"Od suštinskog značaja je da ona ostanu netaknuta kako bi se izbegao dalji kolaps biodiverziteta EU", istakli su poslanici Zelenih.

Takođe upozoravaju da je očuvanje prirode prioritet za mnoge građane EU i da bi takvi rudarski projekti mogli da izazovu snažnu reakciju javnosti protiv Zelenog dogovora i ekološke tranzicije.

Pored toga, ugrožavanje tih područja novim rudarskim projektima neće suštinski smanjiti zavisnost EU od uvoza kritičnih sirovina, ocenjuju oni.

"Drugim rečima, relativno malo povećanje kapaciteta i ekonomske dobiti jednostavno ne opravdava uništavanja jedinstvenih kulturnih i prirodnih staništa u EU", naveli su evroparlamentarci.

ARTE.tv Documentary: Portugal - The Dirty Truth Behind Green Cars I ARTE Documentary (24:33)

U tekstu se navodi da će za energetsku tranziciju biti potrebno mnogo više određenih metala, ali da je u apsolutnom iznosu rast potražnje relativno skroman i, nasuprot opštem verovanju, samo delom posledica zelene tranzicije.

Za zelene tehnologije potrebno je samo šest od 30 kritičnih sirovina, a to su kobalt, litijum, niobijum, tantal, laki i teški retki zemni metali.

Potražnju za drugim kritičnim sirovinama pokreću drugi sektori kao što su digitalizacija, odbrana, aeronautika ili poljoprivreda.

U tekstu se dodaje da su iz straha od nestašice u Evropi pokrenuta istraživanja, finansiranje i razvoj novih rudnika u Evropi i šire.

To jeste neophodno, navode autori, ali dodaju da se time ne treba udaljiti od sveobuhvatnog cilja prelaska na cirkularnu ekonomiju.

U narednih 15 godina bi moglo da se otvori 10.000 radnih mesta samo u sektoru reciklaže baterija za električne automobile.

"To stvara bolju dugoročnu perspektivu nego eksploatacija zaštićenih područja", ocenjuje se u tekstu.

CRNOHUMORNI VIDEO "DOBRODOŠLI U RUDNIK KOBALTA" (3:05)



Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020


PREPORUKA PPNS
SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUČNOG SKUPA)

SANU: Projekat Jadar - šta je poznato? (apstrakti i snimak naučnog skupa)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

ARHIVA PPNS
DREN: EKOLOGIJA

FEBRUAR 2022

  • Princeza Danica Karađorđević u kampu SEOS-a: Filip i ja podržavamo naš narod (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva: Treći dan (FOTO, VIDEO)
  • SEOS ispred Predsedništva, 12. 2. 2022. (VIDEO)
  • Prijavi ekološki problem - rok za rešavanje: sedam dana od dobijanja zahteva
  • Radni doručak SEOS-a i Kreni-promeni (VIDEO)
  • SEOS: Protest za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u Srbiji (FOTO, VIDEO)
  • Godfri o Rio Tintu u Srbiji: Jadarit "neverovatna" šansa..., nadam se da ova priča nije završena
  • SEOS: Svi kao jedan - najava protesta ispred Predsedništva (AUDIO)
  • Zorana Mihajlović uporno odbija zahteve za pristup zapisnicima Radne grupe za implementaciju Projekta Jadar
  • SEOS i- Kreni-promeni: Ne odustajemo do zabrane istraživanja i eksploatacije litijuma i bora (FOTO, VIDEO)
  • Galerija PPNS: Srbija nije na prodaju!
  • Protest: Srbija nije na prodaju - Kragujevac, 8. febuar
  • 1990: Efektna opomena - Crni list Kristalu
  • SEOS i Kreni-promeni nastavljaju proteste do donošenja zakona o zabrani istraživanja i ekspolatacije bora i litijuma u Srbiji (VIDEO)
  • Naučnici i stručnjaci narodnim poslanicima: Zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji
  • "Srpski Amazon" sačuvan od MHE (Nera - jedina planinska reka Vojvodine)
  • SEOS i Kreni-promeni saglasni: Jedini zahtev - zabrana istrživanja i iskopavanja litijuma i bora na teritoriji Srbije
  • Rio Tinto objavio izveštaj o ’kulturu maltretiranja, uznemiravanja i rasizma’ u ovom rudarskom gigantu
  • Sindikat nauke Srbije: Za dostojanstven rad u nauci

JANUAR 2022

  • Dejan Lekić, Bojan Simišić: Ne politizujemo, borimo se za živu glavu
  • Rudnici kulture: Bor i Majdanpek (VIDEO)
  • Zašto je važno da se uvede zabrana iskopavanja litijuma i bora na teritoriji cele Srbije
  • Advokat Sreten Đorđević: Rio Tinto govorio neistine
  • SEOS: Predlog zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora na teritoriji Republike Srbije, sa obrazloženjem
  • SEOS: Predlog zakona i pitanja za Vladu Srbije
  • Tadić: Bili su dobrodošli! Niko neće Rio Tintu, koji je ogromna kompanija, reći 2001..., 2012. ni sada - niste dobrodošli! (VIDEO)
  • Protest: Nije kraj - Loznica, 22. 1. 2022. (VIDEO)
  • I Službeni glasnik objavio Uredbu o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju "Projekta Jadar"
  • Objavljena Uredba o prestanku važenja Prostornog plana za realizaciju projekta Jadar
  • Rio Tinto brine - za "naše aktivnosti i naše ljude u Srbiji"
  • Naled, Kanada Fond i Breakthrough doo - inicijatori ubrzanog donošenja novog zakona o rudarstvu 2014.
  • Vlada ukinula prostorni plan za Jadar
  • Dejan Lekić za CINS: Skoro milion i po građana u većim mestima ne zna kakav vazduh diše
  • SEOS: Nastavlja sa blokadama - nećemo rudnik litijuma, moratorijum nas ne zanima
  • Rio Tinto odlaže plan proizvodnje u Srbiji za 2027, uslov: odobrenja i dozvole Vlade
  • Brnabić: Lično ću se uključiti u realizaciju projekta (2018); Rio Tinto ne mora da bude u Srbiji (2022)
  • Dok je projekat Rio Tinta zaustavljen u blizini Feniksa, ambasador Godfri: Litijum je ogromna korist za Srbiju
  • Manojlović: Ne plaća se odšteta ako se ukine Prostorni plan; Đorđevi: Tehnologija Rio Tinta opasna po životnu sredinu
  • Vučić o Rio Tintu: Šta mislite da je neko na lepe oči dobio istražna prava bez-dinara? Dinara nam nisu platili!
  • Ima li posledica za Rio Tinto zbog neobjavljivanja studije u 2021. o proceni uticaja na životnu sredinu, najavljene na sastank sa Vučićem i u izjavama A. Brnabić
  • Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije? NE!
  • Prof. Zoran Stevanović, geolog: Država ima pravo da ne odobri kopanje litijuma
  • Rio Tinto kao metafora: BDP i statističke iluzije
  • Prorektor Ristić: Izaći ću na referendum i zaokružiti NE
  • Agelast: Rio Tinto - dr Dragana Đorđević, dr Ljiljana Tomović i Sreten Đorđević
  • Budimo pametni, sačuvajmo to što imamo - Jovan Memedović (Sasvim prirodno: Gladni turista)
  • Projekat Rio Tinta u Srbiji štite potpisi Svilanovića (2004) i Vučića (2021) na međunarodnim ugovorima sa Ujedinjenim Kraljevstvom?
ARHIVA PPNS: EKOLOGIJA
JANUAR-DECEMBAR 2021

PRVI PRVI NA SKALI: Ekologija, januar-decembar 2021.

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PODRŽI PPNS!

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari