U centru Beograda sa protesta inicijative Kreni Promeni i Saveza ekoloških organizacija Srbije zatraženo je da se trajno zabrani istraživanje i ekspolatacija bora i litijuma na teritoriji Srbije i poručeno da sledi, ukoliko to vlada ne uradi, širenje i radikalizacija protesta.

Najavljeno je i da će idućeg četvrtka, ukoliko vlada ne ispuni taj zahtev, biti organizovano veliko okupljanje sa kampovanjem, do njegovog ispunjavanja.

Predstavnik Kreni Promeni Savo Manojlović rekao da je ta organizacija usaglasila delovanje sa SEOS i da je osnovni zahtev "trajna zabrana eksploatacije bora i litijuma na području Srbije".

"Ne mora vlast da sluša nas, ako je toliki problem, neka sluša nauku i struku", rekao je Manojlović.

Ukazao je i na današnji apel 40 intelektualaca čiji stavovi su, kako je rekao isti kao stavovi Kreni Promeni i SEOS-a.

NAUČNICI I STRUČNJACI NARODNIM POSLANICIMA: ZABRANITE ZAKONOM ISTRAŽIVANJE I RUDARENJE BORA I LITIJUMA U CELOJ SRBIJI!

"Tražimo da se to desi pre izbora, ono što važi za Jadar, važiće i za Valjevo i za Srbiju, ono što važi za Rio Tinto, važiće za celu Srbiju", rekao je on.

Optužio je vlast da želi da stvori "ekološke izbeglice", te podsetio na tragična dešavanja iz devedesetih godina prošlog veka.

"Postoji razlika između ljudi, postoji razlika između onih koji su tada izbeglicama prodavali flašicu vode po 15 maraka i onih koji su ih puštali u svoje vikendice i stanove kao što i sada postoji razlika između nas i njih ", rekao je Manojlović.

Najavio je da će protesti biti nastavljeni dok osnovni zahtev ne bude ispunjen i i da će, kako je rekao, širiti po celoj Srbiji.

Ponovio je da vlast nije želela da verifikaciju Narodnu inicijativu u parlamentu kao i da, kako je naveo, da garantuje bezbednost onima koji sakupljaju potpise.

Manojlović je rekao da će protesti biti nastavljeni i "u toku oku izborne kampanje" i da će, kako je naveo "biti jasno objašnjavano građanima šta se i zato traži".

"Ako je Rio Tinto oteran, moraju tu odluku zakonski da sprovedu, u suprotnom može Rio Tinto da se vrati, ili na područje Jadra ili negde druge", rekao je on.

Dodao je ono što sada važi za Jadar i Rio Tinto mora da važi za celu Srbiju i za sve ostale kompanije.

Manojlović je rekao da vlast može do prodaje "samo svoju dedovinu" a da Srbija nije na prodaju.

"Ići ćemo da kraja, ovde ćemo u idući četvrtak imati kampovanje a širićemo proteste širom Srbije i u kampanji se neće izvući od ove teme", rekao je on.

Predstavnik Ne damo Jadar Zlatko Kokanović je rekao da je vlada poništila Uredbu u vezi prostornog plana za Jadara "ali da Rio Tinto i dalje kupuje zemlju".

Kokanović je rekao da po Jadru i dalje dolaze timovi nepoznatih ljudi i da uzimaju uzorke zemlje, te da time "samo pravociraju narod".

"To nam sve smrdi na prevaru", rekao je on.

Kokanović je naveo i da će, ukoliko vlada ne bude usvojila njihov zahtev, pozvati sve ekološke organizacije da u idući četvrtak dođu u Beogradu.

"Pozvaćemo ljude i da kampujemo ovde, sve dok vlada ne ispuni naš zahtev", rekao je Kokanović.

Predstavnica SEOS-a Ljiljana Bralović je optužila vlast da huška građane jedne na druge, te naglasila da im to nikada ne može biti zaboravljeno.

Optužila je vlast i da se "dosetila da oduzme zemlju seljaku" i da je "zatruje i da više nikada iz nje ne može ništa da nikne ".

"Spremaju da zatruju Jadar, da zatruju Pranjane, Valjevo, Bor, da zatruju Rekovac ...ako nam zemlju zatruju to više nikada neće biti naše ", rekla je ona.

Navela je da je vlast "izdala 172 rešenja" da se buši zemlja za rudnike, te dodala da za njeno selo postoje četiri dozvole.

"Ljudi, na Suvoborskoj gredi biće četiri rudnika, pa kada krenete na Zlatlibor neće biti Kablara, neće biti Ovčara, ni Suvobora ... pojele ih mašine", rekla je ona.

Istakla je da se svi moraju braniti od toga, te zapitala da li se zna kako će vodu piti Beograd a kakav će vazduh disati, ukoliko ne bude zabranjeno istraživanje bora i litijuma po celoj Srbiji.

Pozvala je sve građane Srbije da dođu idućeg četvrtka u Beograd.

Okupljeni su prvo bili ispred zgrade skupštine Srbije, preko puta predsedništva Srbije sa transparentima "Stop investitorima spasimo prirodu" i "Ne damo Jadar" a potom su blokirali saobraćaj.

Po završeku obraćanja krenuli su u šetnju do zgrade Vlade Srbije.

Snimci ekrana: Nova S; Čuvari vatre
Izvor: Beta, 3. 2. 2022.

SRBIN INFO (1:05:29)



Danas pre protesta, 40 naučnika i profesora potpisalo je apel Skupštini Srbije da odmah, pre izbora najavljenih za početak aprile, zabrani na istraživanje i rudarenje bora i litijuma u Srbiji.

"Rodoljubivi građani su na brojnim javnim protestima širom Srbije glasno prihvatili zaključke naučne konferencije održane u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU). Rudarenje bora i litijuma opasno bi zagadilo prirodu i ugrozilo nas i naše potomke", navodi se u apelu.

U apelu je naglašeno da naučnici i stručnjaci podržavaju kolege akademike i građane, i da zahtevaju od poslanika Skupštine Srbije da postupite "u narodnom interesu, a ne u interesu inostranih kompanija".

"Pre nego što raspišete vanredne skupštinske izbore, zabranite zakonom istraživanje i rudarenje bora i litijuma u celoj Srbiji. Novim zakonom ćete ispraviti brojne greške državnih organa u vezi izdavanja dozvola za istraživanje i moguće rudarenje", dodali su oni.

Istakli su će poslanici hitnim zakonom podržati obećanja najviših zvaničnika da rudarska kompanija Rio Tinto neće smeti da rudari u Jadru, ali i na drugim lokacijama u Srbiji.

Potpisnici apela su:

1. Dr Nenad M. Kostić, penzionisan profesor američkih univerziteta i član SANU u ostavci
2. Akademik Dr Vladimir Stevanović, redovni profesor Biološkog fakulteta u penziji, Univerzitet u Beogradu
3. Akademik Dr Bogdan Šolaja, redovni profesor u penziji, Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
4. Dr Dragana Đorđević, naučni savetnik
5. Dr Sanja Sakan, naučni savetnik
6. Mr Aleksandra Mihajlidi Zelić
7. Dr Željko Čupić, naučni savetnik
8. Dr Dejan Opsenica, naučni savetnik
9. Dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor, Fizički fakultet
10. Dr Mirjana Anđelković Lukić, viši naučni saradnik
11. Dr Uroš Anđelković, viši naučni saradnik
12. Dr Vladimir Đorić, vanredni profesor, Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu
13. Dr Slavica Ražić, redovni profesor, Farmaceutski fakultet
14. Dr Srđan Bojović, naučni savetnik u penziji
15. Dr Lidija Matija, redovni profesor , Mašinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
16. Dr Maja Gruden, redovni profesor, Hemijski fakultet, Univerzitet u Beogradu
17. Dr Slobodan Milutinović, redovni profesor, Fakultet zaštite na radu, Univerzitet u Nišu
18. Dr Nataša Jović-Jovičić, naučni savetnik
19. Dr Nataša Božić, naučni savetnik
20. Dr Biljana Dojnov, viši naučni saradnik
21. Dr Miroslav Novaković, viši naučni saradnik
22. Dr Milica Popović, docent, Hemijski fakultet
23. Dr Jasna Džunuzović, naučni savetnik
24. Dr Jagoš Raičević, naučni saradnik
25. Dr Danijela Vidaković, naučni saradnik
26. Dr Danica Županski, dipl. ing., samostalni istraživač
27. Dr Vladimir Obradović, redovni profesor, Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu
28. Dr Ivana Tošić, redovni profesor, Fizički fakultet
29. Dr Ratko Ristić, redovni profesor Šumarskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu, prorektor za međunarodnu sradnju Univerziteta u Beogradu
30. Dr Miomir Kostić, redovni profesor Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
31. Dr Nedžad Hadžiefendić, naučni saradnik, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
32. Dr Ljubiša Ignjatović, redovni profesor, Fakultet za fizičku femiju, Univerzitet u Beogradu
33. Dr Tamara Saksida, naučni savetnik, IBISS
34. Dr Biljana Stojković, redovni profesor, Biološki i Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
35. Dr Ljiljana Tomović, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
36. Prof. Dr Aleksandar Ćorac, Specijalista Higijene i medicinske ekologije, predsednik sekcije za Higijenu i medicinsku ekologiju SLD.
37. Dr Gordana Tomović, redovni profesor, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
38. Dr Marjan Niketić, muzejski i naučni savetnik, Prirodnjački muzej u Beogradu i dopisni član SANU
39. Dr Lidija Đokić, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu
40. Dr Vladimir Depolo, docent u penziji, Saobraćajni fakultet, Univerzitet u Beogradu

IZ ARHIVE PPNS: KVALITET VAZDUHA

• О GLAVNIM ZAGAĐIVAČIMA VAZDUHA
• OKIDAČI ZA POVEĆANJE NIVOA ZAGAĐENOSTI VAZDUHA
• KVALITET VAZDUHA U SRBIJI: OD MERENJA KA MERAMA - SPORNA OCENA U SLUČAJU KRAGUJEVCA
• LOŠ KVALITET VAZDUHA JE JEDAN OD UZROKA POVEĆANJA NEPLODNOSTI I SVE VEĆE STOPE STERILITETA
• APLIKACIJA ’XECO VAZDUH’ NA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI

PREPORUKA PPNS

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREČENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU