Uspešno je prepešačena ruta koju sam započeo u rodnom selu Biljane Donje, pa polako preko Knina, Grahova, Drvara, Petrovca, Prijedora, Banja Luke, Modriče, Brčkog, Bijeljine, Sremske Mitrovice, Beograda, pa sve do Kragujevca. Bilo je tu svega, a najviše dobrih ljudi i iskrenih osmeha! Ljudi su mi donosili hranu i piće. Divna žena mi je donela skupocene patike, prešavši 100 km, jer su meni noge bile u žuljevima. Bilo je dana kada sam imao 12 žuljeva. Bilo je dana kada sam menjao tri puta dnevno čarape jer su bile pune krvi. Trudio sam se da pričam što više sa ljudima u napuštenim selima tim ljudima fali socijalni kontakt. Divna žena me je pratila na desetinu kilometara automobilom kroz manje bezbedna mesta, pritom se ja krećem 4 km/h. Gledao sam u brda i šume i čekao da mi izleti medved ili divlja svinja nakon što prođoh znak za njih. Sve sam to sa osmehom radio. Nepoznati ljudi, a sada moji prijatelji su odvajali od svojih usta da bih ja bezbrižno i što udobnije stigao od tačke A do tačke B i odmorio se. Dobih naziv "Apostol savremenog doba". Sveštenstvo me je gledalo kao jednog od njih. Hodža me je prihvatio kao najdražeg gosta. Krenuo sam u kratkim rukavima i već posle par dana sam se suočio sa snegom na Oštrelju. Imao sam u istom danu tri jako rizične situacije gde su kamioni mogli da mi presude. To se ponavljalo skoro svakog dana bar po jednom. Potpuni stranci su mi ostavljali ključeve svojih domova. Držao sam predavanje u školi. Ljudi su me zvali i na slavu i na punoletstvo i na momačko veče. ... Ljudi su ovu akciju i mene dočekivali po mostovima, ulicama, trgovima, hodali su kilometrima i kilometrima sa mnom. Ljudi su plakali preda mnom. Ja sam plakao pred njima. Delili smo priče, slobodno vreme, parče hleba i krov nad glavom. Uvideh da postoji samo jedna strana na ovim prostorima a to je - stradalnička. Grlio sam ljude i ljudi su me grlili, tešili smo jedni druge i jedni drugima poveravali tajne. Sve sam to sa osmehom izneo. ... Posvećene su mi pesme. Posvećeni su mi crteži. Zvonila su crkvena zvona u čast čitave ove akcije i ove ideje. Policajci su me privodili i odvodili na ćevape isto veče. Sedeo sam sa zemljoradnicima, programerima, pevačima, piscima, drvosečama, učiteljima, veteranima, predstavnicima vlasti, sveštenstvom, običnim i neobičnim sudbinama, sve sam ih posmatrao isto, ali - isto, na šta sam jako ponosan. Bio sam migrant, bio sam sumnjičav, privođen sam, bio sam čitač vodomera, nekome i vizionar. ... Ljudi su dolazili iz drugih gradova kako bi mi pravili društvo, Ej, neko je utrošio svoje slobodno vreme, nešto najvrednije što ima, da bi podržao čitavu ovu akciju. ... Plakao sam. Smejao sam se. Stezao zube od bolova. Smrzavao se. Bivao znojav i pokisao. Koračao, koračao i koračao. ... Trudio sam se da ime svog sela, svog grada, svog naroda, svoje familije i svoje ime pronesem u najboljem svetlu. Trudio sam da podignem svest kod ljudi o jednom Iliji i njegovoj borbi. Puno mi je srce sto je narod uvideo da Ilija ne može sam i da mu je potrebna pomoć pa su zdušno pomagali svi redom. Trudio sam se da ime svog naroda, svog sela i grada, familije i svoje ime pronesem u najboljem svetlu. "Imam i ja dete, znam kako je i znam da ne bih želela da se njemu nešto dogodi. I ti si nečije dete, Ljubiša" rekla mi je jedna dobra duša. Hvala vam svima, dobri moj narode! Volim vas, zbilja da. Ljubiša. Srećan. Zahvalan. Ponosan.
Ljubiša Šljivić iz Kragujevca prepešačio 1.020km - za Ilijin prvi korak
Ljubiša Šljivić iz Kragujevca, posle 62 dana i pređenih 1020 kilometara, danas je stigao na Trg kod krsta. Time je okončan još jedan humanitarni podvig našeg sugrađanina, koji je 28. septembra krenuo pešice ka Kragujevcu iz svog rodnog sela Donje Biljane kod Zadra, odakle je kao dvogodišnjak sa roditeljima 1995. godine izbegao akciju Oluja. Cilj pohoda je prikupljanje sredstava za četvorogodišnjeg dečaka Iliju Milanovića iz Kosjerića, da ozdravi i načini svoj prvi korak.
Pored članova Planinarsko – ekološkog kluba Gora, Udruženja građana Ekspres i Humanitarni radio i Udruženja krajišnika Zora, Ljubišu je u ime grada dočekao Predrag Stevović član Gradskog veća za sport.
Čestitajući na humanitarnom podvigu neverovatnog karaktera, Stevović je istakao da je Ljubiša ovim činom privukao pažnju svih dobronamernih ljudi iz celog regiona koji žele da pomognu četvorogodišnjem Iliji. Ovo nije Ljubišin prvi humanitarni podvig, istakao je Stevović i podsetio da je mladi sugrađanin dobitnik Đurđevdanske nagrade za poduhvat u 2019. godini – Da mali Mihailo ponovo čuje. Tada je Ljubiša biciklom prešao 5876 km od Kragujevca, preko Alpa, do najsevernije evropske tačke – Nordkapa i prikupio novčana sredstva neophodna za lečenje petogodišnjeg dečaka.
Đurđevdanska nagrada je najmanje što je Kragujevac mogao da uradi i da se oduži za sve što Ljubiša radi za naš grad i sve mališane kojima je potrebna pomoć. On pruža neverovatnu ljubav, neumoran je i svetao primer svima nama da budemo bolji ljudi, da imamo više sluha i razumevanja za tuđe probleme. Mi smo prvi put ove godine u budžetu grada opredelili pet miliona dinara za lečenje dece od retkih i teških bolesti – rekao je Stevović, koji se u ime grada zahvalio Ljubiši na podvigu za Iliju.
Stigavši na cilj posle prepešačenih 1020 kilometara, Ljubiša – diplomirani ekonomista, bez posla, poeta i sportista kaže da je osećaj fenomenalan. Putovanje su mu obeležili ljudi, koji su u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji izlazili u susret. Kad sam krenuo nisam imao obezbeđeno nijedno noćenje, a i oprema je bila polovična. Dnevno je prelazio po 25 kilometara i trudio se da ime svog grada prikaže u najlepšem svetlu.
Ljubiša nije poznavao Iliju, a saglasnost njegove majke da prikuplja novac za lečenje dobio je putem društvenih mreža. U početku su svi bili skeptični, ali posle nekoliko dana ljudi su počeli da uplaćuju novac, ne samo sa ovih prostora, nego i iz dijaspore.
Ilija i Ljubiša upoznali su se na kraju podviga, pre četiri dana na Avali. Ilija je drugo dete, iz druge, održavane trudnoće. Rođen je pre termina, u trideset i četvrtoj nedelji. Na rođenju mu je dijagnostifikovana Spina bifida – meningomyelocela. Operisan je u prvom danu po rođenju i od tada počinje bitka za njegov prvi korak i bolje sutra. Sledeća operacija je u Atini u avgustu naredne godine.
Svi koji žele da učestvuju u akciji „Za Ilijin prvi korak“ mogu to da učine slanjem SMS poruke 856 na 3030.
Foto: Grad Kragujevac; Ljubiša Šljivić, privatna arhiva Izvor: Grad Kragujevac
Komentara: 0