Res Publika: Informisanje i poverenje građana

Informisanje i poverenje su kljuÄni za veÄ‡e uÄešÄ‡e graÄ‘ana u donošenju odluka u lokalnoj samoupravi. To je glavni nalaz istraÅ¾ivanja koje je udruÅ¾enje Res Publika sprovodlilo tokom prethodnih 12 meseci, u nameri da utvrdi koliko je u 2021. godini bilo prilika da se KragujevÄanke i KragujevÄani ukljuÄe u odluÄivanje, da li su o tome bili adekvatno informisani i koliko je lokalna samouprava transparentna u svom radu. NajvaÅ¾niji rezultati istraÅ¾ivanja prezentovani su na dogaÄ‘aju koji je okupio predstavnike gradske uprave, medija i civilnog sektora, a poseban naglasak bio je na preporukama za unapreÄ‘enje postojeÄ‡ih praksi i poveÄ‡anje transparentnosti.

Donošenje vaÅ¾nih odluka u uskom krugu gradskih funkcionera, potpuna zatvorenost za javnosti, izostanak komunikacije sa medijima, organizovanje „vikend javnih rasprava“ prilikom usvajanja budÅ¾eta, neki su od problema koji su tokom prethodnih godina doprineli da rad gradske uprave bude nedovoljno transparentan. U takvim okolnostima, retki pozivi graÄ‘anima da se ukljuÄe u odluÄivanje bili su samo ispunjavanje formalnosti i zakonske obaveze i Äesto su prolazili bez ikakve reakcije i uÄešÄ‡a javnosti.

Iako su u poslednje vreme napravljeni vidni pomaci u „otvaranju“ gradske uprave, uÄešÄ‡e graÄ‘ana u odluÄivanju je i dalje je na jako niskom nivou. O tome svedoÄe podaci do kojih je Res Publika došla tokom svog istraÅ¾ivanja, a koji pokazuju da je u javnoj raspravi o nacrtu budÅ¾eta za 2022. godinu, nadleÅ¾noj upravi upuÄ‡eno 14 predloga, dok je Upitnik o budÅ¾etskim prioritetima grada Kragujevca popunilo svega tridesetak graÄ‘ana. Gradska uprava, meÄ‘utim, nikog od predlagaÄa nije obavestila da li je njegov predlog prihvaÄ‡en ili ne, veÄ‡ su o tome mogli da se informišu tek nakon usvajanja i objavljivanja odluke o budÅ¾etu. Dodatan problem predstavlja i Äinjenica da javnost ne raspolaÅ¾e svim neophodnim informacijama, pošto na zvaniÄnom sajtu grada Kragujevca nedostaju periodiÄni izveštaji o izvršenju budÅ¾eta, kao i odluka o završnom raÄunu, za najmanje dve poslednje godine.

Da je upravo nedovoljna informisanost jedan od osnovnih uzroka za slabo uÄešÄ‡e graÄ‘ana u odluÄivanju, potvrdili su i KragujevÄani i KragujevÄanke, pošto Äak 58% anketiranih kaÅ¾e da nije znalo da moÅ¾e da se ukljuÄi, dok 39% njih smatra da lokalnoj samoupravi nije zaista stalo do mišljenja graÄ‘ana. Da je takav stav dominantan, potvrdile su i konsultacije sa graÄ‘anima, predstavnicima mesnih zajednica i aktivistima iz više gradskih naselja. Organizacija graÄ‘anskog kafea, neformalnog razgovora sa predstvnicima zainteresovane javnosti istraÅ¾ivaÄkom timu Res Publike pomogao je da doÄ‘e do znaÄajnih saznanja.

Na osnovu nalaza sveobuhvatnog istraÅ¾ivanja, koje je zapoÄelo analizom zvaniÄnog sajta grada Kragujevca i odgovora dobijenih preko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog znaÄaja, kao i serijom konsultativnih sastanaka sa predstavnicima civilnog sektora i medija, formulisane su preporuke gradskoj upravi za unapreÄ‘enje postojeÄ‡eg stanja. Sugerisan je proaktivan pristup u objavljivanju informacija na zvaniÄnom sajtu, odnosno preporuÄeno je da gradske sluÅ¾be „idu u susret“ javnosti, umesto da Äekaju da se podaci i informacije traÅ¾e zakonskim putem. Radi boljeg informisanja javnosti vaÅ¾no je da se unapredi komunikacija gradske uprave sa medijima, odnosno da se omoguÄ‡i da funkcioneri i sluÅ¾benici budu dostupni za intervju, izjavu ili komentar svim medijima, bez diskriminacije, kao i da u javnim nastupima koriste jednostavan i lako razumljiv govor.

Res Publika je istakla i da graÄ‘ani moraju biti bolje informisani putem medija, jer obaveštavanje na gradskom sajtu ili u mesnoj zajednici nije dovoljno. U tu svrhu mogu se koristiti i nalozi na društvenim mreÅ¾ama, pošto se na taj naÄin uspostavlja dvosmerna komunikacija. Za uspostavljanje veÄ‡eg poverenja graÄ‘ana u lokalnu samoupravu kljuÄno je da nadleÅ¾ne sluÅ¾be redovno odgovaraju svima koji upuÄ‡uju predloge tokom razliÄitih javnih rasprava. Potrebno je kreirati dodatne prilike za direktnu komunikaciju sa graÄ‘anima, a dobar naÄin moglo bi biti organizovanje tematskih tribina i javnih diskusija, kao i neformalnih dogaÄ‘aja, poput «graÄ‘anskog kafea» na seoskom i urbanom podruÄju.

Prezentaciji rezultata istraÅ¾ivanja koje je sprovela Res Publika prisustvovao je i Älan Gradskog veÄ‡a za finansije, Nenad StanišiÄ‡, koji se ukljuÄio u diskusiju i saglasio sa nalazima i predstavnicima civilnog sektora uputio javni poziv za saradnju, u cilju poveÄ‡anja participativnosti i transparentnosti budÅ¾etskog procesa. Ovakav stav predstavnika gradske uprave je ohrabrujuÄ‡i, jer nakon godina ignorisanja inicijativa civilnog sektora i medija, ostavlja utisak da je lokalna samouprava spremna da uvaÅ¾i glas graÄ‘ana i posveÄ‡enije radi na reformi javne uprave.

Svi rezultati istraÅ¾ivanja, zakljuÄci i preporuke biÄ‡e dostupni u publikaciji „Uslovi za uÄešÄ‡e graÄ‘ana u radu javne uprave i proaktivna transparentnost: SluÄaj Kragujevac“. Ona je nastala u okviru istoimenog projekta Res Publike, koji je deo regionalnog Projekta osnaÅ¾ivanja civilnog društva Zapadnog Balkana za reformisanu javnu upravu – WeBER 2.0, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Centar za evropske politike ðŸŽ™ï¸

ARHIVA PPNS

NAJTRANSPARENTNIJE OPŠTINE I GRADOVI: 1) NOVI PAZAR; 2) SOMBOR; 3) SOKOBANJA; 4) TUTIN; 5) KANJIÅ½A; 6) UÅ½ICE; 7) VELIKO GRADIŠTE; 8) VRANJE; 9) LESKOVAC; 10) VRNJAÄŒKA BANJA (VIDEO)