Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju Detinjce, kada odrasli simbolično vežu decu, koja se “dreše”, odnosno oslobađaju pripremljenim darovima. Detinjci se slave treću nedelju pred Božić. Odrasli rano ujutru, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, vežu decu, a za vezivanje obično koriste kaiš, gajtan, kanap ili deblji konac. Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla “deca” koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca “otkupe” poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste.

Obično se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu. Vezivanje za Detinjce, Materice i Oce ima višestruku simboliku. Simbolizuje čvrste porodične veze, slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama, zatim upućuje ukućane na štedljivost i istrajnost u vrlinama.

Dobra i štedljiva deca prikupe nešto sredstava štednjom, pa za taj dan nabave neku “čast” i “dreše” se onima koji ih vežu. Vrednija deca se potrude da na vreme pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima “platiti otkup” na praznični dan.

Rano ujutru na Detinjce, odrasli, kako su i obećali, vežu decu, obično kaišem, gajtanom ili kanapom. Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što oni uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke najčešće za stolicu na kojoj sede.

* * *

Detinjci - Dragan Jacanović

Tamo kad je ciča zima
neki čudan praznik ima.
Sa namerom tad svi ležu
da ujutru svi me vežu.
Baka dođe pa me teši:
„Neka, sine, sam se dreši.“
To su stvarno teške muke,
vežu noge, vežu ruke.
Kako me ne rezumete?
Ko da niste bili dete?
Detinjci su, to svi kažu,
a ja vidim da me lažu.
Osmeh jedan tati dajem,
a baki se sav predajem.
Pa me brine: Šta ću dedi?
Namignem mu, i to vredi.
Mami đerdan sav od zlata,
moje ruke oko vrata.