- Niko nije znao da ću tako da se obučem za ovo veče. Moji najbolji drugovi su se oduševili mojom idejom, čestitali su mi na hrabrosti, da im se sviđam, da sam najlepše obučena. Profesori su mi prilazili da me pohvale, mahali su mi i pozdravljali. Profesorka filozofije koja mi je najomiljenija rekla je da sam najoriginalnija te večeri, kaže Dunja.
- Isprva sam odlučila da uopšte ne idem na proslavu mature, po meni to je događaj koji je izgubio smisao, jer se devojčice pojavljuju u haljinama koje im ne priliče sa teškom šminkom i frizurama ponekad neprimerenim za naš uzrast. Da ne pominjem turbo folk, koji je neizbežan repertoar na svim đačkim proslavama. Nisam se našla u tom svetu, pa sam odlučila da ostanem kod kuće. Međutim, mama me je nagovorila da se predomislim predloživši mi da na proslavu odem odevena u narodnu nošnju. U kulturno-umetničkom društvu iznajmila sam sve, od jeleka do opanaka, isplela kike, a iza uva zadenula cvet. To je bio moj odgovor uvreženom maturskom stajlingu, objašnjava Dunja.
Komentara: 0