(mojoj kumi Danici)

Kad su tvoj tata i moja mama bili mali,
postali su najbolji drugari.

Drugarstvo im traje sve do dana ovi’,
tako ti i ja postasmo kumovi.

Danice, čekam te od kad za sebe znam,
da ti poneki savet dam.

Dok sam bio mali radio sam svašta.
Za to je kriva moja mašta.

Zato sam tu, da ti objasnim razne stvari;
da te vaspitavanje odraslih ne pokvari.

Ne dozvoli da te tata drži za ruku!
Ne dozvoli sebi takvu bruku!

Veruj da nikad nisu smešnija roditeljska lica,
nego kad sama izlaziš iz kolica.

I obavezno čim sedne tata,
ti se zaputi do ulaznih vrata.

Kad hoće da odmori mama, zakukaj iz kreveca
kako nećeš, ne smeš i ne želiš da budeš sama.

Kad si u parku obavezno prvo
pronađi neko visoko drvo.

Po drvetu penji se, visi, skači,
dok tata oči ne iskolači.

Ako ne trčiš i ne skačeš „za pet“...
... ne brini ...
šaljem ti „super brzi trotinet“.

Kada lopta skoči u dvorište tuđe,
ko je pravi na kapiju ne uđe;
već preskoči ogradu lako,
znaj to ne može svako.

I za sve u životu ako ti zapne,
ja sam tu, i kad treba,
uvek će da ti šapne.

Aleksa Nikolić III/1
Osnovna škola „Stanislav Sremčević“
Kragujevac
Foto: urbanknite