Dramski metod u praksi

Dramski metod i tehnike u praksi kreativne vaspitačice Emine Živojinović i dece iz vrtića u Vlakči.

Ciljevi aktivnosti:

• dete kao nosilac glavne uloge u zamišljenom svetu;
• upotreba čula da se zamisli slika okruženja koja nije unapred predočena;
• oslobađanje od negativnih emocija i napetosti;
• podsticanje govornog stvaralaštva;
• proširivanje i bogaćenje dečjeg rečnika;
• razvoj imaginacije;
• razvoj percepcije i vizuelne osetljivosti;
• smisao i sposobnost za izražavanje bojom i bojenom površinom;
• upoznavanje sa životinjskim svetom mora;
• razvijanje sposobnosti uočavanja osnovnih svojstava godišnjeg doba leta.

Aktivnost je realizovana na inicijativu dece koja su bila oduševljena prethodnim vežbama „Mir“ i „Vrtić, mirno mesto“ iz knjige “Više od igre” Dušice Bojović u kojima je primenjivana ova dramska tehnika.

Deca odlaze u svoj lični prostor. Udobno se smeštaju.

Priča

Zatvorite oči. Oslušnite kako dišete. Oslušnite srce kako vam kuca. Opustite se. Idemo na jedno lepo mesto.

Zamislite kako hodate plažom. Dan je sunčan i topao. Oko vas se širi miris borova. Osluškujete zvukove talasa. U daljini se čuju galebovi.

Hodate po toplom, sitnom presku. Pesak vam golica tabane. Na kraju plaže primećujete stene. Na njima su vrata. Otvarate polako vrata. Niste uplašeni. Vidite kamene stepenice. U tunelu nije mračno. Zidovi su plavi. Na njima su dečji crteži. Na kraju tunela vidite staklena vrata. Ulazite u sobu. Soba liči na balon od stakla. Nalazite se u staklenoj sobi na dnu mora. U uglu je mala podmornica i ronilačko odelo. Ako želite da krenete u avanturu obucite odelo i uđite u podmornicu. Ako ne želite sednite u udobnu fotelju i posmatrajte čudesni, vodeni svet. Ribe predivnih boja, plivaju levo desno i znatiželjno vas posmatraju. Morska trava leluja. Velika hobotnica maše svojim pipcima kao da pleše. Morske zvezde su različitih boja i veličina. Imaju bodlje i male nožice.

Jedna školjka se otvorila. U njoj vidite biser koji se presijava. Školjka želi da joj šapnete sve svoje brige. Polako ne žurite, školjka ima magičnu moć i sve vaše ružne snove pretvoriće u lepe.

Zapamtite ovu školjku. Školjka je od sada vaš prijatelj i uvek će vas saslušati. Kada dođete kući, sakrite je pod jastuk i ššššš... ona je vaša tajna.

Vreme je za povratak. Hodajte natrag tunelom do stepenica.Penjete se nagore prema Suncu. Ponovo ste na plaži. Zatvorite čarobna vrata. Znate da se na ovo mesto možete vratiti kad god požele. Napuštate plažu. Opet su ovde u sobi.

Brojim zajedno sa decom polako do pet.

Deca otvaraju oči.

Vodimo razgovor o onome što smo videli.

Kako je izgledalo mesto gde ste bili?

Kako ste se osećali?

Natalija: Bila sam na velikom moru. Plivala sam na talasima. Odjednom je naišao veliki talas. Zapitala sam se odakle on tu. Prešao je preko mene. Bio je to čaroban talas. Videla sam vrata u pesku. Začudila sam se odakle ona u pesku. Polako sam ih otvorila. Bila sam pomalo uplašena. Pitala sam se da nije to kuća neke veštice. Sišla sam niz stepenice. Našla sam se u tunelu. Gledala sam oko sebe. Nikog nije bilo. Videla sam još jedna vrata. Otvorila sam ih. Našla sam se u sobi koja liči na stakleni balon. To je bila staklena soba ispod mora. Sela sam u fotelju. Srela sam zlatne ribice. Pitale su me ko sam, odale sam i da im kažem tri želje i one će ih ispuniti. Prva želja mi je bila da nađem jednu veliku morsku zvezdu. Druga da dobijem zlatnu ribicu i treća želja mi je bila da postanem morska sirena. Postala sam morska sirena. Predivno sam se osećala. Plivala sam po svim morima. Družila sam se sa drugim morskim sirenama i skupljala školjke.

Tijana: Bila sam u moru. Naišli su talasi. Vozila sam se na njima. Bilo mi je lepo. Uživala sam. Došao je jedan dečak. Sišli smo stepenicama u tunel. Ušli smo u stakleni balon. Videla sam neke čarobne, šarene ribe. One su plivale i ljubile staklo od balona. Videla sam i delfine. Plivali su nežno. Bili su dobri. Jedan delfin me pitao da li hoću da se igram sa njim. Posle smo otišli u jednu staru kuću pod morem. U njoj je bilo puno sudova, čokolade i sladoleda. Mislim da je tu živeo delfin koga sam srela. Bilo mi je lepo.

Aleksa: Bio sam na velikom moru. Video sam jednu veliku morsku zvezdu. Plivali smo zajedno. Uzeo sam svoja peraja i ronio sa njom. Odvela me u kuću u kojoj niko ne živi. Tu je bio frižider pun sladoleda. Ostao sam u toj kući pod morem. Ostao sam tu zauvek i družio se sa drugarima i morskom zvezdom.

Sofija: Polako sam otvorila vrata koja su vodila u tunel. Tunel je vodio u jednu sobu. Otvorila sam još jedna vrata koja su vodila u stakleni balon. U njemu je bilo puno ribica raznih boja: plave, narandžaste, žute, bele i roze. Oko balona su plivale sirene sa ribicama. Plivala sam sa njima. Posle sam sela u fotelju i posmatrala ribice. Predivno sam se osećala.

Milan: U moru se nalazila jedna velika kuća. Pitao sam se čija je. Mislio sam da je to kuća nekog čoveka. Otvorio sam vrata i ugledao ribu. Bila je šarena. Prelepa. Pitala me ko sam i šta tražim ovde. Rekao sam joj da sam hteo da vidim ko tu živi. Rekla mi je da ne smem da joj ulazim u kuću bez pitanja. Izašao sam. Dok sam bio u staklenoj sobi video sam zlatne ribice, morske zvezde i čoveka kako pliva u ronilačkom odelu. Rekao mi je da je ronilac. Krenuo sam sa njim da ronim. Nije me bilo strah. Osećao sam se prelepo.

Teodora: U pesku su bila vrata i stepenice koje su vodile do staklene sobe. Videla sam još jedna vrata. Ušla sam u stakleni balon. Oko mene su plivale zlatne ribice i puno malih morskih zvezda. Ribice su me pitale ko sam. Rekla sam im da sam došla da se družimo. Morske zvezde su ušle u stakleni balon. Plivale smo zajedno. Oko balona su plivale sirene. Bile su lepe. Smejale su se. Izašla sam iz sobe i zatvorila vrata. Bilo mi je lepo.

Deca su ilustrovala svoje doživljaje sa morskog dna.

Dušica Bojović
Izvor: dramskimetod.com

O autorki