Srpska istorija nije ništa manje zanimljiva i bogata od istorija drugih naroda, čija deca uveliko odrastaju na pričama o svojim slavnim vladarima. Da i srpka deca mogu da upoznaju svoje korene, svoju kulturu i tradicjiu, potrudila se novosađanka Jovana Reba, doktor književnih nauka i autor nekoliko naučnih monografija i knjiga iz oblasti književne teorije.

„Ko je bio Stefan Nemanja?“, „Sveti Sava i Stefan Prvovenčani“, „Kralj Milutin i Stefan Dečanski“ i „Car Dušan Silni“ naslovi su četiri slikovnice čiji je cilj da se deca predškolskog i ranog školskog uzrasta upoznaju sa najvažnijim periodom srpske srednjevekovne istorije, te da na inovativan, kreativan i zabavan način, steknu znanja o sopstvenoj tradiciji, istoriji i kulturi. Ove lepe i važne slikovnice bile su povod da sa autorkom razgovaramo o tome kako je nastala ova jedinstvena obrazovna edicija:

● Kako ste došli na ideju da napišete serijal slikovnica iz srpske srednjevekovne istorije?

Srpskom srednjovekovnom istorijom, a pogotovo životom i delom Svetog Save, bila sam fascinirana još na postdiplomskim studijama književnosti. Zato sam, godinama kasnije, sa užitkom interpretirala priče iz života naših slavnih predaka svojem sinu, ali, on je želeo da vidi slike sa datom tematikom, prilagodjene njegovom uzrastu, a tako nešto nije postojalo. Stoga sam neprestano preturala po policama knjižara, tražeći dečiju literaturu o srpskoj istoriji, kulturi, ali sve je to bilo uzalud (zato sam našla gomilu knjiga o praznoglavim princezama, agresivnim junacima i sl.). Tada mi je konačno prošlo kroz glavu: “A zašto ja ne bih pokušala da napravim ono za čim tragam? Doktorirala sam književnost,imam iskustva sa pisanjem knjiga, ali, pre svega – imam malo dete, te znam šta njega zanima i na koji način prima informacije. I tako je počelo…

● Kada je trebalo ilustrovati Vaš tekst, obratili ste se ilustratoru Aleksandru Rotu. Kako je došlo da Vaše saradnje?

Za pravim ilustratorom sam tragala nekoliko meseci. Želela sam da pronađem osobu koja će moj tekst ilustrovati u skladu sa estetskim potrebama dece od 3 do 10 godina. Sa iskustvom stotine odgledanih crtanih filmova, savremeno dete se ne može zadovoljiti gledanjem srednjovekovnih ikona, dok sluša priče o Nemanjićima. Znajući to, želela sam da ilustracija bude moderna, šarena, uzbudljiva, da oživotvori priču koja se dogodila pre nekoliko vekova – i mislim da je Aleksandar Rot u tome zaista i uspeo! Takođe, za tekst sam obezbedila tri recenzenta (2 istoričara i docentkinju za medijavistiku, sa odseka za istoriju). Bilo mi je izuzetno važno da delu obezbedim istorijsku tačnost.

● Da li je bilo teško od ideje stići do realizacije?

Sam stvaralački proces je za mene bio užitak od početka do samog kraja. Kao zaposlena žena sa detetom, koristila sam za pisanje jedino slobodno vreme, koje pripada samo meni – a to je rano jutro, od 6h do 8h. To je ujedno period kada je mozak još uvek čist i svež, neopterećen informacijama koje ga sa svih strana napadaju kako dan odmiče. Ono što je bilo teško, jesu bili pokušaji da obezbedim izdavača, ili sponzora za objavljivanje knjiga. Iako se ideja svima svidjala, ali na kraju sam bila prinudjena da sama isfinansiram celokupni proces. Ali, nikada se nisam pokajala!

● Kom uzrastu ste namenili ediciju i na koji način ste ispričali priče o srpskim vladarima?

Pišući, imala sam na umu publiku od 3 do maksimalno 9 godina. A onda se u praksi ispostavilo da nastavnici u školi koriste moje knjige da bi deci (od 11, 12 godina starosti) približili srednji vek. To je, verujem, zato što današnji tinejdžeri imaju internetom modifikovan mozak: zahtevaju atraktivnu sliku i kratku, sažetu informaciju.

● Kakve su reakcije malih čitalaca i njihovih roditelja?

Reakcije su izuzetno pozitivne, knjige se odlično prodaju, jer su unikatne – niko se još nije bavio ovom tematikom kod nas. Takodje, često ih kupuju ljudi koji imaju prijatelje ili porodice u inostranstvu, kako bi svojim potomcima, tamo daleko, približili pojmove iz srpske istorije.

● Da li su domaće kulturne i obrazovne institucije do sada pokazale interesovanje za ovu ediciju, koja deci približava srpsku istoriju i kulturu?

Zasada su moje knjige ušle u biblioteke širom Vojvodine, ali od institucija nisam još imala nikakvih poziva. Nažalost, mislim da ovakve knjige ipak nisu prioritet, a ja zaista ne vidim bolji način da se u deci razvije kllica znanja i ljubavi prema svojoj zemlji. Mislim da samo čovek koji voli i poznaje svoju državu, može da razume i voli druge.

Uveliko radim na još nekoliko književnih dela za decu, a neka su završena i čekaju jesen za promociju…Uskoro objavljujem i slikovnicu o jednom srpskom velikanu svetskog glasa, takodje nastavljam ediciju o srpskoj istoriji, ali iz sasvim drugačijeg ugla, ali neka to još malo ostane tajna…Takodje, u septembru će biti promovisana edicija slikovnica o Vladimiru Matijeviću jednom izuzetnom čoveku, na raskršću 19. i 20. veka, osnivaču fonda za decu “Privrednik”, kroz koji je, do Drugog svetskog rata, prošlo 40.000 pitomaca. Njegov moto je bio “rad, štednja,čestitost” i mislim da je izuzetno inspirativan za generacije koje dolaze.

Veoma sam ponosna na slikovnicu koja takodje čeka da izadje na svetlost dana, pod imenom “Jovan i Agneš”. Reč je o dvojezičnoj (srpsko-madjarskoj) slikovnici, koju smo zajedno napisale epidemiolog dr Lidia Turo i ja, i govori o prijateljstvu dečaka Srbina i devojčice Mađarice u imaginarnom vrtiću. Kroz njihove vesele svakodnevne događaje, provlači se priča o proslavi katoličkog Božića i krsne slave…Namenjena je deci predškolskog uzrasta i predstavlja naš pokušaj da kroz prekrasne ilustracije poznate ilustratorke Sašenjke Meljnikov upoznamo i razumemo jedni druge. Na ideju sam došla dok sam učila dete, kroz knjige, da voli sve ljude, da ne bude rasista i nacionalista, a onda sam shvatila da ne postoji nijedna dečija knjiga koja će mu približiti prvog komšiju u Vojvodini – madjarskog vršnjaka: šta voli, kako govori, šta slavi. Ovo je knjiga o ljubavi i bogatstvu različitosti, ali nažalost, Lidia i ja nikako ne uspevamo da nadjemo izdavača, niti sponzora za štampanje – obraćale smo se različitim institucijama, učestvovale na konkursima za projekte iz multikulturalnosti, ali bez uspeha. Očito da ovako nešto nije prioriet. Ali, nećemo odustati i verujem da će mali čitaoci do kraja ove godine moći da uživaju u knjizi “Jovan i Agneš”!

Razgovarala Jovana Papan
Izvor: detinjarije.com

FB STRANA SLIKOVNICE O DINASTIJI NEMANJIĆA