Dugo sam spavao. Čovekov biološki ritam predstavlja razmena spavanja i budnog stanja.
Išao sam u prodavnicu da pokupujem potrepštine za kuću. Izašla je Uredba o prometu robe i snabdevanju za vreme ratnog stanja. Ona predviđa da roba može dolaziti na tri načina: slobodnim prometom, distrubucijom i racionalno. Prema toj uredbi prioritet ima Vojska Jugoslavije, i preduzeća koja imaju odbrambenu funkciju. Snabdevanje stanovništva je za sada redovno.
Posle bombardovanja veliki broj ljudi ostaće bez posla, a dovedeno je u pitanje i funkcionisanje javne uprave i javnih službi u gradu. Sve investicije su stale. Mnogo se priča o radijaciji. Pitanje je da li municija koja se upotrebljava u ovom ratu sadrži osiromašeni uranijum. Kratkoročno izlaganje ljudskog tela velikoj količini osiromašenog uranijuma može izazvati smrt, dok dugoročne posledice mogu biti izražene kroz razne vrste bolesti.
Danas je izašla uredba Vlade Srbije o obaveznom nošenju ličnih karata, prijavi mesta boravka i okupljanju građana.
Popodne sam kosio travu u dvorištu. To me opušta i malo relaksira. Ne razmišljam o bombardovanju.
Slušali smo vesti na radiju.
Uveče smo se zaputili u selo. Legli smo uz vazdušnu opasnost.
U selu ćemo dočekati Uskrs.
Nedelja 11. april (Uskrs)
Praznovanje Uskrsa smatra se najsvečanijim danom u godini. Umesto uobičajenog pozdrava danas i čitave sledeće nedelje, koja se u hrišćanskom kalendaru naziva Svetla, ljudi pozdravljaju rečima "Hristos se rodi!", a odgovara se "Vaistinu se rodi"".
Ceo dan smo proveli u seoskom domaćinstvu.
Kada su se pre gotovo 14 vekova naši preci naselili u ove krajeve, doneli su sa sobom i pagansku religiju i panteon slovenskih bogova. Srbi su bili u to vreme mnogobošci i verovali u više bogova, od kojih je najpoznatiji bio Perun, gromovnik. Pored njega zna se da su imali Dajboga, boga svetlosti, Striboga, boga vetra i oluje, zatim Davora, boga rata, koga su Stari Sloveni prizivali kada bi sa drugim plemenima bili u ratu. Mnogobrojne žrtve prinosili su naši stari ovim bogovima.
Prelaskom u hrišćanstvo, u devetom veku, oni su prihvatili hrišćanske običaje i odbacili paganstvo. Među tim običajima najznačajniji je Uskrs. Danas se prijatelji i ukućani tucaju ofarbanim jajima, obično u crveno. Prvo uskršnje jaje čuva se godinu dana i naziva se čuvarkuća. Običaj je da se deci daje malo vina na ovaj dan. Uskršnje jaje treba da predstavi očiglednost vaskrsenja. Jaja se boje u crveno pošto je prema verovanju crvena, boja radosti, asocijacija na Hristovo uskrsnuće.
Stupila je na snagu i Uredba o unutrašnjim poslovima, koja predviđa da dok traje ratno stanje pripadnici MUP-a mogu iz razloga bezbednosti i bez rešenja pretresati lica prilikom privođenja, zadržavanja ili hapšenja otvarati pisma i pošiljke, ako postoji osnovana sumnja da se radi o krivičnom delu. Ovo svakako ima za cilj da spreči svaku delatnost uperenu protiv zemlje, ali i režima.
Vesti na radiju se smenjuju. Nešto pre 20 časova gađana je Detelirana u Novom Sadu i kasarna "Majevica". Sat posle ponoći bombardovano je šire područje Prištine. Pred zoru bombarderi su izručili svoj tovar na selo Samailo blizu Kraljeva. Kod Podujeva u selu Mirkovac poginule su tri osobe. U selu Merdare poginulo je šest civila, a ranjeno 23. Danas je u Beogradu ubijen vlasnik lista "Dnevni telegraf" Slavko Ćuruvija.
Ponedeljak 12. april
Danas je dvanaesti dan meseca aprila, dan posle Uskrsa. Nije radni dan. Vesti koje smo jutros čuli i koju emituju gotovo sve TV stanice zaprepastile su sve nas. Više od 20 projektila koje su NATO bombarderi noćas izručili na "Zastavu" ostavili su pravu pustoš. U Kragujevcu je malo porodica da neko nije radio u "Zastavi". To je nekada bio veliki kolektiv.
Posle ovog bombardovanja "Zastava" više ne postoji. Pitanje je da li će ona više postojati u onom obimu kao pre ovog bomoardovanja. Noćas su se iz pravca Kragujevca čule detonacije, ali niko nije verovao da će ti udari biti tako jaki.
Beležim hronološki napade na "Zastavu". U prvom udaru u 2 časa i 43 minuta ispaljeno je šest projektila, a u drugom, sedam minuta kasnije, najmanje još devet projektila. Četiri bombe pale su ponovo na Fabriku automobila i to na Kovačnicu, Mehaničku, Privredna vozila i Lakirnicu. Jedna bomba je pogodila Karoseriju, dve Lakirnicu i jedna Montažu. Prema izveštajima reportera, ima povređenih radnika. Dva projektila su pala van fabričkog kruga - jedan blizu Zavoda za zdravstvenu zaštitu, koji nije eksplodirao, a drugi je pogodio fabričku ogradu blizu reke Lepenice. Proizvodnju u ovoj fabrici nije više moguće nastaviti.
Oko podneva sam išao sa tastom u selo Kusovac da se dogovori oko isporuke svinja za našu vojsku. Selo je spojeno sa Toponicom, administrativnim centrom ovog dela Gruže. Skrenuli smo na jedan sporedni puteljak, pa potom prečicom preko nekih livada uz jednu veoma lepu šumicu. Prošli smo pored stoletnih stabala i ušli u dvorište imućnog seoskog domaćina. Pošto smo uspešno obavili posao, vratili smo se. Usput smo ujednoj prodavnici pokupovali potrepštine za domaćinstvo. Posle ručka odmaramo u seoskom dvorištu koje je veoma prostrano. Noć je vedra.
Noću je u daljini, prema Kraljevu, sevalo. Vodio se pravi mali rat. Iznad naših glava dugo je kružio jedan avion, a potom se njegov zvuk izgubio u daljini. Potmule detonacije dopiru iz pravca Lađevaca, gde se nalazi vojni aerodrom. To malo mesto blizu Kraljeva, postalo je prava Hirošima. Koliko su samo tovara bombi izručili na ovo mesto?
Utorak 13. april
Prilikom bombardovanja dva mosta u Grdeličkoj klisuri, nešto oko 11 časova, pogođen je i međunarodni voz broj 393 koji saobraća na relaciji Beograd-Solun. U uništenoj kompoziciji poginulo je 20 ljudi, a 40 ranjeno, javila je američka agencija Asošijeted. Broj je sigurno veći. Zvanično saopštenje iz NATO-a o ovom napadu bilo je da je pilot "pri uništavanju mosta prekasno primetio voz". Bilo je žrtava i na putu Priština-Kosovo Polje.
Danas sam dežurao. Radno vreme počinje u 11 sati. Slušam vesti. Bil Klinton, predsednik SAD, ponovio je da će se nastaviti vazdušni napadi. U Oslu su se sastali šefovi diplomatija Rusije i SAD (Ivanov-Olbrajtova).
Kragujevac je u tuzi posle jučerašnjeg bombardovanja "Zastave". Posle sirene za vazdušnu opasnost napustio sam zgradu Arhiva. Danas je Zorica kupila gorivo na bonove.
Danas popodne, čitao sam Hesiodovu knjigu "Teogonija" (Postanak bogova). Želeo sam malo da odvratim misli od tragičnih događaja. Reč je o najstarijem i najlepšm pesničkom delu o postanku sveta, bogova i ljudi koju je napisao Hesiod za koga se pretpostavlja da je nešto mlađi od Homera i da je živeo u 8. veka p. n. e, kada je bio veoma aktuelan.
Ovo delo najvažni je za upoznavanje grčke mitologije. Hesiod je u stihu poput naših narodnih pesama opevao postanak i razvoj svekolikog postojanja, božanskog i kosmičkog. Može se izvesti zaključak tom stepenu razvoja se kod svih naroda, stvarala slika sveta, koja je, umnogome bila slična, a ogleda se kroz proizvode zajedničkog duhovnog izraza kroz priče, pesme, poslovice i druge proizvode duha. Hesiod je to prvi zabeležio i zbog toga slovi kao najstariji poznati pesnik na tlu Evrope i sveta uopšte.
Mit je najopštiji oblik kojim se izražavalo rađanje duha, kako bi se dokučio smisao, vrednost i svrha postojanja, odnosno prvi korak čoveka prelaska od nagonskog ka umnom snalaženju i postavljanju ciljeva, što će ga učiniti razumnim bićem, jedinim u kosmosu za koje do danas znamo. U mitu se kroz priču, pored stvarnosti koja protiče, obrazuje carstvo iluzija, kao san prošlosti i obećanje budućnosti, nasuprot sadašnjnici.
Ova delo pripada genealoškoj poeziji, koja se razvila iz junačkog epa. Sazivajući muze u proemiju (opštem uvodu) Hesiod je nagovesti sadržaj kroz himnu muzama, ali je zaštitnici epskog pesništva Kaliopi, posvetio najviše prostora. Prema Hesiodu, svet je nastao iz Haosa. To je vreme kada nije postojala nijedna poznata stvar na svetu. Iz Haosa je nastala Geja (zemlja), "širokih grudi i sedište besmrtnika", zatim je nastao mračni Tartar, pod zemljom, potom Eros, sila kretanja i rađanja. Iz Haosa je zatim nastao Ereb (Mrak), a od Noći i Ereba se rodi Eter (Svetlost) i Dan. Od Zemlje su nastali Uran (nebo), Planine i Pont (More). Hesiod dalje kroz prikaz drugog pokolenja i istorijsku vladavinu Krona i rađanje Zevsa, daje kratak prikaz brojnog Zevsovog potomstva, dajući na taj način sintezu dotadašnjih verovanja i mitoloških predanja.
Zanimljivo je da mitska slika sveta koju daje Hesiod obuhvata nekoliko današnjih naučnih disciplina: fiziku (nauka o prirodi), psihologiju (prikaz društvenog života), religiju (predstavu o bogu), sociologiju, (društveni život), politiku (prava, dužnosti i organizaciju vlasti), etiku (moralni red) i filozofiju.
Uveče su mediji izvestili da su u današnjem bombardovanju stradali: Rafinerija nafte u Pančevu i Fabrika "Sloboda" u Čačku. Vojska Jugoslavije delovala je u okolini Beograda, Pančeva, Sombora, Čačka, Kragujevca, ali bez nekih vidlijih rezultata. Stradao je i novi most kod Biljanovca.
Vlast apeluje da se svi građani koji su pretrpeli neku materijalnu štetu prijave u mesnu zajednicu, kako bi se utvrdila ukupna ratna šteta.
Radnici koji su nekad radili u "Zastavi" govore: "Osećamo se isto kao da su nam srušili kuću". Još jedan dan prošao je mirno u Kragujevcu.
Vratio sam se popodne kući. Ispred jedne kuće u Takovskoj deca se igraju. Uveče smo išli u sklonište. Posle nekoliko sati provedenih u skloništu, vratili smo se kući.
Sreda 14. april
Ovde se brzo sazreva. Za vreme ratnog stanja primenjuje se zakon o prebivalištu, a prijava promene prebivališta obavezna je za sve građane starije od 14 godina.
Pokušavam da se setim da li je sličnih primera u našoj prošlosti bilo.
Ne mogu da izblede primeri pojedinaca koji su se našli u odbranu Srbije, tokom njene burne prošlosti. Mali narodi to pamte sa posebnim pijeteto i uvek ih se sećaju. Ovo vreme je takvo da se danas moramo setiti kompozitora Petara Iljiča Čajkovskog koji je je 1876. godine, u vreme rata sa Turcima, komponovao Srpsko-ruski marš, kao svoj doprinos slovenskom oružju.
U istom tom ratu uzela je učešće Holanđanka Žana Merkus, "srpska Jovanka Orleanska", kao dobrovoljac, koju je opisao istoričar Rene Gremo.
Setio sam se jednog pisma koje je Lav Nikolajevič Tolstoj uputio Anđi Petrović (mlađoj sestri Nadežde i Rastka Petrovića), u kome on govori o svom članku povodom Aneksione krize 1908. godine, pod imenom "Srpski članak". Članak je objavljen u "Glasu Moskve", u četiri nastavka, od 4. do 7. decembra 1908. godine, pod naslovom "O prisajedinjenju Bosne i Hercegovine Austriji".
Tekst je preštampan i u moskovskom listu "Ruske Vjedomosti" 1909. godine, a potom preveden na nemački i objavljen u Minhenu. Imao je veliki odjek među intelektualnom javnošću Evrope.
Taj članka zadržava i danas svoju aktuelnost, samo su akteri drugi. Tolstoj piše:
„U stvari, dogodilo se ono što se stalno ponavlja. Jedno od onih najvećih razbojničkih gnezda, zvanih velikim državama, koje pomoću svakojakih obmana, laži, nasilja i najraznovrsnijih zločina protiv osnovnih zahteva morala drže u strahu milione i milione ljudi, pljačkajući ih, jedno od tih gnezda, prisvajajući sve veću i veću vlast nad njemu potpuno tuđim stotinama hiljada ljudi slovenskog plemena, rešilo je da otvoreno učvrsti tu svoju vlast... Kad je smatralo da mu je za to pogodan trenutak, to razbojničko gnezdo objavilo je da ono od sada smatra te narode potpuno svojim podanicima... Ali, desilo se da su šefovi drugih sličnih država zaželeli da učestvuju u toj pljački, i već nekoliko nedelja raspravljaju na svom lopovskom žargonu o raznim vrstama aneksija, kompenzacija, kongresa, konferencija, deklaracija... I još ne uspevaju da dođu do bilo kakvog rešenja... I kao što je za kupce govedine problem u tome koliko je potrebno govedine, koje vrste i koliko novca treba poslati, tako je i za sve ove što u ministarstvima i preko novina raspravljaju o pripajanju Bosne i Hercegovine problem samo u tome koliko ljudi treba pripremiti da budu ubijeni ili poslati da ubijaju jedan drugog, i koje zapravo ljude, u kojim jedinicima...”
Komentara: 0