Dnevnik jednog arhiviste iz 1999. godine: 1.-3. april

Dnevnik jednog arhiviste iz 1999. godine: 1.-3. april

BORIŠA RADOVANOVIĆ
DNEVNIK JEDNOG ARHIVISTE IZ 1999. GODINE
(24. MART - 9. JUN 1999. GODINE)
Kragujevac, 2019.

PRVI PRVI NA SKALI Dnevnik jednog arhiviste iz 1999 Predgovor


April

Četvrtak 1. april

Arhiv je mala radna organizacija, gde se svi dobro poznaju. Tu se i pored svih različitosti, posebnosti u okviru porodica, javlja potreba za bližim odnosima, za razgovor, za komentare. U pauzama između dva bombardovanja slabo šta se može uraditi. Kad sve ovo prođe trebaće vremena da se stvari u Arhivu vrate u pređašnje stanje.

Radnici su često i posle davanja znaka za uzbunu izvršavali svoje obaveze na spašavanju arhivske građe, rizikujući time i svoje živote. U Arhivu rade ovi radnici:

  • Miloš Samardžić, direktor
  • Boriša Radovanović, viši arhivist
  • Desimir Fišeković, arhivist
  • Predrag Ilić, arhivist
  • Marija Todorović, arhivist
  • Milijana Arsenijević, arhivski pomoćnik prve vrste
  • Jasmina Stefanović, arhivski pomoćnik
  • Dragana Vitković, arhivski pomoćnik
  • Igor Arnaut, fotograf
  • Milenija Timotijević, administrativno-finansijski radnik
  • Milutin Brzaković, arhivski manipulant
  • Ruža Ilić, spremačica
  • Marisav Matić, domar i ložač
  • Vera Jović, šef računovodstva, honorarno, zaposlena je stalno u Narodnom muzeju u Kragujevcu

Zgradu Arhiva noću obezbeđivala su dva penzionisana radnika Sekretarijata unutrašnjih poslova: Svetolik Stevanović i Milenko Petrović.

Iz uloge koju Arhiv ima, da služi društvenoj zajednici u celini kao što je: nauka, kultura, umetnost, politika, privreda i drugi oblici društvenog života, proizašla je potreba da sačuvamo dokumenta, kao što su nam ih predala ranija generacija. Nekoliko generacija arhivskih radnika, administrativnog i drugog tehničkog osoblja, provelo je deo ili ceo radni vek u ovoj ustanovi dajući veliki doprinos razvoju i afirmaciji arhivske delatnosti, čime su se svrstali u malobrojne kulturne poslenike, koji su u jednom, za kulturu sumornom vremenu, učinili da se zaštiti arhivska građa od propadanja jedne od najvažnijih srpskih oblasti - Šumadije, koju mnogi s pravom nazivaju Pijemontom srpstva. U svom dugom razvojnom putu, ove institucije kulture, posebna pažnja posvećena je organizaciji rada i značajnim promenama tokom minulog vremena. 

U Istorijskom arhivu Šumadije pohranjeni su danas fondovi i zbirke državnih organa, ustanova, organizacija i drugih institucija sa područja Šumadije. Tu se nalaze fondovi sudskih, socijalno zdravstvenih, prosvetnih ustanova, privrednih, društveno-političkih i verskih organizacija i ustanova. Arhiv poseduje dokumenta o znamenitim ličnostima Kragujevca i Šumadije, koji su svojim radom uticali na istorijska zbivanja. Najstariji arhivski dokumenti su iz vremena Prvog srpskog ustanka. Brojniji su iz devetnaestog veka, a najviše građe sačuvano je iz perioda posle Drugog svetskog rata. 

Količina arhivske građe koja se nalazi u depoima iznosi 1.175,14dm dok su granične godine građe 1809-1994. 

Ako bismo tražili uzroke ovom ratu, oni svakako leže u nerešenom “istočnom pitanju“, kako je istoričar Vasilj Popović nazvao pitanje opstanka Turske na Balkanu. Islamski fundamentalizam koji se posle povlačenja Turske zadržao na Kosovu, dostigao je tačku ključanja krajem ovog veka. Populaciona politika uticala je da Albanci silaze sa planina u plodnije i župnije predele, tražeći mesto za bolji život i da potiskuju srpski narod, tako da su agresivnim nastupom stvorili novu konstelaciju u regionu, koji teško može da se prevaziđe.

U Kragujevcu četvrtkom izlazi list “Nezavisna svetlost“, čiji izdavač je Društveno preduzeće „Svetlost“. Glavni urednik je Miroslav Jovanović, njegov zamenik Ankica Vesić, a odgovorni urednik Jovanka Nikolić. Redakciju čine iskusni novinari: Olivera Bergam, Gordana Božić, Milutin Đević, Gordana Jocić, Elizabeta Jovanović, Mihailo Kandić (kultura), Radoje Milivojević (fotoreporter), Ljubiša Obradović, Vuk Pavlović (sport), Miloš Pantić (grad), Margita Cvetković, Slobodan Cuparić i Srđa Rihterović. Veliki je broj stalnih saradnika od kojih treba pomenuti: Dragana Rajičića, Zorana Mišića, Miću Miloradovića (karikaturistu), Vladimira Paunovića i dr.

U tekstu „ Agresija bez smokvinog lista“ u rubrici, u Fokusu, urednika konstatuje se da je „Oružani napad na Jugoslaviju, započet 24. marta 1999. godine, teška povreda jednog od osnovnih opšteobrazovanih pravila savremenog međunarodnog prava, sadržanog u članu 2. Stav 4. Povelje ujedinjenih nacija, koji zabranjuje ne samo upotrebu sile u međunarodnim odnosima, nego i pretnju da će pribeći sili.

Ovakav stav izgleda da je samo mrtvo slovo na papiru. 

Kako ćemo mi izaći iz ovog rata, ostaje pitanje za sutra?

Ovo je klinička smrt jednog naroda. He mogu da zamislim čoveka koji je smislio sve ovo. Sve se radi iz mraka, nevidljivo, sa daljine. Drugim rečima, neprijatelj nepoznat, a tako blizu. Tragam za sličnim primerima u istoriji. Možda je sličan primer u Eshilovim „Persijancima" kada je Persijska vojska, ogromna i nesaglediva, napala malu Atinu, ali su iz tog rata Atinjani izašli kao još čvršći i kao pobednici.

Do ruke mi dolaze novine u kojima se govori o stradanju orpskog naroda na Kosovu u prva tri dana agresije (24 svedočenja očevidaca koji su ostali u Prištini). Više hiljada Albanaca dobilo je naređenja da ode iz ovog grada. Bilo je pljački, podmetanja požara i ubistava. Sve ove surovosti treba preživeti. Tako se pod kišom bombi vrše najgora maltretiranja ono malo Srba u Prištini.

Sudeći po načinu na koji se vodi ovaj rat i širini razaranja zemlje, nestaće pored srpske kulture i kultura prvog kulturnog sloja Evrope, kultura Lepenskog vira. Srbija će brzo postati zemlja, bez stanovništva, bez života.

Sukoba, jednog moćnog saveza (NATO) i jedne male balkanske države (SR Jugoslavije), pokrenuo je niz pitanja. Ovo je pre svega neobičan i do sada vojno i politički neistražen sukob. Radi se o dve zarećene strane a ovaj rat više liči na sukob iz „herojskog doba“ ljudske istorije. Pitanje kako je jedan odbranbeni savez odlućio da bombarduje jednu suverenu zemlju članicu Ujedinjenih nacija? Drugo pitanje koje se postavlja pred sve one koji istražuju neki rat u istoriji su šta su uzroci rata. Uzroci ovoga rata su nejasni, a i samo vođenje savremenim sredstvima ukazuju da se pored društveno-istorijskih i političkih, kao verskih i etničkih, koji su bili do sada dominatni, moraju sagledati i psihički uzroci.

Ako znamo da je ljudska pobuda za ratom usađena duboko u ljudskoj psihi, a ispolja se samo u određenim za to povoljnim okolnostima, onda će biti sasvim jasno da su nataloženi instikti i neiživljena sklonost ljudske prirode, koji su bili prisutna u nesvesnom delu vodećih ljudi, bili inicijalna kapisla da do ovog rata dođe. 

Pod ratom treba razumeti oružani sukob kao društvenu pojavu, društvenih grupa, država, vojno-političkih savezi ili grupa unutar pojedinih država (nacije, narodi, etničke grupe, plemena, klase, slojevi, verske i druge interesne zajednice i grupe). Za ostvarivanje svojih ciljeva, od kojh su najvažniji ekonomskih ali ne treba isključiti i druge, pre svega, političke, sukobljene strane koriste oružanu borbu, i primenu različitih sredstva: propagandu, politiku, ekonomiju, psihologiju i druge nauke, kako bi ostvarili svoj cilj.

Rat kao društvena pojava javlja se još u praistoriji. Da je to tačno, nalazimo da svi drevni narodi u svojim mitologijama imaju boga rata, ratova je bilo stalno a oni su samo privremeno i kratkoročno prekidani.

Susret savremenog čoveka sa antikom i mitom više je potreba za samoodređenjem.

Starogrčki bog rata bio je Arej, Zevsov i Herin sin, jedan od dvanaest olimpijskih bogova. 

U najstarijem predanju on je personifikacija borbe i rata. On ne priznaje zakone niti je kome veran, ne vole ga ni ljudi ni bogovi i ima natprirodnu snagu. Prate ga demoni (Strah) i Fobos (Strava), kao i boginje Erida (Nesloga) i Enio (Bes).

Njega porede s mračnim oblakom, a njegov glas porede sa glasom deset hiljada ljudi. U mitu je posebno istaknuto, da on voli bitku radi bitke. On je Tračanin.

Njegova sestra Eridu stalno izaziva povod za rat, šireći glasine i raspirujući ljubomoru. Njih oboje se bore na jednoj ili na drugoj strani, kako im se učini zgodno, uživajući jedino u pokolju ljudi i uništavanju gradova. Gotovo čitav panteon besmrtnih bogova, od Zeusa i Here, mrzi ga. Izuzetak su Erida, Afrodita, koja neguje i podržava strast u njemu, i pohlepni Had, koji se raduje hrabrim mladim ratnicima što ginu u svirepom ratu. Heraklid grčki mislilac iz Efesa iz V veka p.n.e jedan od najznačajnijih mislilaca isticao je da je svet „živa vatra koja se posle određenog perioda pali i posle određenog perioda gasi“. On je posmatra kao simbol večnog kretanja. “Sve je u toku i ništa ne miruje“, kaže on. 

Trojanski rat koji je trajao deset godina, poslužio je pesniku Homeru da u spevu Ilijada prikaže samo kraći vremenski period iz tog rata, događaje iz desete godine rata, koji obuhvataju 51 dan. Nakon razaranja Troje, Grk Odisej će krenuti ka svom domu na Itaci, kako bi najzad živeo mlrno, sa svojom suprugom, sinom i starim ocem. Trojanac Eneja će napustiti svoj grad u plamenu i potražiti novo boravište, mesto na kojem će iznova započeti život, stvoriti novi dom, zasnovati porodicu i postaviti temelje budućeg Rimskog carstva. 
Dolazak Srba na ove prostore i stvaranje srednjevekovne srpske države, praćen je stalnim oružanim sukobima i ratovima sa Vizantijom. I u kasnijoj srpskoj istoriji ratovi su vođeni neprestano, bilo sa istočnim ili zapadbnim susedima, tako da je ovaj prostor zbog strategijske važnosti pretrpeo velika razgradnj. 

Nadam se da će se pored breza i crnogoričnog rastinja, zadržati ponegde hrast, kao sveto srpsko drvo, da bude nemi svedok našeg postojanja na ovim prostorima. Hrast, sa kojim u Srba počinju gotovo svi praznici, od najvećeg hrišćanskog praznika Božića do porodične slave, može da nikne i iz badnjaka, bar tako se veruje na ovim prostorima.

Porodice odlaze u stan samo preko dana. Čitave noći provode u skloništu. Postali su kao pećinski ljudi.

Skloniša su prepuna, zagušljiva. Teško je u njima boraviti duže, a da se ne izađe na vazduh.

Petak 2. april

Najveći deo ovog meseca prema pravoslavnim običajima protiče u postu. Po nekima to je mesec ispaštanja, pošto su u aprilu obično započinjali teški poljski radovi, zbog čega se jelo veoma malo i neredovno. Ali je u ovom mesecu dosta i praznika koje ćemo, po svemu sudeći, dočekati u skloništima, ovim modernim „katakombama” koje je smislio savremeni čovek. Ako je suditi po tome, istorija se ponavlja. Na početku ustanovljenja hrišćanstva kao religije i na kraju drugog milenijuma, događaji se ponavljaju.

Deo grada kroz koji prolazim, Erdoglija, je novo, urbano naselje moderno uređeno. Premajednom verovanju ime je izvedeno od turske reči koja znači bivak. Na onom mestu gde se ovo stambeno naselje završava započinju Šumarice, kultno mesto za mnoge Kragujevčane jer su tu sahranjeni njihovi preci. Dok polako prolazim pored spomenika streljanim 21. oktobra 1941. godine, setim se stare narodne izreke „Ako je u aprilu lepo, u maju će biti rđavo”.

U toku noći bombardovana je okolina Leskovca, Stari trg kod Kosovske Mitrovice, okolina Novog Brda, selo Doganivići u Kačaničkoj Klisuri, Nagavac kod Orahovca i kasarna „Car Uroš“ u Uroševcu. Prilikom raketnog napada na selo Samokovo kod Kuršumlije poginulo je jedno lice, a jedno ranjeno.

Šumarice su u ranim jutarnjim časovima, pre bombardovanja, bile pune šetača.

Dan sam proveo v Arhivu.

Po podne smo otišli u selo.

Subota 3. april

U toku noći 2. i 3. aprila krstareće rakete su pogodile zgrade republičkog i saveznog MUP-a Izbio je požar koji se proširio na ginekološko-akušerske klinike i psihijatrijske bolnice "Dr Laza Lazarević".

Tokom noći gađani su na Fruškoj Gori Vrdnik, Irig i Ruma, i u Šumadiji vojni objekti u selu Leskovcu kod Gruže. Most „Sloboda“ kod Sremske Kamenice je oštećen. U napadu na most sedam osoba je povređeno. 

Selo Radmilović u Gruži, gde smo se smestili, nalazi se na jednoj lesnoj terasi i njenoj centralnoj ravni, u koju je usečena Boračka Reka i njene pritoke. Jedan deo sela je s desne strane Boračke Reke, na zaravni, u koju se neprimetno gube kose susednog sela Pretoke, a s leve strane Boračke Reke, kuće drugog kraja sela su u ravni.

Selo je razbijenog tipa, a kuće imaju velike okućnicime. Deli se na dva kraja: Gornji Kraj i Donji Kraj (Poljci). Selo ima samo jedan izvor i to je Bačarska Česma, a stanovništvo sed se služi bunarskom vodom.

O poreklu imena sela on je zabeležio po kazivanjima meštana, da je živeo neki vlastelin(?) Radmilo, u Gaju, gde je sada samo crkvina. Tu je nekad bila crkva u koju se neki vladika sklonio od Turaka. Pomenuti Radmilo izda ga Turcima, za čizmu zlata. Turci onda zapals crkvu, a vladika prokune selo da nema više od 60 glava. dok je dotle imalo 1600 »glava poreskih»(?). Turci onda obese i Radmila.

Prema istraživanjima Mihaila Dragiće stanovništvo ovoga sela doseljeno je za vreme prvog srpskog ustanka. Samo su tri familije došle pre ustanka i to dve od Sjenice i jedna iz zemlje »Skenderije« (po svoj prilici Komaran u Crnoj Gori). Za kompoziciju seoskog stanovništa su od najvsćeg značaja doseljavanje od Sjenice. Neznatna su doseljavanja bila za vlade Miloša ObrenovJgća. Docnije cv pojedinačna doseljavanja od Sjenice, Starog Vlaha, retko iz drugah krajeva ili iz same Gruže.

Ostataka od ranijeg naselja ima kod Babina Groba. Tu se iskopavaju kameni podrumi, cigle, crepovi. 

Noći su u selu duge. Spava se malo. Više se gleda u nebo i osluškuje. Podići glavu i posmatrati nebeski svod u noći punoj neizvesnosti, u selu gde se razleže lavež pasa, liči na nekakav predhrišćanski ritual. Opasnost dolazi sa neba. Sve se nešto iščekuje, sluti.

Kako nazvati sanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti?

Dugo smo stajali na sredini prostranog seoskog dvorišta i zurili u nebo. Prebrojavamo satelite. Njih možete prepoznati po tome što se neprekidno kreću. Prisećam se časova iz geografije, na kojima smo tako podrobno morali znati nebeski svod i raspored planeta, zvezda i drugih nebeskih tela. Sada imam vremena za prisećanja. Najveća od svih plasneta Sunčevog sistema je planeta Jupiter, dok je Saturn, najčudnija planeta sistema, koja je obavijena čarobnim prstenom. Potom tražimo Merkur, Veneru, Mars, Uran, Neptun i Pluton.

Ako bih u nekoliko reči telegrafski morao da opišem jedanaesti dan od napada NATO alijanse, taj opis bi izgledao ovako;

  • Ustao vrlo rano
  • Doručkovao
  • Pio kafu
  • Čitao štampu
  • Gledao televiziju
  • Ručao
  • Poslepodne se malo odmarao
  • Sa Pavlom išao na izlet do Boračke reke
  • Večerao
  • Rano legao

Naslovne ilustracije: U Kancelariji u Arhivu ; Deo kolektiva arhiva; Ambar u selu Radmilović

ŠESTI DEO NA PPNS 29. DECEMBRA

RANIJE OBJAVE


ARHIVA PPNS

TONSKI SNIMAK PROMOCIJE (35:45)

Učesnici:

  • Slavica Jagličić, direktor Istorijskog arhiva Šumadije - uvod, odlomci
  • Miroslav Jovanović, urednik Kragujevačkih novina - recenzija
  • Predrag Ilić, arhivski savetnik MA - recenzija
  • Boriša Radovanović, autor

Fotografija autora na prednjoj korici: Miki Jevtović


PREPORUKA PPNS

NATO BOMBARDOVANJE, KAO UZROK NASTANKA EKOCIDA U REPUBLICI SRBIJI – PROF. DR DRAGAN BATAVELJIĆ

MAPA NATO IZ 1999. - GDE JE PADAO OSIROMAŠENI URANIJUM  

  

ZAŠTO JE NATO BOMBARDOVAO SRBIJU 1999

IZVEŠTAJ SRJ - POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU SR JUGOSLAVIJE (SAVEZNO MINISTARSTVO ZA RAZVOJ, NAUKU I ŽIVOTNU SREDINU)


POSLEDICE NATO AGRESIJE NA SAVEZNU REPUBLIKU JUGOSLAVIJU - PROF. DR LJUBO PEJANOVIĆ





STRANICA KOJA SE ČUJE
 - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANATVITERINSTAGRAM 

PRVI PRVI NA SKALI Podrska PPNS

ARHIVA PPNS 

PRVI PRVI NA SKALI Udruzenje osnovano


DREN

DOM

POTROŠAČI

PRVI PRVI NA SKALI Sadrzaj O GMO

● O GMO ● Roba bez GMO ● Foto ● Video (O GMObez prevoda) ● Članci (domaći medijistrani mediji) ● Dokumenti (domaći izvoristrani izvori) ● Svet ● Evropa ● Srbija ● Gradovi-opštine ● Kragujevac bez GMO ● M. M. Ševarlić

KRAGUJEVAC BEZ GMO FB GRUPA
SRBIJA BEZ GMO FB STRANA 

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari