Probudio sam se veoma rano i izašao u dvorište. Posmatrao sam taj seoski nestvarni prizor. Seosku idilu.
Lepo selo Radmilović, zaseok Poljci, ugnezdilo se pored Boračke reke, tamo gde se bregovi Šumadije utapaju u Gružansko jezero. To je veštačko jezero, iz koga se Kragujevac snabdeva vodom za piće. Selo je poznato po ratarskim i povrtarskim kulturama, ali i izlovu ribe. Preci današnjih stanovnika ovog sela, pa i čitave Gruže, naseljeni su oko 1809. godine kada je Karađorđe pošao sa svojom vojskom da se spoji sa Crnogorcima. Tada su čitava plemena krenula za njim u Gružu ("zemlju pustahiju"), jer nisu smela čekati Turke.
Pripreme za povratak u Kragujevac trajale su kratko.
Ljude koje srećemo vidno su uznemireni.
Od štampe na kiosku samo dnevni list "Politika". Od jednog komšije doznao sam da su prve bombe pale u blizini Spomen parka - kragujevačkog svetilišta, i zgrade Arhiva.
Hvata me panika. Kratko se zadržavam u kući i odlazim na posao.
Oko zgrade Arhiva zatičem puno ljudi. I oni znatiželjno posmatraju zgradu Arhiva. Obišao sam zgradu. Mada su bombe pale veoma blizu, na njoj nema vidnijih znakova oštećenja. Samo su stakla popucala na arhivskoj kotlarnici i Centru za uzbunjivanje koji deli zgradu sa Arhivom. Od siline detonacije nekoliko prozora na zgradi Arhiva napuklo je. Najviše je stradao crep na kotlarnici i jedna šupa za drva koja se nalazi iza zgrade.
U portirnici sam zatekao noćnog čuvara koji se u vreme bombardovanja našao u zgradi. To je nizak, omanji čovek, koji je nekada radio kao policajac. Poreklom je iz Bosne, zovu ga "Čakija". Pričao je uzbuđeno, kako je doživeo tu noć. Kaže da se sklonio ispod stepeništa i da je od jake detonacije bačen na pod.
Mali kolektiv Arhiva okupio se oko 10 časova u čitaonici. Direktor, akademski slikar Miloš Samardžića, saopštio nam je naredbu koju je dobio. Pored radnih obaveza u njoj se kaže da se uvodi dežurstvo. Saopšten nam je i ratni raspored u slučaju uzbune i daljih napada. To je jedan prolaz za igrače na Gradskom stadionu "Radničkog".
Određen sam da dežuram popodne.
Sa fotografom Arhiva Igorom Arnautom obišao sam mesto gde su pale prve bombe u SR Jugoslaviji sa namerom da fotografišemo to mesto za dokumentaciju Arhiva. Krateri su velikog prečnika oko sedam-osam metara i dubine tri-četiri metra i sa puno zemlje okolo. Kada je fotograf pokušao da napravi snimke mesta dežurni vojnik nas je udaljio.
Dežurstvo je proteklo u redu. Slušao sam radio i iščekivao vesti o prvom talasu bombi. Čitao. Dežurni čuvar, koga zovu "Kena", smenio me oko 18 časova.
Večeru nam je prekinula sirena za vazdušnu opasnost sa obližnje zgrade.
Odlučili smo da promenimo sklonište. Odlazimo u ono koje se nalazi u Daničićevoj ulici i znatno je bliže kući u kojoj stanujem. Da bi došli do skloništa prolazimo kroz jedno dvorište.
Sklonište je u podrumu jedne zgrade u Ulici Daničićevoj. Silazimo u njega. Pored nas prolazi starija gospođa u crnini. Govori tiho, ništa je ne razumem. Vidno je uplašena. Nosi u ruci flašu sa vodom. Iza nje ide mlađa žena.
Na vratima u sklonište zaustavlja nas mladić od dvadeset pet godina. Ne poznaje nas. Predstavljamo se. Kažemo da smo iz susedstva, iz ulice Skopljanske. Propušta nas.
Sklonište je puno ljudi razne dobi. Najviše je starih i dece. Neke ljude i žene poznajem.
Supruga Zorica dugo je pričala sa nekom gospođom u polutami. Sklonište je znatno uređenije od prethodnog. Ima krevete na sprat u kojima spavaju deca. Poznaje se da je neko vodio brigu o skloništu i pre bombardovanja.
Izlazio sam dva puta iz skloništa. Ispred ulaza u zgradu mnogo ljudi. Komentarišu različito događaje prethodnog dana.
Sanjivi smo se vratili kući.
Politika je danas na naslovnoj strani donela odluku koju je juče usvojila Vlade Republike Srbije, a kojom je potvrđena odluka Savezne vlade od 23. marta 1999. godine o proglašenju neposredne ratne opasnosti. Po toj odluci "državna uprava i organi teritorijalne samouprave, preduzeća, ustanove i druga pravna lica dužni su da u okviru svojih nadležnosti preduzimaju mere kojima se obezbeđuje efikasno izvršavanje funkcija organa, redovna proizvodnja i snabdevanje građana, pružanje usluga, kao i pojačane mere za obezbeđivanje objekata i sredstava rada. U deset članova odluka je propisala način funkcionisanja postupanje organa državne uprave, javnih preduzeća i organa lokalne samouprave u uslovima neposredne ratne opasnosti. Ovo ima za cilj uredno i blagovremeno snabdevanje stanovništva. Odlukom je zabranjeno povećavanje cena roba i usluga za period dok ovo stanje traje.
Mediji izveštavaju o konferencija za štampu u NATO-u koja je održana danas u 15 časova povodom kampanje bombardovanja SR Jugoslavije. Na knnferenciji je govorio generalni sekretar Havier Solane i generala Vesli Klark. Oni su pored predsednika SAD Bila Klintona i državnog sekretara Medlin OLbrajt najodgovorniji za ovu kampanju.
Generalni sekretar rekao je da je oko 20 sati 24. marta počela NATO kampanja na Jugoslaviju, pod nazivom "Saveznička sila" (engl. Operation Allied Force). Po njegovim rečima "bombardovani su pažljivo odabrani vojni ciljevi, a napad je posebno usmeren na mrežu vazdušne odbrane Savezne Republike Jugoslavije". NATO je "odlučan da nastavi bombaardovanje sve dok ne postigne svoje ciljeve", koji su po njemu "zaustavljanje nasilja i dalje humanitarne katastrofe", kaže Solana, i da je akcija NATO-a usmerene protiv "represivne politike jugoslovenske vlade".
General Klark istakao je da "odgovornost za trenutnu krizu leži na predsedniku Miloševiću i da je na njemu da ispuni zahteve međunarodne zajednice. On je rekao da je NATO Alijansa juče započela prvu vazdušnu operaciju na nivou NATO-a "kao odgovor na produbljenu humanitarnu tragediju koja se odvija na Kosovu".
Prema njegovim rečima, "vojna misija ima za cilj da spreči dalje akcije jugoslovenskih vojnih i bezbednosnih snaga".
Ove vesti uznemirile su čitavu Srbiju i Crnu Goru.
Noć je protekla bez bombi.
Stižu i prve reakcije iz sveta koje su veoma različite.
Stvari se na međunarodnom planu ubrzano komplikuju. Predsednik Rusije Boris Jeljcin danas je odlučio da opozove predstavnika Rusije u NATO-u i da prekine rusko učešće u Partnerstvu za mir. Rusko ministarstvo spoljnih poslova zatražilo od NATO-a da "odmah" prekine napad na SR Jugoslaviju. Kineski predsednik Đijang Cemin zatražio je, takođe, da sa odmah obustave napadi NATO-a na SR Jugoslaviju i da se obnove pregovori o Kosovu. Papa Jovan Pavle Drugi, patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij, libijski lider Moamer Al Gadafi, ukrajinski predsednik Leonid Kučma, Republika Alžir, kao i većina latinoameričkih zemalja otvoreno traže da se suspenduje bombardovanje.
Američki predsednik Bil Klinton u izjavi koju je dao pokušava da opravda agresiju NATO-a na SR Jugoslaviju, ovako: "Okončanje srpske ofanzive na kosovske Albance predstavlja moralni imperativ". Uzdržan je i Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan koji samo izražava razumevanje za vazdušne udare NATO-a na SR Jugoslaviju i dodaje "da je u svaku odluku o upotrebi sile trebalo da bude uključen i Savet bezbednosti".
Rusija je danas zatražila hitan sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koji se sastao, ali nije doneo konkretne odluke.
PTC je javila da je u napadima na područje Prištine pogođena fabrika plastičnih masa, pri čemu je pričinjena znatna materijalna šteta.
Radio Crne Gore prenosi da je neprijateljska avijacija pogodila kasarnu u Danilovgradu. U napadima je pogođen vojni aerodrom u Golubovcima, radar kod Sutomora, zatim Marjam u opštini Ulcinj, kao i brdo Obosnik na poluostrvu Luštica u Boki Kotorskoj. U danilovgradskoj kasarni ranjeni su vojnici Ivan Čolić, Đorđije Galetić i Ivan Pešić.
U 9 i 45 po treći put se u gotovo celoj Jugoslaviji oglašavaju sirene za vazdušnu opasnost. Četvrti put sirene za uzbunu čule su se u 14 časova.
Generalštab Vojske Jugoslavije daje informaciju da je poginulo 10 i ranjeno 38 vojnika, dok se jedan vodi kao nestao.
Rusko ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je na Jugoslaviju u noći između 24. i 25. marta sa brodova i aviona lansirano 90 krstarećih raketa "tomahavk". U operaciji je učestvovalo 210 aviona, četiri broda i tri podmornice.
Velika Britanija je saopštila da će se vazdušni napadi NATO-a na SR Jugoslaviju nastaviti sve dok Beograd, kako se navodi, ne zaustavi napade na Kosovu, dok generalni sekretar NATO Havijer Solana i vrhovni komandant Vesli Klark u Briselu potvrđuju da će taj savez nastaviti svoje napade na ciljeve na "celoj teritoriji Jugoslavije".
U Beogradu je održan je sastanak Slobodana Miloševića sa saradnicima. U saopštenju sa tog sastanka kaže se da je "državno rukovodstvo ocenilo da je zlikovačkim udarima vazduhoplovnih snaga agresora izvršen teški zločin protiv naroda Savezne Republike Jugoslavije". Potpredsednik Savezne vlade Vuk Drašković ocenjuje da su Srbija i SR Jugoslavija "žrtve brutalne agresije vazdušnih snaga NATO-a".
Vlada Savezne Republike Jugoslavije prekida diplomatske odnose sa SAD, Velikom Britanijom, Nemačkom i Francuskom zbog agresije NATO-a na SRJ.
U Prištini su se oko 20 i 50 čule četiri eksplozije, a desetak minuta nakon prvih čule su se još tri eksplozije. Niška televizija NTV javila je da je u napadu avijacije NATO pogođena jedna zgrada u kasarni "Stevan Sinđelić". Dve jake detonacije odjeknule su i iz pravca aerodroma Golubovci kod Podgorice. Bombardovani su Priština, okolina Kraljeva, Kosovske Mitrovice, Prizrena, Leskovca, Niša, periferija Beograda oko Jajinaca, Batajnica, Podgorica i još neka područja u jugoslaviji. Dve bombe eksplodirale su i u okolini Čačka u selu Prijevor i u selu Brđani u pravcu Gornjeg Milanovca. TV Čačak je javio da gori i aerodrom Lađevci kod Kraljeva. U okolini Leskovca oko 21.50 čule su se tri snažne detonacije, pogođeni su vojni objekti u okolini Leskovca, a u okolnim civilnim zgradama popucala su stakla. Radio Niš je javio da su sa više projektila pogođeni vojni aerodrom u Nišu, kasarna "Mija Stanimirović" i televizijski relej na Jastrepcu.
Vlada Grčke zahtevala obustavljanje napada NATO na SRJ i namerava da stavi veto na otpočinjanje nove faze napada NATO, kaže zamenik ministra inostranih poslova Grčke Janos Kranidiotis.
Petak 26. mart
Polako se navikavam na rat. Ustajem rano, oko sedam časova. Oko pola osam prestaje vazdušna opasnost. Dok se oblačim gledam slike na televiziji, šta je te noći granatirala avijacija NATO alijanse. Kod obližnjeg prodavca novina kupujem štampu, a doručak kod burekdžije Makedonca koji je preko puta od kioska za štampu. U Arhiv stižem oko pola osam, kada je već vazdušna opasnost prestala.
U deset časova okupljamo se u čitaonici Arhiva prema dogovoru i pravimo plan rada. Pročitana su nam pravila kojih se moramo pridržavati dok traje ratno stanje. Tri su najvažnije odluke kojih se moramo pridržavati. Zbog napada na našu zemlju uvodi se radna obaveza, zabranjuje se korišćenje godišnjih odmora i nema udaljavanja iz mesta stanovanja.
Sva sreća da telefoni još uvek rade.
Politika je donela članak Dragića Lazića, dopisnika ovog lista iz Kragujevca pod naslovom "Četiri bombe na Šumarice". Lazić posle uvoda u kome govori o kragujevačkom "svetilištu" (mestu gde su 1941. godine streljani građani ovog grada), govori o posledicama bombardovanja i kaže da je u prvom naletu "novih svetskih silnika" prostor Šumarica bio "zasut sa četiri bombe" (oko 600kg), od kojih jedna nije eksplodirala. Njihovim padom nastali su krateri širine petnaest, a dubine nekoliko metara. Grad je ostao u potpunom mraku. Oštećeno je i nekoliko kuća. Kuća porodice Božić,koja se nalazi u blizini stradala je mnogo.
Ljudi se polako navikavaju na novu situaciju. Što se tiče vremena, gotovo da ga nemaš. Sve je podređeno zvuku sirene. Na zvuk sirene gotovo sve aktivnosti prestaju. Ali, na drugoj strani imaš vremena za razmišljanje na pretek.
Stanujem na samom rubu Stare radničke kolonije, naselja nastalog u periodu između dva rata. Kuća u kojoj stanujem je na onom mestu gde se Kolonija preliva u varoš, gde počinju zidane zgrade, a postepeno nestaju drvene barake, simboli kolonije. To je onaj kraj Kragujevca koji se od Erdoglijskog potoka pruža prema Stanovu. Mesto na kome je podignuta Radnička kolonija nazivalo se nekada Stanovljansko polje.
To je naselje prosutih zelenih drvenih baraka, oko kojih se nižu pomoćne zgrade i zgradice u tišini dugovečnih stabala lipa, a postoji od 1929. godine. Prvo što vam se neizbrisivo urezuje u pamćenje su te drvene barake. Takvih naseobina u ovom delu Evrope nema. Više od sedamdeset godina pulsira život u Koloniji. Žitelji ovog jedinstveng naselja nazivaju sebe "koloncima". Treba samo u ovo ratno vreme provesti nekoliko sati u Koloniji i videti kako ovi ljudi složno žive. To su one duboke avlije koje nisu ograđene i gde svaki stanar nalazi svoj mir. Sve je tu jednostavno. Nema gradske vreve i žurbe. Njihov život je uobičajen, bez nekih velikih naprezanja, a atmosfera kolektivna. Ova naseobina je preživela i Drugi svetski rat u kome je veliki broj njenih žitelja stradao.
Drvene barake je zub vremena, nemar i nebriga nagrizao do te mere da je potrebna prethodna zaštita ovog prostora. Taj po svemu zaboravljeni kraj Kragujevca u ove ratne dane počinje svoj život u ranim jutarnjim časovima. Deca radnika, naviknutih na rano ustajanje, žure. U Koloniji, pored nekoliko prodavnica mešovite robe, jedne samoposluge i kafane, možete naći kioske za prodaju duvana i štampe, gradski Hipodrom i osnovnu školu sa lepom fiskulturnom salom i dva terena za male sportove. To je sa Sokolanom najznačajniji deo ove radničke naseobine. Uveče trg kod Sokolane oživi. Tu bi se slegao silan svet. Odlazio sam i ja tamo sa sinom da se igra na livadi pored Sokolane.
Završavam ovaj zapis o Staroj radničkoj koloniji u nadi da će ova naseobina ostati i posle ovog zlokobnog rata kao simbol starog Kragujevca.
Danas sam ponovo odlazio da vidim one dve rupe koje su napravili projektili ispaljeni u noći 24. marta. Tvrdi se da jedna od granata nije eksplodirala. To se za sada ne može proveriti. Granate su bile velike razorne moći. Potpuno su raznele srednji deo vojne garaže i napravile krater od nekoliko metara širine. Jedna je eksplodirala van kasarne na livadi. Sva je sreća da se niko nije našao u garaži i nije bilo ljudskih žrtava.
Nekoliko privatnih kuća u blizini garaže potpuno su rastrešene i neupotrebljive za stanovanje. U jednoj od njih stanuje čovek koga sam poznavao i koji je često čuvao koze po Šumaricama. On je kao penzionisani radnik "Zastave" našao sebi to zanimanje i tako kratio vreme. Mi smo ga prosto naziva "Kozar".
Stigao sam kući posle znaka za uzbunu. Kupio sam neke potrepštine za selo. Noć provodimo u selu. Nebo je puno zvezda. Dva satelita se jasno uočavaju na nebu.
Drugi krug vazdušnih udara počeo je oko 20 sati sa 64 aviona. Prema rečima Džejmija Šeja portparola NATO-a, u napadu je učestvovalo više zemalja NATO-a. Sa brodova je lansiran određeni broj krstarećih raketa. Ciljevi su bili isključivo vojni. Komandant vazdušnih snaga NATO-a Dejvid Vilbi govorio je konkretno o vazdušnim ciljevima. On je rekao da je sprovedeno oko 400 letova i da je pogođeno više od 50 meta.
Danas je u više mesta u regionu bilo demonstracija građani protiv vazdušnih udara na SRJ. Protestovali su ljudi u Makedoniji, Atini i Solunu. Pokušalo je Ministarstvo za informacije Srbije da proteraja strane novinare, ali je to sprečio Vuk Drašković, ukinuo je tu odluku, tako da su novinari počeli da se vraćaju u zemlju.
Savet bezbednosti UN nije prihvatio ruski predlog rezolucije kojom se zahteva prestanak akcije NATO protiv SR Jugoslavije.
Predsednik SAD-a Bil Klinton obratio se srpskom narodu i pozivao ga da podrži borbu NATO-a protiv jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Pridružila mu se i Madlen Olbrajt koja je govorila na srpskom jeziku.
Bombardovanje je nastavljeno još većim intenzitetom.
Sa brodova američke mornarice oko 14 i 20 ispaljena je krstareća raketa "tomahavk". Televizija Čačak je javila da je protivvazdušna odbrana Vojske Jugoslavije pogodila dva aviona NATO iznad planinane Maljen. RTS prenosi da je na Kosovu oštećen pravoslavni manastir Gračanica. Radio Niš javlja da je u napadu NATO snaga pogođena kasarna Vojske Jugoslavije u Aleksincu, da nema povređenih, a materijalna šteta je mala.
Posle 22 sata više snažnih detonacija čulo se u Beogradu. Dolaze iz pravca Surčina, Zemuna, Topčidera, Banjice, Banovog Brda, Avale, Rakovice, Miljakovca, naselja Braće Jerković, Voždovca i Resnika.
Po prvi put Centar za posmatranje i obaveštavanje upozorio je Beograđane da stave zaštitne maske, peškire ili vlažne krpe preko disajnih organa. Lipovačka šuma, nedaleko od Beograda bila je večeras u plamenu. Pogođena je i trafo-stanica u Batajnici zbog čega je taj deo grada ostao bez struje. Deponija raketnog goriva u Sremčici pogođena je, a zbog toksikoloških materija pozvana je u pomoć jedinica Radiološko-hemijske zaštite. Snage NATO-a su oko 22:40 dejstvovale po vojnim objektima u Jakovu i Lešću, Majdanu, Rušnju i Bubanj potoku.
Šest projektila pogodila su 45 minuta posle ponoći vojni aerodrom u Golubovcima, 12 kilometara južno od Podgorice. U 21:45 sati dve rakete su ispaljene na kasarnu Vojske Jugoslavije u starom delu Đakovice, dok je jedan projektil pogodio privatnu benzinsku pumpu koja se nalazi u neposrednoj blizini kasarne.
To bi bio današnji kratak bilans bombardovanja...
Naslovne fotografije: Stara kuća u selu Radmilović; kuća porodice Božić stradala prilikom bombardovanja; vojna karta izložena u NATO-u sa ciljevima napada 26. marta 1999. godine
Komentara: 0